Стручни скуп о биомедицинском инжењерству: Нема медицине без технике

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Хирург, који не стоји над пацијентом, већ путем рачунара управља роботом који изводи сложене оперативне захвате, није никаква футуристичка пројекција, већ реалност која увелико траје на водећим клиникама у свету. Роботи хирурзи и други медицински уређаји нове генерације резултат су глобалне трке за што ефикаснијим лечењем и јефтинијим здравственим услугама. У тој трци, посебно место припада биомедицинским инжењерима. Тако је у свету.

У Србији, где се већ годинама уназад школује врхунски кадар у тој области, биомедицински и клинички инжењери још увек нису увршћени у Национални регистар занимања. За разлику од својих колега у развијеним земљама, који су препознати, пре свега као иноватори система, инжењери биомедицине у Србији се најчешће своде на техничко особље за поправку медицинских апарата.

Такав став мора да се мења, не само због тога што то налажу прописи ЕУ, чијем чланству Србија тежи, него што је то у интересу, пре свега, оних који се за та занимања школују и који би желели да знају да ли их и где, након студија, чека посао. Ово је једна од основних порука стручног скупа „“Биомедицинско инжењерство у националном оквиру класификација занимања – Постојеће стање и правци даљег развоја”, који је недавно одржан на Машинском факултету у Београду.

У раду скупа, учествовали су представници надлежних министарстава, чланови САНУ-у, професори техничких и медицинских факултета у Србији, представници ВМА и научних института , студенти и други.

Поздрављајући учеснике, декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је рекао да у Националну класфкацију занимања свакако требало уврсти и два нова занимања: биомедицински инжењер и клинички инжењер. Указујући на важност ове теме, он је подсетио и на препоруку Светске здравствене организације да на 50 болничких кревета у здравственим установама треба ангажовати по једног представника те струке.

Поручивши да здравственом систему Србије требају инжењери који имају медицинска знања, али и лекари са техничким знањем, државни секретар у Министарству здравља РС, др Мехо Махмутовић је поручио да ће ресорно министарство подржати све активности које воде унапређењу здравственог система у Србији. Све иновације у медицини, од стетоскопа па до сајбер ножа, осмислили су, како је рекао, људи са техничким али и медицинским знањем. Зато би требало да едукујемо технички писмене докторе и медицински писмене инжењере који не би само одржавали медицинску опрему већ би, имали и вaжну улогу у развоју нових техничких решења, као и софтвера, будући да Србија има јединствени информациони систем здравствене заштите, нагласио је Махмутовић.

Сличног мишљења је и академик Љубиша Ракић, председник Одбора за биомедицинска истраживања САНУ, који такође сматра да инжењери треба да буду саставни део здравственог система Србије и то као део тима који ће помагати у решавању медицинских проблема – од дијагностике до лечења. С друге стране, истакао је он, технологија је данас “цондитио сине qуа нон” свих институција које финансирају науку и зато инжењери морају да буду препознати и као део система који ће радити и на изради квалификованих научних пројеката којима се може приступити великим међународним фондовима.

Академик Дејан Поповић је подсетио на вишедеценијску традицију биомедицинског инжењерства у Србији. Још 1956. године, истакао је он, у организацији тадашњег Друштва за електронику, телекомуникације, аутоматику и нуклеарну технику (ЕТАН) одржан је први семинар на тему “Електроника у медицини”, 70-тих година прошлог века, све струковне организације из ове области у бившој Југославији , биле су чланице релевантних међународних тела. Данас се, на жалост, не може наћи ни оглас да су неком потребни биомедицински или клинички инжењери. Према његовим речима највећи проблем је то што се ти профили у здравственом систему Србије препознају као техничка лица ,а не као равноправни чланови тима који учествују у лечењу пацијената.

Начелник Војномедицинске академије, пуковник, проф. др Мирослав Вукосављевић је истакао да инжењери имају значајну улогу у раду те здравствене установе, која, како је рекао, има традицију, дугу 173 године. Као пример навео је властито искуство специјалисте офтамологије и очне хирургије нагласивши да је инжењер увек присутан у оперционој сали када се најсавременијим ласером изводе сложене операције ока.   ВМА су потребни клинички и и биомедицински инжењери који ће, као део лекарског тима, пратити, процењивати и унапређивати дијагностичке и терапијске процедуре, рекао је пуковник Вукосављевић, напомињући да су, управо из тих разлога, на Медицинском факултету ВМА уведене специјалистичке студије  биомедицинског инжењерства и медицинске информатике. С тим у вези, он је поздравио иницијативу да се занимања биомедицински и клинички инжењер уведу у националну класификацију, апелујући на ресорно министарство, научну и стручну заједницу да у том послу истрају.

Учесници су се сагласили да је биомедицинско инжењерство струка будућности и да је његов убрзан развој, директна је последица потребе за јефтинијим здравственим услугама, али и очекивања да бимедицинско инжењерство испуни три основна захтева: брже, ефикасније и економичније.

Управо из тих разглога, овај профил инжењера је најтраженије занимање унутар целе инжењерске струке у развијеним земљама, рекао је професор новосадског Медицинског Факултета Павле Ковачевић . Према његовим речима свака клиника која има хируршког робота, магнетну резонанцу, лапароскопију, или неку другу врсту диферентне технологије, ангажује људе који су упућени у технолошке детаље, јер се на тај начин повећава ефикасност, а смањују тршкови лечења. Нове технологије људима могу да спацу живот, па оне заправо И нису скупе, рекао је проф. Ковачевић.

Указујући да је техника без медицине немоћна, а медицина без технике немогућа, председник Управног одбора Асоцијације клиничких инжењера Србије (АКИС), проф. др Зоран Бјелица упознао је учеснике са активностима тог струковног удружења. Један од основних стратешких циљева АКИС-а је побољшање статуса немедицинског особља и инжењера у здравству Републике Србије као и подизање нивоа стручности и етичности унутар професије. Живимо у време када клиничка медицина постаје све више зависна од софистицираних технологија и сложене опреме која је повезана са модерном медицином. У тим условима клинички инжењер постаје мост између модерне медицине и једнако модерног инжењерског позива, закључио је проф. Бјелица.

Поручивши да се никако не сме дозволити да биомедицински инжењери остану само произвођачи компоненти и да треба радити на стварању окружења у којем ће ови инжењерски профиле бити иноватори система, проф. др Лидија Матија је позвала стручну јавност, као и представнике надлежних институција да подрже иницијативу да се у Национални регистар занимања уведу и два нова занимања- биомедицински инжењер и клинички инжењер.

(Извор: Машински факултет)

Београд – Далас 12. пут: Нерешено, пехар ипак стиже у Београд

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Након веома неизвесне завршнице, традиционални, дванаести по реду,  шаховски меч  између Универзитета у Београду и Унизверзитета Тексас из Даласа – Трансатлантски куп “Светозар Глигорић 2017,  завршен је нерешено, резултатом 8:8.  Иако се очекивало да ће, последња, можда и најузбудљивија, партија бити решена ремијем, што би београдској екипи донело победу и изједначење резултата у укупном скору, то се, на жалост није остварило. Екипа Даласа и даље води са 6,5:5,5.

Ово је био невероватно узбудљив меч, оценио је у изјави за сајт МФ, проф. др Милош Недељковић, професор Машинског факултета и један од иницијатора овог турнира. Према његовим речима екипи Београда  је за мало измакла победа.

Да је наш Милоје Ратковић, у тој  последњој, одлучујућој партији, одржао реми позицију коју је имао, то би нам донело победу. Ипак, с обзиром да смо играли против првака САД, не можемо да будемо незадовољни. Освнувши се на сам ток меча, наш саговорник је честитао члановима београдског тима, који су, како је истакао, играли изванредно. Одлучујуће поене, према његовим речима, донеле су девојке –Благојевић Тијана, Великић Адела и Жарковић Мила, као и Марко Ненезић, који победио једног од водећих велемајстора из Даласа.

Пехар, ипак, у Београду!

Меч на даљину, преко интернет видео везе, одигран је  у петак увече на Машинском факултету у Београду, а такмичаре је поздравио продекан за међународну научну сарадњу, проф. др Ненад Зрнић, пожелевши им пуно успеха. Захваљујући Интернет шаховском клубу -ICC, љубитељи шаха широм света могли су диркетно да прате ток игре на свакој од 16 табли на којима се играо шах.

После скоро два и по сата игре и неизвесног коначног резултата,  шансу београдском тиму, донела је победа Миле Живковић. Београд  је  повео са 8:7, а онда су све очи биле упрте у  Милоја Ратковића, који је дао све од себе да партију заврши ремијем и на тај начин потврди победу свог тима.

Жао ми је што ту шансу нисмо искористили, али када за противника имате шампиона, онда је и нерешен резултат велики успех, изјавила је за наш сајт Мила Живковић, иначе, студент Факултета организационих наука. Шах тренира од другог разреда основне школе, а данас је члан сениорске репрезентације Србије. Тренутно је женски интеренационални мајстор, али се нада скорој титули велемајстора.

Ове године, тим Универзитет из Даласа, са шест велемајстора и шест интернационалних мајстора, играо је у најјачем саставу до сада. За тим БУ играли су велемајстор, Зајић Милан, девет интернационалних мајстора, међу којима и три девојке, Ненезић Марко, Драшковић Лука, Несторовић Лазар, Вучинић Гојко, Луковић Владимир, Ратковић Милован, Благојевић Тијана, Великић Адела и Жарковић Мила, ФИДЕ мајстори Димић Павле и Беседес Данило, као и Ратковић Милоје, Потпара Никола, Радусиновић Лазар и Кипроски Бранислав.

 

Без обзира што је меч завршен нерешено и што је у укупном скору 6,5:5,5 за Далас, пехар турнира овог пута, ипак, долази у Београд, Тако налажу правила игре, рекао је проф. Недељковић. Он је објаснио да према тим правилима, у случају нерешеног резултата, екипе неизменично преузимају трофеј.  Када смо први пут играли нерешено, пехар је припао нама,  други пут отишао је у  Далас, а сада поново долази у Београд, где ће у наредних годину дана стајати у витринама Ректората БУ и Машинског факултета, закључио је проф.  проф. Недељковић.

(Извор: Машински факултет)

Студенти Модула за термотехнику у посети Bosch-у, Митасу и Hutchinson-у

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти прве године МАС са Модула за термотехнику, који слушају предмет Елементи и опрема парних котлова, посетили су у понедељак, 6. новембра, представништво компаније „Bosch” на Новом Београду и фабрике компанија „Митас” и „Студенти Модула за термотехнику у посети Bosch-у, Митасу и Hutchinson-у” у Руми.

Током посете компанији „Bosch”, уз чију помоћ је и реализована ова стручна посета, студенти су имали прилику да се информишу о производном програму, начину рада и основним вредностима те компаније.

Посебно је био занимљив обилазак фабрика Митас и Hutchinson у Руми. Уз стручно  вођење домаћина, инжењера Владимира Живановића, Дејана Дотлића и Дејана Јовичића, студенти су на лицу места могли да се упознају са основним елементима и принципима рада уређаја у котларским постројењима, које су обишли.

(Извор: Машински факултет)

 

„Круна успеха” за најбоље студенте БУ, конкурс продужен до 22. новембра

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Породична фирма „Petite Geneve Petrović“, уз подршку Амбасаде Швајцарске федерације, сада већ 12. годину заредом награђује најбоље дипломце Универзитета у Београду. За овогодишњу награду могу конкурисати сви дипломци који су, без понављања година студија, дипломирали у школској 2016/2017. години са просечном оценом вишом од 9,00 (основне или мастер студије). Конкурс је отворен до 22. новембра.

Компанија „Petite Geneve Petrović“ одговорним пословањем и жељом да улаже у развој заједнице у којој послује, сваке године одаје признање највреднијим и најталентованијим студентима Београдског универзитета. Конкурс за награду „Круна успеха” окупља најуспешније дипломце, младе и перспективне људе који се налазе пред новим изазовима, као што су запослење и изградња каријере.

Сваке године, одбор за доделу награде дефинише тему есеја, након чега ужи круг пријављених дипломаца своје погледе и ставове дели кроз интервју са члановима комисије коју чини независни стручни жири. Својим талентима, успесима и животним причама које су увек другачије и посебне, одабрани дипломци сваке године импресионирају чланове комисије пред којом је и ове године тежак задатак, јер бирају најбоље од најбољих.

Као подстрек и мотивацију за даље усавршавање, породица Петровић одлучила је да одабрани тандем дипломаца дарује Rolex часовницима, па тако награда „Круна успеха” превазилази индивидуално признање и указује на потенцијал подршке младим стручњацима из свих области, али и на симболичан начин подстиче развој друштвене свести о будућности успешније и перспективније Србије.

Информације о конкурсу:
Кандидати треба да доставе следећа документа:
• Детаљну биографију
• Фотокопију дипломе и оверену потврду факултета о завршеним студијама
• Фотографију новијег датума

Своје пријаве можете лично предати или их послати поштом на адресу Коче Капетана 47, Београд, агенција ХАВАС. Све додатне информације могуће је добити путем мејла krunauspeha@havas.rs, телефона 011/367-47-72 сваког радног дана од 12 до 16 часова или на сајту krunauspeha.rs.

Војнотехнички институт расписао конкурс за пријем 39 инжењера

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Војнотехнички институт, истраживачко-развојнa установа при Министарству одбране Републике Србије расписао је јавни конкурс за пријем 39 (тридесет девет) лица у радни однос на неодређено време.

Војнотехнички институт нуди посао у струци инжењерима који су спремни да раде у динамичном окружењу развојно-истраживачких тимова у области наоружања и војне опреме, уз еминентне стручњаке из предметних области.

Осим усавршавања у струци, Војнотехнички институт пружа јединствену прилику за практичан рад у једној од 24 савремене лабораторије, од којих већина превазилази само војни значај, јер су јединствене у Републици Србији.

Поред плата, посао инжењера додатно је стимулисан бесплатним школовањем и усавршавањем, како у земљи тако и у иностранству, што истраживачима омогућава континуално праћење најсавременијих трендова развоја наоружања и војне опреме.

Kонкурс је  27. октобра објављен  у  „Службеном гласнику РС“, а 28. октобра у дневном листу   „Политика“ и отворен је 30 дана. Детаље конкурса заинтересовани могу да погледају и на сајту ВТИ (www.vti.mod.gov.rs), а текст конкурса можете погледати и овде.

Од 01. Новембра, током трајања конкурса, заинтересовани кандидати моћи да присуствују консултацијама, сваког уторка од 12 до 14 часова на адреси Војнотехничког института (Ратка Ресановића 1, 11030 Жарково – Београд), где ће моћи ближе да се информишу о систему и условима рада у ВТИ,  лабораторијама, текућим пројектима и критеријумима конкурса.

„Деда-Мраз у последњи час“ – Новогодишња представа за децу

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: Pixabay

Синдикат МФ, у сарадњи са Машинским факултетом и Иновационим центром МФ, и ове године је  припремио новогодишњу прославу и пакетиће за децу запослених на МФ. Програмом прославе, која ће бити одржана у недељу 17. децембра у 12 часова у Амфитеатру А, предвиђено је извођење комичне, едукативне и инерактивне представе „Деда-Мраз у последњи час“, у организацији  Бобе Латиновић, првакиње позоришта „Бошко Буха“. Након тога Деда-Мраз ће деци уручити пакетиће уз фотографисање.

(Извор: Машински факултет)

Генерација “Машинаца” 77 – Мултимедијална учионица на дар будућим генерацијама

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Генерација „машинаца“ уписаних 1977. године, обележава свој јубилеј – 40 година од бруцошког стажа на Машинском факултету у Београду – на помало неоуобичајен начин, опремањем једне мултимедијалне учионице, која у савременом схватању образовања, није више ствар избора, већ неопходност.

То неће бити наша једина акција, поручио је, некадашњи студент, сада професор на Машинском факултету, проф. др Часлав Митровић, који је заједно са својим колегама из студентских дана, професорима Марком Милошем и Милорадом Милованчевићем, иницирао окупљање генерације 77.

Била је то најбројнија, али и најуспешнија генерација студената у историји Машинског факултета, истакао је наш саговорник, напомињући да је те, давне, 1977. године, факултет уписало укупно 940 студената. Од тог броја, додао је, 500 бруцоша уписало је редовне студије, или како се то данас назива, студије које се финансирају из буџета, док је 440 њих имало статус ванредних студената.

То је генерација која је дала велики број професора универзитета, истаживача у научним институтима, успешних привредника и директора водећих компанија у земљи и иностранству, нагласио је проф. Митровић и додао да само на Машинском факултету из те генерације студената предаје седам професора. Осим нашег саговорника, то су проф. др Марко Милош, проф. др Милорад Милованчевић, проф. др Срђан Бошњак, проф. др Драган Марковић, проф. Војкан Лучанин и проф. др Петар Петровић. Проф. др Срђан Русов је професор на Саобраћајном факултету у Београду, а проф. др Петар Кочовић предаје на Факултету за стратешки и оперативни менаџмент.

Генерација бруцоша из 1977. године, недавно се састала на Машинском факултету, по трећи пут ове године. За њих 70-оро, колико их је овог пута дошло, била је то још једна прилика да се евоцирају успомене и препричају разне анегдоте из студентских дана. Ипак, сусрет је био више радног, него свечарског карактера, а акценат је стављен управо на реализацију пројекта мултимедијалне учионице.

Планирамо да акцију завршимо до краја априла наредне године, а нашу идеју о опремању мултимедијалне учионице подржао је и велики број колега који живе и раде у иностранству, истакао је проф. Митровић напомињући да је свечано отварање учионице предвиђено за крај јуна, за када је заказан и нови сусрет генерације 77.

Небојша Човић: Био сам и остао „Машинац“

Међу 940 студената који су те, 1977. године, уписали Машински факултет, био је и Небојша Човић, домаћој јавности познат као искусан политичар и успешан спортски функционер. Ипак, мање је познато да је некадашњи градоначелник Београда, заменик председника Владе Србије, шеф Координационог тела за Косово и Метохију и југ Србије, председник Кошаркашког савеза Југославије, први човек КК ФМП из Железника и садашњи председник КК „Црвена Звезда“, пре свега, дипломирани инжењер машинства и доктор техничких наука.

Након дипломирања био је асистент на Катедри за производно машинство на МФ и смешила му се успешна академска каријера. Затим, радио је у предузећима „Иво Лола Рибар“ из Београда и РЕИК „Колубара“, био генерални директор ДП „Пролетер“ и председник УО МДД „ФМП“ Београд.

Стицајем околности професионална каријера Небојше Човића је отишла у другом смеру. Без обзира на то, каже да се никада није сасвим удаљио од машинства. Ја сам пре свега фабрички човек и свих ових година, максимално сам се трудио да останем у струци. А, остати у струци значи имати и слободу, подвалачи наш саговорник.

Активности, попут политике и спорта, не доживљава као занимање, јер је до њих, каже, дошло из хобија и стицајем разних околности у нашем окружењу. Данас, после 40 година више бих волео да је у мом животу доминирало машинство. Много пута сам се покајао што нисам остао на факултету и наставио академску каријеру. Али шта је ту је. Ствари више не могу да се промене, искрен је господин Човић.

Осврнувши се на „златно доба“ индустријског развоја некадашње Југославије и тренутно стање у коме се налази српска привреда, он је указао на важну улогу коју машинство и машински инжењери имају у индустријском и пивредном развоју сваке земље. Наравно, додао је, времена су се променила, наше друштво је прошло кроз тежак период, али мислим да долази време када ће српска индустрија поново имати потребу за правим машинским инжењерима. У прилог томе, наставио је, говори и чињеница да се број уписаних студената на МФ из године у годину повећава, што ме посебно радује.

Када је реч о обележавању 40-годишњице уписа на МФ, наш саговорник је поздравио иницијативу да се одржи један такав скуп. Са великим бројем колега и колегиница до сада нисам имао прилике да се сретнем, а ово ресетовање и враћање у време док смо били студенти, буди носталгију и евоцира успомене на све оно што смо заједно прошли током студија на нашем Машинском факултету. Додуше, мало смо остарили, али ништа страшно, закључио је господин Небојша Човић.

(Извор: Машински факултет)

Студенти МФ у посети Словенији – Драгоцено стручно и животно искуство!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти Машинског факултета у Београду боравили су почетком новембра у тродневној стручној посети Словенији, где су обишли водеће словеначке компаније и упознали се са пословањем и савременим производним процесима у тим фирмама. .

Ово је прва посета београдских студената Словенији, после дугог низа година, коју је иницирао и организовао Савез студената МФ у Београду у сарадњи са колегама са Факултета за стројарство у Љубљани.

Првог дана посете, студенти су обишли компанију Крка у Новом Месту, једног од највећих фармацеутских произвођача на овим просторима, која се, осим производње лекова за људе и животиње, бави и истраживачким радом. Затим су посетили и Brinox inženiring d.o.o у Сори, иновативну фирму која се бави развојем, пројектовањем и производњом процесне опреме за прехрамбену, хемијску и фармацеутску индустрију.

Из Соре су се упутили у Љубљану, где их је другог дана посете очекивао обилазак компаније Litostroj Power и Termoelektranе-Toplarnе. Litostroj Power је компанија за пројектовање и изградњу електрана и производњу енергетске и индустријске опреме. Производни програм компаније састоји се углавном од водних турбина, индустријске и трансформационе опреме и пумпи, како за нове хидроелектране, тако и за реновирање постојећих. У Termoelektrani-Toplarni имали су прилику да се ближе упознају са системом рада постројења, од доласка горива до испоручења електричне, односно, топлотне енергије.

Последњи дан био је резервисан за излет на Блед и уживање у природним лепотама тог дела Словеније и наравно, неизоставним кремпитама, чији се укус не заборавља.

Посета Словенији, према оцени студената била је драгоцено стручно, али и животно искуство. Посебно су захвални управи Машинског факултета, без чије подршке, како су навели, ово путовање не би могло да се организује.

За Владимира Шофранка, посета Словенији је била једно лепо, пре свега, животно искуство. Поред дружења са колегама са МФ у Љубљани и уживању у облисаку тог прелепог града, имали смо прилику да видимо како послују озбиљне, светске фирме. Оно што је за нас најважније видели смо како у пракси функционише све оно о чему учимо током предавања на Мф и што ћемо, уверен сам, и сами успешно примењивати у будућности, истакао је Владимир.

Пуна утисака је и колегиница Јована Градинац. И она је импресионирана начином рада и пословања фирми које су обишли. На Јовану је велики утисак оставила фармацеутска компанија Крка, првенствено због добродошлице којом су дочекани, а затим и због веома садржајне посете погонима те фимре. Све у свему било је то лепо искуство, употпуњено дружењем са колегама из Љубљане и обиласком традова које смо посетили. На тај начин имали смо и прилику да видимо, упознамо и стекнемо неку ширу слику о начину живота у Љубљани и Словенији уопште, закључила је Јована.

(Извор: Машински факултет)

Празник шаха на МФ – 12. Трансатлантски КУП „Светозар Глигорић“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Јединствени интернет шаховски меч, између студената Универзитета у Београду и студената Универзитета Тексас из Даласа, играће се, по дванаести пут, у петак, 10. новембра у 18.30 на Машинском факултету у Београду. Реч је о  12. Транстлантском купу „Светозар Глигорић“, који је установљен 2006. године на иницијативу тројице „машинаца“,заљубљеника у ову дрвену игру – проф. др Милоша Недељковића, мајсторског кандидата и тадашњег декана МФ, дип.маш.инг. Ивана Марковића, иначе интернационалног мајстора, и дипл.инг. маш. Небојше Баралића, међународног шаховског судије.

Универзитет Тексас у Даласу, који важи за најбољи универзитет у студентском шаху у Америци, прихватио је те 2006. године изазов Универзитета у Београду на шаховски меч на даљину путем интернета, каже за сајт МФ проф. др Милош Недељковић. На тај начин, додао је, установљен је, сада већ традиционални, шаховски меч за „Трансатлантски куп“, који од 2012.год. нoси име нашег прослављеног велемајстора Светозара Глигорића.  Организацију и одржавање првог меча пуно је помогао интернационални мајстор Раде Миловановић, иначе, званичан тренер шаховске екипе Универзитета у Даласу.

Први Трансатлантски меч путем интернета одигран је тачно на 50-годишњицу радио преноса шаховског дуела између некадашње Југославије и САД. Пре 50 година, кад није постојала данашња техника, радио веза је била најмодернија и подаци о потезима преносили су се управо преко радија. Према речима нашег саговорника први интернет шаховски меч између Универзиета у Београду и Универзитета Тексас био је такође прави хит, јер до тада на нашим просторима није било организовано ништа слично. У то време, наставио је, интернет није био развијен као данас. Није било било скајпа и сличних интернтет видео веза, него је меч преношен преко Интернет шаховског клуба (ICC – Internet Chess Club), који је у томе видео добру прилику за своју промоцију. Та сарадња и данас траје, а преносе преко ICC прати више од 10 хиљада љубитеља шаха у целом свету, нагласио је проф. Недељковић.

Меч се игра на 16 табли и победник добија прелазни пехар на годину дана. После једанаест одиграних мечева, тренутни резултат је 6:5 у корист Американаца (2006-Београд-8.5/7.5, 2007-Далас-11/5, 2008-Далас-12.5/3.5, 2009-Далас-8.5/7.5, 2010-Београд-11.5/4.5, 2011-нерешено-8/8, 2012-Београд-9.5/6.5, 2013-Београд-9/7, 2014-нерешено-8/8, 2015-Тексас-9/7, 2016-Тексас-10/6).

У досадашњим мечевима екипа Београдског универзитета показала се достојним противником, а мечеве су пратиле узбудљиве завршнице.  Ове године, Универзитет из Даласа можда има и најјачи састав у коме се налази чак шест велемајстора и шест интернационалних мајстора. У нашем саставу имаћемо једног велемајстора и шест интернационалних мајстора. Очекујемо лепе партије, али и неизвесну борбу. Ипак, то је спорт и шансе за победу увек постоје, оптимиста је професор Недељковић.

Универзитет Тексаса у Даласу повољним подстицајима за студирање привлачи најбоље младе шаховске играче света (баш као што неки други универзитети у САД привлаче кошаркаше, хокејаше, итд.), тако да за њихов тим играју познати светски велемајстори и остали одлични играчи. На Универзитету у Београду таквих подстицаја нажалост нема, али то не значи да нема одличних играча.

Организатори меча су Универзитет у Београду, Машински факултет у Београду, Спортско удружење Универзитета у Београду, а љубитељи шаха  и ове године могу директно пратити турнир путем Интернет шаховског клуба (http://www.chessclub.com/, ICC – Internet Chess Club).

 

(Извор: Машински факултет)

JobFair17 – Сајам послова и стручних пракси за младе инжењере

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

JobFair17- Креирај своју будућност!“ – сајам послова и стручних пракси за студенте и дипломце техничко-технолошких и природно-математичких факултета одржава се од 6. до 7. новембра у згради Техничких факултета у Београду. Организатори пројекта су две студентске организације Истек — Локални комитет Београд и Бест — Локална група Београд.

Студенти волонтери, тринаесту годину заредом помажу колегама да пронађу шансу за запослење у земљи. Основна мисија сајма је смањење незапослености међу младима у Србији и спречавање даљег одлива стручног кадра, посебно у области техничких наука. Пројекат су подржали Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство омладине и спорта, Град Београд, Општина Палилула као и сви декани техничких факултета Универзитета у Београду.

Сајам, који је, у понедељак, свечано отворен на Машинском факултету у Београду, посетиоцима пружа прилику за лични и професионални развој кроз учешће у многим пропратним садржајима JobFair-а.

JobFair годинама уназад представља везу између студената, компанија и образовног система у нашој земљи, а студенти и дипломци имају шансу да се кроз директан контакт упознају са компанијама из техничко-технолошких и природно-математичких области, изјавила је за сајт МФ Симона Шутић, координатор за односе с јавношћу. Наравно, наставила је, сајам је добра прилика да се стекне И увид у тренутну потражњу на тржишту, али и да се дође до правих информација о томе која су знања и вештине најпотребније да би се дошло до запослења.

Када је реч о едукативном делу сајма, посетиоци имају прилику да бесплатно присуствују бројним трибинама посвећеним актуелним темама, семинару професионалних вештина „LevelUp – Подигни ниво својих вештина“ , али И да учествују у разговору за посао. Од ове године као додатни садржај организована је И интерактивна радионица „Case Study“у којој учесници решавају проблем дат од стране компаније у реалном времену.

Међу бројним компанијама које ће студентима и дипломцима пружити прилику за запослење су Microsoft Development Center Serbia, RT-RK, HDL Design House, Asseco, TeleSign, Namics, VIP, Endava, Elsys и Avisto као и многе друге.

(Извор: Машински факултет)