Промоција нове генерације инжењера

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

На Машинском факултету у Београду недавно је одржана прва у низу Свечана промоција инжењера машинства и мастер инжењера машинства, који су дипломирали током протекле године. Младим колегама, дипломе о звршеним основним и мастер студијама машинства,  уручио је продекан за наставу МФ, професор др Љубодраг Тановић.

Честитајући студентима, продекан је изразио наду да већина младих инжњера ради и да су  у прилици да користе знања, вештине и компетенције које су стекли током студија на МФ. Међутим, додао је, време у коме живимо је време технолошких иновација, што значи да се завршетком било ког нивоа студија процес вашег учења не завршава. Напротив, ви тек почињете да учите и  радите даље на свом личном усавршавању  како би  били спремни за технолошке изазове који су пред вама.

Изразивши наду да ће  њихова веза са Факултетом бити настављена, продекан за наставу је позвао младе колеге да се прикључе Алумни фондацији МФ. Нама је веома важно да знамо где сте, где радите, чиме се бавите и уверен сам да је то у обостарном интересу, нагласио је професор Тановић. На свечаности која је одржана 25. јануара промосивано је 158 дипломираних инжењера машинства и 235 мастер инжењера машинства.

(Извор: Машински факултет)

Жито професорке Мојовић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

За професорку Милицу Мојовић кажу да је већ шест деценија уназад најискренији чувар традиције школске славе Свети Сава на Машинском факултету. И заиста, професорка Мојовић, редовни професор МФ у пензији, од 1956. године, када није било баш популарно прослављати Савиндан, сваког 27. јанура  доноси жито на Факултет и заједно с колегама облежава овај значајан датум у историји, традицији и култури наше земље.

Подсећања ради, прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1813. у Земуну, одакле се брзо проширила и у друге крајеве, а химна Св. Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину. Дан Светог Саве установљен је за школску славу одлуком Совјета Књажевства Србског 2. јанура 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, стерешине крагујевачке гимназије. Савиндан се  прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти. После полувековне забране,  1990. године поново се враћа као школска слава.

Укидање прославе Св. Саве у школама није спречило професорку Мојовић да донесе одлуку о обележавању Савиндана као своје славе. На такву одлуку, према њеним речима, највише је утицало то што је породица њеног супруга славила Аранђеловдан, славу за коју се не спрема жито. „С обзиром на то да се према нашој традицији жито не спрема без разлога, одлучила сам да сваког 27. јануара правим жито за своју породицу  и доносим га колегама на Машинском факултету“, истакла је професорка Мојовић.

Жито је на Машински факултет донела први пут 1956. године, само годину дана након што се запослила као асистент на предмету Нацртна геометрија. „И мој супруг је тада радио као асистент, али на Медицинском факултету, што је био разлог више да почнем да припремам жито за Савиндан и доносим га најпре само у свој кабинет“, каже професорка Милица. Тај обичај је практиковала годинама, све док није одлучила да најпре сврати у Деканат и тадашњег Декана, који је, како је рекла, благонаклоно гледао на наше обичаје, послужила житом.

У међувремену, Савиндан је враћен као школска слава, а проф. Мојовић је наставила обичај да жито најпре однесе у Деканат, а затим у свој кабинет. „Мислила сам да ће тако бити све док не одем у пензију. Међутим, 1998. године, само годину дана након мог пензионисања, позвао ме тадашњи декан, проф. Ђорђе Зрнић и упитао где сам ја и где је жито, јер је на Факултету, поводом Св. Саве,  приређена пригодна свечаност и сви очекују да дођем и донесем жито. Тако сам, све до данас, наставила да за Савиндан  спремам и доносим жито на Машински факултет“, каже професорка.

Проф. Мојовић је дипломирала на Архитектонском факултету, али је цео радни век провела на Машинском факултету, где је студенте уводила у свет нацртне геометрије. На питање како је било радити на претежно „мушком факултету“, наша саговорница је рекла да то ни у једном тренутку није осетила и додаје: „Напротив, још као асистент, имала сам велику подршку и изванредну сарадњу са колегама на Катедри. У то време, поред мене, на Факултету су као доценткиње радиле и проф. Косара Јојић и проф. Живојинов.  Након што је 1960. године завршена нова зграда МФ, указала се потреба за великим бројем наставног особља. То је у великој мери утицало и на моју академску каријеру, тако да сам врло брзо напредовала и већ у 28-ој години постала доцент“.

Од тада до данас много тога се променило. Све је више девојака које се опредљују за „Машинац“. Наша саговорница то објашњава свеукупним променама у друштву: „ То је нормално, јер су мушарци и жене данас равноправни. У време када сам ја студирала, ретко која жена је радила, иако је имала академско образовање. Углавном су биле  домаћице. Моја генерација је била једна од првих генерација академаца, у којој су девојке после завршеног факултета одлазиле на службу“.

Студенти проф. Мојовић, сада и сами наставници Машинског факултета, с великим поштовањем говоре о својој, како често истичу, омиљеној професорки. Међу њима је и проф. др Милан Лечић, шеф Катедре за механику флуида. „Професорка Милица Мојовић била је изузетан професор, а њена предавања сличила су музици. Имала је диван и топао однос са студентима, а спада у сами врх оних професора који су ми предавали током студија на Машинском факултету и којих се сећам само по најбољем, те ми представљају вечиту инспирацију у мом педагошком раду“, нагласио је професор Лечић.

Нема сумње да је проф. Мојовић један од ретких професора, који свој професионални ауторитет не намећу, него племенитошћу и духовношћу преносе на своје студенте, учећи их не само струци, него и људскости.  О томе најбоље говори и њена порука млађим колегама да се узајамно поштују и негују добре међуљудске односе и кроз рад развијају оне врлине које воде успеху целог колектива.

О проф. Милици Мојовић

Проф. др Милица Мојовић је дипломирани инжењер архитектуре. Рођена је у Београду, где је завршила основну школу и гимназију, а затим 1955. године дипломирала на Архитектонском факултету. Потиче из угледне породице архитеката. Њен отац био је чувени архитекта и професор Архитектонског факултета, проф. др Милан Злоковић, претеча модерне код нас и један од оснивача групе архитеката модерног експресионизма. Током студија, проф. Мојовић је радила као демонстратор на предмету Нацртна геометрија и учествовала у снимању значајних архитектонских објеката наше прошлости за САНУ.  После дипломирања радила је на Машинском факултету најпре као хонорарни асистент, а за сталног асистента на предмету Нацртна геометрија изабрана је 1956. године.  Након што је 1960. године одбранила хабилитациони рад на тему  Критички осврт на разне методе перспективног представљања и предлог за нов начин цртања косе перспективе, проф. Мојовић је унапређена у звање доцента. За ванредног професора изабрана је 1972. године, а у звање редовног професора унапређена је 1983. године. Објавила је уџбенике Техничка нацртна геометрија  и Нацртна геометрија – практикум, више скрипата и збирки задатака, као и велики број научних радова из области предмета који је предавала.

У сусрет Конгресу студената технике 2018

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Савез студената Машинског факултета у сарадњи са Савезом студената Рударско-геолошког факултета пету годину за редом организује Конгрес студената технике који ће се одржати од 15. до 18. марта 2018. године. Тема овогодишњег конгреса је „ Потенцијал савремених информационих технологија“. Циљ конгреса јесте подизање свести студената техничких факултета о значају различитих аспеката енергетског, информационог, геолошког потенцијала за напредак и развој нове технологије. О свим актуелним и значајним темама учеснике ће упознати, кроз низ предавања и радионица, професори Машинског, Рударско-геолошког факултета као и остали професори Београдског Универзитета, представници Министарства рударства и енергетике и представници водећих компанија из ове области.

(Извор: Машински факултет)

Дан Св. Саве на МФ:  У знаку најбоље књиге за 2017.г.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Годишња награда Машинског факултета за најбољу књигу у  2017. години, свечано је уручена аутору, др Ивану Божићу за књигу  „Хидрауличне турбине – Практични примери са изводима из теорије“. Поводом Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Награду је уручио декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, a o књизи је говорио један од рецензената, проф. др Милош Недељковић.

Ова награда ми, заиста, много значи и за мене има троструки значај, изјавио је  у разговору за сајт МФ, др Божић. Први и основни значај, према његовим речима, лежи у чињеници, да се књига са овом тематиком, на српском говорном подручју, појавила, први пут, након више од седам деценија. С друге стране, наставио је, ово признање представља и породични успех. Аутор, који на потпупно савремен начин, обрађује тему, о којој, дуги низ година, нико није писао, мора бити спреман на велика лична одрицања. У том смислу, подршка породице је од кључног значаја. На крају, додао је др Божић, награда представља и лични успех, као признање за рад и труд самог аутора.

Књига „Хидрауличне турбине – Практични примери са изводима из теорије“, према речима нашег саговорника,  настала је из потребе да се надомести недостатак оваквих издања у домаћој уџбеничкој и стручној литератури. Књига је намењена првенствено студентима мастер студија Модула за хидроенергетику Машинског факултета Универзитета у Београду, али и студентима других техничких факултета, као и инжењерима који се у свом раду сусрећу са пројектовањем и применом различитих типова хидрауличних турбина и хидроенергетских постројења. О томе колико је стручној јавности недостајала литература из ове области најбоље говори податак, да се књига увелико налази у наставном процесу на другим универзитетима у Србији и региону.

Рад на књизи, према речима др Божића,  био је велики лични и професионални изазов. Ова област није млада. Хидроелектране су познате више од сто година, а последња збирка решених задатака на тему само хидрауличних турбина објављена је на српском језику, давне, 1939. године. Реч је о књизи инжењера Симеона Керечког, универзитетског асистента,  у којој су, кроз брижљиво сакупљене примере, представљена тадашња искуства у примени Пелтон, Франсис и Каплан турбина. Од тада, вишедеценијска примена ових и других типова хидрауличних турбина, њихов континуирани развој, бројна истраживања и експанзија коришћења довели су до нових научно- стручних сазнања и ажурирања техничких стандарда из ове области. Самим тим, додао је,  наметнула се потреба и за одговарајућом стручном литературом.

На збирку инжењера Керечког наишао је сасвим случајно, истражујући шта је протеклих година на тему хидауличних турбина објављено код нас. Та књига, као и начин на који је размишљао аутор, били су драгоцени путоказ, на који начин да своје теоријско знање, које ми пренео проф. Мирослав Бенишек и практично искуство које сам стицао у експлоатацији и ревитализацији хидроелектрана, објединим и преточим  у литературу у којој ће се, кроз практичне примере, функционално резимирати и осавременити поменута област, истакао је др Божић.

Конципирајући књигу, проф. Божић је сваком типу турбине посветио засебно поглавље, које започиње историјатом. Према његовим речима, читаоцу се, на тај начин, нуди могућност да користи оне делове књиге који су му посебно интересантни, независно од других поглавља. А о томе шта за студенте представља ова књига, наш саговорник каже:  „Оно што су ми честитајући и сами рекли. Да се захваљују, јер после дуго времена, имају помоћни уџбеник из којег могу без проблема да самостално уче.

Иако књига носи наслов  Хидрауличне турбине, она по свом садржају, обухвата тематику још два предмета које наш саговорник предаје. Реч је о предметима – Хидроенергетска постројења и опрема и Обновљиви извори енергије – мале хидроелектране.  У фокусу књиге су хидрауличне турбине као хидрауличне турбомашине, што је само по себи, по мишљењу нашег саговорника, незахвално ако се изостави сагледавање њихове улоге у припадајућем хидроенергетском постројењу. С друге стране, трендови коришћења малих хидропотенцијала изискивали су и посебну анализу Архимед, хидрокинетичких и турго турбина, истакао је на крају др Иван Божић.

**************************

Још једна у низу књига које пишу историју развоја МФ

Машински факултет већ дуги низ година негује традицију да у оквиру обележавања Дана Светог Саве награди најбоље издање у области машинства, истакао је професор Митровић на свечаности доделе награде за најбољу књигу. Ове године, додао је он, одлуком већине чланова Научно-наставног већа МФ признање је добила књига „Хидрауличне турбине“ др Ивана Божића, који се на тај начин придружује плејади аутора који су добили признање и ушли у историју развоја Машинског факултета. Честитајући студентима и запосленима школску славу, проф. Митровић се осврнуо, не само на просветитељску,него и на државотворну улогу Св. Саве, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије и законодавства.

Законоправило, најважнији државни, црквени, правни, историјски и књижевни рукопис српског народа,  формулисано је по угледу на законе најразвијенијих земаља тог добра, али је Св. Сава  његове одредбе прилагодио потребама новоуспостављене српске државе и цркве. С тим у вези, истакао је, ово је порука,  пре свега за младе колеге, који ће бити у прилици да путују по свету и сагледају како боље организовани део данашње цивилизације функционише. Њихов задатак је, не само да уоче, него и да покушају да та позитивна искуства имплементирају у нашу стварност и на тај начин допринесу далјем развоју Србије, закључио је проф. Митровић.

О значaју награђене књиге говорио је један од рецензената,  проф. др Милош Недељковић. Књига, колеге Ивана Божића је заиста новина на  Катедри за хидрауличне машине и енергетске системе. Дуги низ година није било збирке задатака из области хидрауличних турбина, а о томе најбоље говори сам аутор који је у предговору навео податак да је последња књига у овој области написана 1939. године.  У том смислу, нагласио је,  књига др Ивана Божића представља нови допринос у области хидрауличних турбина. С обзиром да о овој области не постоји довољна литература, уверeн сам да ова збирка задатака превазилази оквире уџбеничке литературе и да ће изазвати велики интерес и код стручне јавности, закључио је проф. др Милош Недељковић.

Присутне је поздравила и проф. др Милица Мојовић, редовни проф МФ у пензији, која је по мишљењу великог броја колега,  један од заштитника школске славе Св. Саве на Машинском факултету, још од времена када није било популарно обележавати тај празник. Проф. Мојовић, деценијама у назад, тачније од 1956. године, за  Дан Св. Саве  спрема и доноси жито на МФ. Њена  племенитост и духовност, коју је унела од првог обележавња овог празника, по мишљењу већине, свакако ће обележити једно време у развоју Машинског факултета.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Министарство ОИС: Конкурс за стипендирање студија у РС

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Министарство омладине и спорта расписало је Конкурс за стипендирање до 900 најбољих студената завршне године основних академских студија и до 400 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија, за школску 2017/18. годину. Конкурс је отворен  до 31. јануара 2018. године. Детаљније информације о конкурсу, укључујући текст конкурса, образац за конкурисање и преосталу конкурсну документацију можте наћи на следећој страници: http://www.fondzamladetalente.rs/objavljen-konkurs-za-stipendiranje-stu-2/.

Стипендије Владе Француске

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

 

,У жељи да унапреди сарадњу између Француске и Србије и да подстакне мобилност студената, Француски институт у Србији сваке године додељује стипендије студентима из Србије који желе да наставе школовање у Француској за ниво мастер-2 и докторате. Стипендије   покривају трошкове школарине, живота у Француској, као и социјалног осигурања.Конкурс је отворен до 16. марта 2018.

Сваке године око педесет студената искористи ову финансијску подршку Владе Француске за студије у некој од 3500 високошколских установа у Француској.

Студенти могу да конкуришу за разне програме стипендија:  мастер 2-све области;мастер 2-стипендија за бивше матуранте Математичке гимназије у Београду;  докторат у коменторству;пост мастер програм Коперник; стипендија за Националну високу школу за лепу уметност (ЕНСБА).

Подношење кандидатура на адресу: Француски институт у Србији, Змај Јовина 11, Београд, vesna.adamovic@institutfrancais.rs

О условима и критеријумима конкурса на сајтовима: www.institutfrancais.rs и www.srbija.campusfrance.org.

Nemanja Gligorijevic – A student and an entrepreneur

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Nemanja Gligorijević

Nemanja Gligorijević is a student of the final year of master studies at the Production Engineering department of the Faculty of Mechanical Engineering. However, he already has his own small-size company which produces 3D printers and provides 3D printing services. “It was my desire to confirm in practice the degree of a mechanical engineer and the knowledge obtained at the faculty. Hence, I designed and manufactured several models of 3D printers. In June last year, together with my sister, I founded the start-up company Highbreed Systems and we are currently the only 3D printer producers in Serbia”, says Nemanja.

The Faculty of Mechanical Engineering has a yearlong tradition of an educational institution which encourages the students to be innovative and trains them not only to solve the real engineering tasks, but also to develop completely new products. Therefore, Nemanja is the best example how a young man who is innovative can start manufacturing the new, so-called intelligent products and successfully place them on the market.

Nemanja is especially proud of his new project, the printer with the dimensions of 500x500x500.

 

This is the biggest 3D printer in the region and it is primarily intended for industrial purposes. “We cooperate with a number of companies, both in Serbia and abroad. These are mostly tool-producing companies for which we manufacture part prototypes that are obtained by injection moulding. Still, the project that is dearest to me personally is the lining for a prosthetic leg made for a young Serbian kayak athlete, one of the Olympic team members. It was an honour to produce it, and I was pleased to learn that the lining had actually served as an incentive for the further development of an idea to start up a company in the field of prosthetics”, says Nemanja.

“However, without the knowledge obtained at the FME, I would not be able to achieve all these results. The Faculty gave me knowledge which was transferred into my products and into my own company as well. Naturally, I am also greatly indebted to my parents, who supported me in founding the Highbreed Systems”, says Nemanja in the end.

(Source: Faculty of Mechanical Engineering)

 

The J21 Jastreb – The custodian of the tradition of aeronautical engineering

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

The J-21 Jastreb (Hawk), the first domestic fighting aircraft which was serially produced in the former Yugoslavia, has been recently placed on the plateau in front of the Aeronautical Technical Institute of the Faculty of Mechanical Engineering in Belgrade. The aircraft is positioned on a six-metre high pedestal in slight ascent, which creates an impression that it is really flying and draws the attention of passers-by on daily basis.

The J-21 Jastreb is training and fighting aircraft designed at the Aeronautical Technical Institute with great participation of the Department of Aeronautical Engineering of the Faculty of Mechanical Engineering, says Dr Časlav Mitrović, the Head of the Department, which has recently celebrated eight decades of educating aeronautical engineers in Serbia. The J-21 Jastreb is a gift of the Ministry of Defence of the Republic of Serbia and the Aeronautical Museum. It will be at students’ disposal as a teaching aid which would serve to practically introduce the most vital aircraft parts. The aircraft was transported to the Aeronautical Technical Institute in parts. Students participated both in the disassembly and assembly of aircraft parts, and are currently working on repairing the aircraft engine, which will also serve as an exhibit and a teaching aid.

The J-21 Jastreb was a Yugoslav single-seat, single-engine, light attack aircraft, intended for surveillance and fire. It is most definitely the best proof of the expertise and craftsmanship of the aeronautical engineers trained at the Department of Aeronautical Engineering of the Faculty of Mechanical Engineering. The J-21 Jastreb was derived from the advanced jet trainer and light attack aircraft, the G-2 Galeb, and presented to the world at the Farnborough air show in 1968. It could carry weapons in the fuselage and non-guided bombs and rockets in the underwing pylons, which meant it could also handle ground attacks. Besides Yugoslavia, it was used in Libya and Zambia. In the period from 1985 to 1990 seven Jastreb planes were part of the acrobatic air team The Flying Stars.

The J-21 Jastreb was officially revealed on 22nd December 2017, the day of marking the 80th anniversary of the date when regular classes started at the Aeronautical Group of the Technical Faculty in Belgrade in 1937.

(Source: Faculty of Mechanical Engineering)

 

CLEAN-kWAT project – Achieving the balance between energy systems and the environment

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: pixabay.com

The first results of the international CLEAN-kWAT project, in which the Faculty of Mechanical Engineering is a participant, have been recently presented at the 48th International Congress on Heating, Refrigeration and Air-Conditioning held in Belgrade. The basic aim of the project is to support the system of education of young engineers in the energy supply sector. The idea is to develop innovative materials which would help integrate environmental considerations into energy systems development. Some of the most important project results include developing training materials for young engineers, the e-learning portal and videos.

The participants of the Erasmus+ KA2 CLEAN-kWAT project are eight reputable scientific institutions, companies and NGOs from Turkey, Germany, Serbia, Spain and Hungary. The project is funded with support from the Turkish National Agency. The Faculty of Mechanical Engineering is implementing the project on behalf of the University of Belgrade.

Since global warming is a direct result of the fossil fuel use, there are increasing efforts in Europe aimed towards defining an institutional and legislative framework for the development of energy systems that would be designed in keeping with the demands for environmental protection and preservation of natural resources, says Aleksandra Sretenović, Assistant Professor at the FME and the Head of the CLEAN-kWAT project. Therefore, special attention should be devoted to education, especially in the energy departments, which, unfortunately, in many universities still do not have sufficient number of obligatory courses related to the field of preservation of the environment.

The aim of the European Qualification Framework (EQF) is to make National Qualification (NQF) understandable in Europe, which would allow better mobility of workers between countries and the development of a common educational system.

The CLEAN-kWAT project will address precisely these issues, says Dr Sretenović. It will point to the required skills and competences for working in the energy supply sector through the development of the new learning outcomes and the improvement of the existing ones, as well as through the redefinition of the necessary competence standards. Based upon this, training modules will be developed and available at the e-learning platform. The main target group of the project includes energy systems designers and engineering students in the departments of energy systems engineering.

(Source: Faculty of Mechanical Engineering)

The DualEdu Project – Domestic needs, foreign experiences and the best model for Serbia

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

The DualEdu Erasmus+ project, aimed at the implementation of dual education in higher education in Serbia, has been recently presented at the first kick-off meeting of the project team at the Faculty of Mechanical Engineering. The project brings together 14 permanent partners from Serbia, Germany, Austria, France, Spain and Poland. It started on 15th October 2017 and is scheduled to last over the next three years.

The basic idea is to make a dual education model in the system of higher education that would be general enough, but also flexible, and which could be implemented depending on the needs of higher education institutions, says professor Nenad Zrnić, Vice-Dean for international scientific cooperation at the FME. The development of the expert system is due to start in the first year of the project, and, based on the input and output parameters, this system should make it possible to define the needs and the preferred outcome of dual education, he says. This stage should be followed by the pilot project that would be implemented in several study programmes, i.e. by several institutions, which should enable an insight into the functioning of dual education in practice.

Besides the University of Belgrade, i.e. the Faculty of Mechanical Engineering which manages the whole project and work package, project participants include the Metropolitan University, University of Kragujevac, University of Novi Sad and the School of Electrical and Computer Engineering of Applied Studies. The partners from France will manage the work package that includes the experiences in dual education of the EU member countries, while the Austrian project team will manage the work package for quality testing. The project also features 13 associate members/companies, which would make it possible for students to attend dual education. These companies would be the actual beneficiaries of project results in practice. At present, these are mostly IT companies, but it is expected that a number of other companies from the field of machine industry will be included, as well as other companies whose work encompasses the areas in which the mechanical engineering students, as well as the students of other faculties, are educated.

(Source: Faculty of Mechanical Engineering)