Проф. др Драгутин Дебељковић, редовни професор Машинског факултета у пензији, некадашњи шеф Катедре за аутоматско управљање, преминуо је у својој 75. години живота. Његов изузетан рад у настави, струци и науци памтиће генерације студената, колеге, професори и инжењери.
Датум комеморативне седнице биће накнадно објављен.
Научно-истраживачки допринос проф. Дебељковића одсноси се на изучавање стабилности по Љапунову и нељапуновској стабилности посебних класа линеарних система, оличених у системима са кашњењем, сингуларним системима и сингуларним системима са кашњењем, како у континуалној тако и у дискретној верзији. Велику пажњу посветио је математичком моделирању размењивача топлоте и општој динамици парних котлова и енергетских постројења.
Рођен је 1950. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију „Свети Сава“ са одличним успехом. Школовање наставља на Машинском факулету у Београду на којем је дипломирао 1974.године. Од марта месеца 1975. године ради као асистент на Катедри за аутоматско управљање Машинског факултета у Београду.
Докторску дисертацију под називом: „Синтеза дискретног аутоматског управљања на коначном временском интервалу“, под менторством др Љубомира Т. Грујића, одбранио је 1979. године. У звање доцента изабран је априла 1980, ванредног професора 1990, а у звање редовног професора, за предмете Пројектовање линеарних система и Динамика објеката и процеса 1994. године, на Катедри за аутоматско управљање Машинског факултета.
У току свог наставничког рада на Машинском факултету у Београду, др Драгутин Љ. Дебељковић изводио је наставу из предмета: Пројектовање линеарних система, Синтеза линеарних система и Динамика објеката и процеса на редовним студијама, а из предмета: Стохастички системи, Идентификација система, Системи са кашњењем, Стохастичка идентификација и Сингуларни системи на последипломским студијама, а касније и на докторским студијама.
Осим на Машинском факултету у Београду, предавао је и на Техничком Факултету у Приштини, Рударско-геолошком факултету у Београду, Технолошком факултету у Лесковцу, као и на вишим техничким школама у Пожаревцу, Зрењанину, Вишој железничкој школи у Београд и Високој техничкој школи струковних студија на Новом Београду. Објавио је 18 уџбеника и 6 збирки задатака за потребе студената техничких факултета и високих школа. Руководио је израдом 390 дипломских радова, 30 магистарских теза и 17 докторских дисертација.
Поред уџбеничке литературе објавио је и две монографије међународног значаја, четири поглавља у научним монографиjама међународног значаја, 70 монографијa националног значаја, 29 радова у водећем међународним часописима са SCI листе, 51 рад у часописима са верификованом посебном одлуком, 175 радова штампаних у зборницима међународних конференција, 109 радова штампаних у часописима националног значаја, 95 радова штампаних у зборницима конференција националног значаја. Узимајући у обзир само публицистичку делатност проф. др Д. Љ. Дебељковића, исказану кроз објављене монографије и уџбенике, она износи више од 55.000 страна писаног текста са више од 450 објављених радова.
Проф. Дебељковић је био руководилац два Пројекта технолошког развоја, једног Пројекта из програма Енергетске ефикасности, учествовао је као истраживач у 10 пројеката МНТР, а од 1995. године био је стални учесник пројеката Основних истраживања и повремено пројеката технолошког развоја и иновационог карактера. Учествовао је у реализацији једног међународног пројекта 2001. године у Хонг Конгу.
Био активан у друштвеном раду на Машинском факултету у Београду, Београдском Универзитету, стручним организацијама и удружењима. Био је шеф Катедре за аутоматско управљање у периодима од 1984. до 1988. год, од 1998. до средине 2001. год. и од 01.04.2014. до 01.10.2015. Био је више пута члан Савета Машинског факултета и у два мандата члан Већа електротеничких наука Универзитета у Београду и члан Матичног одбора за машинство. Такође, био је члан Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије, члан Комисије за Национални оквир квалификација Републике Србије, члан Комисије МНТР СР за признавање диплома иностраних високошколских установа, као и члан Управног одбора секције за аутоматизацију SMETSA и члан Научног друштва Србије.
Проф. Дебељковић је и добитник бројних награда и признања, од који се издваја престижна универзитетскеа награда „Војислав Стојановић“. Од међународних признања посебно се истиче петомесечна FULBRIGHT-ова стипендија, реализована 1991. године на Rutgers University (USA), као и 5 вишемесечних DAAD стипендија. Био је ангажован као експерт Организације Уједнињених нација (UNIDO I TARS) за област аутоматског управљања. Одржао је неколико предавања по позиву на престижним универзитетима НР Кине, под покровитељством Кинеске академије наука и на City University of Hong Kong крајем 1995. год. и почетком 2001. год. на The University of Hong Kong.
Био је ангажован и као рецензент у великом броју међународних научних часописа и био регионални уредник међународног часописа IJISS (Canada) за Европу. Такође, био је и стални члан уређивачког одобра AMSE (Association for the advancement of modelling and simulation techniques in entrprise – France), стални члан уређивачког одбора часописа Journal Scientific Technical Review (НТП), као и стални члан уређивачког одбора часописа (Editorial Board for online submissions) међународног часописа ACTA MATHEMATICA VIETNAMICA – Vietnam.