Посвећен мисији универзитетског професора и вођен љубављу према науци, проф. Мирослав Бенишек је кроз свој истраживачки и академски рад оставио дубок траг у области хидроенергетике, не само у нашој земљи, него и ван њених граница. Професор Бенишек је био, не само изузетан научник, већ и изузетна личност која је утицала на многе генерације студената и колега. Његову јединствену личност красили су оштар ум, блага нарав и отвореност према људима. Увек је уносио поверење и подстицао друге на рад, чак и у тешким ситуацијама, истакнуто је на комеморативној седници која је у његову част одржана у Свечаној сали факултета, у присуству најближих чланова породице, колега, сарадника и пријатеља.
„Комеморативне седнице су део живота, али и прилика да се сачува успомена на професоре који су дорпинели развоју Машинског факултета. О томе колики је траг професор Бенишек оставио у раду Машинског факултета, али и у широј научној и привредној заједници најбоље говори број присутних на комеморацији“, истакао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић и позвао скуп да минутом ћутања ода пошту проф. Бенишеку.
Како је навео, проф. Бенишек је оставио траг у свим пословима којима се бавио. „Једна импресивна биографија са великим бројем научних резултата, као и резултата везаних за привреду. Сама чињеница да је пет пута био продекан Машинског факултета говори сама по себи. С друге стране, чланство у бројним организацијма и бројне награде, такође говоре о једном испуњеном животу професора Универзитета у Београду“, истакао је, између осталог, проф. Поповић.
О томе колико је проф. Бенишек био цењен у академским круговима у земљи и иностранству најбоље говоре бројни телеграми са изразима саучешћа његових колега, сарадника и пријатеља, између осталих: проф. Франсоа Авелана, директора ЕПФЛ Лабораторије за хидрауличне машине из Лозане у Швајцарској, проф. Ханса Јоакима Бунгарца са Техничког универзитета у Минхену, проф. Гинтера Бренера са Техничког универзитета Клаустал, проф. Јована Јовановића са Универзитета Фридрих Александер Ерланген-Нирнберг и многи други.
Професор Бенишек, редовни професор Машинског факултета у пензији, некадашњи продекан за научно-истраживачку делатност, шеф Катедре за хидроенергетику, односно Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе (ХМЕС) и руководилац Центра за хидрауличне машине и енергетске ситеме, свој академски живот посветио је хидроенергетици и истраживањима чаробног света механике флуида, а посебну љубав гајио је и према астрономији. О његовој свестраној личности говорио је, проф. др Ђорђе Чантрак, шеф Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, на којој је професор провео свој радни век.
„Професоров живот и дело су оставили неизбрисив траг у области теоријског и експерименталног рада на Катедри и у држави кроз бројне научне радове, вредне уџбенике, драгоцене експерименталне инсталације, бројне решене проблеме хидроенергетике, као и захвалне генерације студената, колега, професора и инжењера“, истакао је проф. Чантрак.
Како је навео, проф. Бенишек је руководио и учествовао у више од 370 научно-истраживачких пројеката и пројеката сарадње са привредом. Конструисао је и извео преко 40 машина, уређаја, опитних инсталација и мерне опреме. „Идејни је творац и реализатор разних постројења за испитивање хидрауличних модела турбина,пумпи хидромашинске опреме и запреминских протокомера у лабораторији Машинског факултета“, рекао је проф. Чантрак, а затим се осврнуо и на неке мање познате детаље из његовог живота, који описују сензибилитет и свестраност Мирослава Бенишека.
Породични живот је провео на Астрономској опсерваторији са супругом мр астрофизике Војиславом Протић Бенишек, ћерком чувеног српског астронома Милорада Б. Протића, директора Астрономске опсерваторије у Београду, који је открио је 33 астероида, од којих је први назван 1564 Србија. “Сигуран сам да је професор Бенишек у потпуности разумео и волео и Питагоринe речи: Људи постоје зато да би посматрали небо“, поручио је, између осталог, проф. Чантрак.
О академском и професионалном путу проф. Бенишека, његовим научним и стручним доприносима, говорио је његов дугогодишњи колега и сарадник, некадашњи шеф Катедре и декан Машинског факултета, проф. др Милош Недељковић, председник Академије инжењерских наука Србије.
Научно-истраживачки допринос проф. Бенишека се односи на истраживања турбулентних вихорних струјања у правим цевима и дифузорима, истраживања у домену струјних процеса у хидрауличним турбинама, теорије прерачунавања са модела на прототип турбине и кинетичке равнотеже невискозних струјања, као и на утицај Рејнолдсовог броја на калибрационе карактеристике Конрад сонде.
„Рад на мерењима у Лабораторији и на објектима, његова посвећеност, прецизност, педантност, поштење у добијању података и њиховом тумачењу, поштовање и брига за измерене податке, представљали су главну одлику проф. Бенишека“, истакао је проф. Недељковић. Како је навео, проф. Бенишек је оставио завидну уџбеничку и научно-стручну литературу. Објавио је осам књига и уџбеника, 222 рада у часописима и скуповима од националног и међународног значаја. А поред сарадње са домаћим универзитетима и компанијама, остварио је и међународну сарадњу са факултетима у Француској, Немачкој и Румунији.
Дао је изузетан допринос у образовању младих инжењера. Поред предмета за које је биран – Хидрауличне машине 2 (турбине) и Техника мерења, држао је предавања и из предмета: Хидрауличне машине 1 (Пумпе), Пумпе и вентилатори, Пројектовање хидромашинских постројења, Хидромашинска опрема, као и Струјно-техничка мерења и Специјална поглавља из хидрауличних машина (последипломске студије), Енергетска мерења, Техника мерења и Energy and environment (Норвешки курс), као и вежбе из предмета: Турбомашине и Механика флуида. Био је ментор 278 дипломских радова, 4 магистарска рада и 4 докторска рада. Осим у Београду, предавао је и у одељењима Машинског факултета у Краљеву и Приштини.
Да је специфичним начином размишљања и свеобухватним приступом решавању различитих проблема био омиљен међу студентима и младим сарадницима, потврдио је и проф. др Милан Лечић, некадашњи дипломац проф. Бенишека, сада шеф Катедре за механику флуида. Изразивши дубоко поштовање према свом ментору, а касније колеги и пријатељу, проф Лечић је истакао да ће га многи памтити као изузетног професора и човека, који је оставио дубок траг у свим аспектима свог рада.
„Ово поштовање је почело у времену када сам на Групи за хидроенергетику слушао његова надахнута предавања о турбинама. Одмах сам могао да уочим чињеницу да за сваку лекцију има потпору у механици флуида, која је теоријска основа за турбомашине. Да је велики зналац теоријских основа механике флуида видео сам и касније током мог рада на Факултету. Ово су ми потврдили и старији професори са којима сам разговарао. Они који су га знали, сигурно ће се са мном сложити да је био редак пример професора, који је поред изванредног знања из турбомашина, особито турбина, имао и одлична знања из механике флуида. То се осећало и у разговору са њим о било ком стручном и научном проблему из ових научних области. Било је задовољство слушати га јер је сваком том проблему прилазио свеобухватно, сваки пут показујући велико знање, а уз то и педагошки дар“, нагласио је, између осталог, проф. Лечић.
Присутнима се обратио и дипл.маш.инж. Раде Батинић који је заједно са проф. Бенишеком, давне, 1965. године, уписао Машински факултет, а затим су заједно били и на групи за хидроенергетику.
„То је била генерација студената која се истицала високим просеком и која је у року дипломирала“, рекао је Батинић, напомињући да је проф. Бенишек већ тада, као један од најбољих студената са просеком 9,64, показаивао своју посвећеност науци и струци. Дружења генерације су се наставила и после студија, а са проф. Бенишком је изградио чврсте пријатељске односе. Сарађивали су и професионално. Посебно се осврнуо на пројекат изградње административне зграде Гаспрома у Москви. „Ова зграда имала је 22 спарата у вишем делу и 8 спратова у нижем делу, а имала је и значајне техничке захтеве када је реч о систему за климатизацију. Сарадња на овом пројекту представља пример стручности и посвећености проф. Бенишека, који је био кључна фигура у стварању услова за мерења протока ваздуха и проверу тог система. Инсистирао је на тачности података и резултата мерења да би осигурао постизање потребних параметара за правилно функционисање система, што је било кључно за успех овог пројека“, истакао је, г-дин Батинић.
Некадашњи дипломац проф. Бенишека, а касније дугогодишњи сарадник и пријатељ, дипл. маш.инж. Милисав Милосављевић који је до пензионисања радио у Дринско-лимским ХЕ „Бајина Башта“, присетио студентских дана и првог сусрета са проф. Бенишеком.
„Уписом хидроенергетског смера на Машинском факултету у Београду, први пут се сусрећем са професором Бенишеком. Знајући да сам стипендиста хидроелектране Бајина Башта, предложио ми је да радим експериментални дипломски рад, модел тест темељних испуста брана Бован и Ћелије. Током рада под његовим менторством био сам задивљен његовом благом нарави оштрим умом и ведрим духом. Уливао је поверење храбрио и подстицао на даљи рад, чак и онда када би се појавили проблеми, наизглед тешки и непремостиви“, истакао је г-дин Милосављевић, а затим се осврнуо и њихову дугогодишњу професионалну сарадњу. „Када погледам уназад, велики пут смо прешли заједно. Имати таквог човека за професора, ментора, сарадника и пријатеља, била је велика привилегија“, поручио је, између осталог, г-дин Милосављевић.
Сећања на проф. Бенишека, његову упечатљиву личност коју су, како је истакнуто, красили благост и ведар дух, као и спремност да пружи несебичну подршку и помоћ свима којима је била потребна и да, поред одређених неправди на личном и професионалном плану, остане до краја посвећен науци и образовању, поделили су и његови пријатељи и колеге са Машинског факултета у Београду, проф. др Милан Радовановић, проф. др Бошко Рашуо, проф. др Александар Гајић, као и проф. др Катица Хедрих са Машинског факултета у Нишу и проф. др Милун Бабић са Факултета инжењерских наука у Крагујевцу.