Представљена Друмска стрела 2018

Студентски формула тим „TENFORE Друмска стрела“  представио је у понедељак, у препуном амфитеатру Машинског факултета у Београду, своје седмо по реду тркачко возило за сезону 2018. Тим младих ентузијаста са Машинског и још седам факултета Универзитета у Београду и ове године представљаће БУ и Србију на престижном међународном инжењерском такмичењу Формула студент у Италији и Чешкој.

Ново возило карактеришу напреднија техничка решења у односу на претходне. Потпуно нов аеро пакет, оптимизована конструкција шасије, модернији концепт ослањања, као и бројне иновације на пољу електронике и сензорике само су нека од побољшања. Ново возило је до сада најмодернији прототип тркачког аутомобила по угледу на Формулу 1, до 100 километара на час стиже за највише четири секунде, а направио га је тим од 50 студената.

Друмску Стрелу основали су студенти Машинског и Факултета организационих наука у новембру 2010. године и од тада пут овог тима обележили су бројни успеси на Формула Студент такмичењима.

Декан Машинског факултета у Београду Радивоје Митровић је рекао да је пројекат Друмска стрела „драгуљ“ и Београда и Србије и региона. Он је навео да студенти кроз овај пројекат сопствене идеје претварају у реалност, имају прилику да обиђу свет и упознају људе које никада не би могли да упознају, као и да стекну изврсне компетенције да започну сопствени бизнис.

Вођа тима, студенткиња мастер студија Технолошко-металуршког факултета Миљана Стојановић, је рекла да је и ове сезоне, као и претходних, сваки члан тима уложио велику енергију у израду новог возила. „Међутим, поред свог труда, највећи проблем био је недостатак финансијске подршке, који смо захваљујући компанији ТЕНФОРЕ превазишли. Подршка те компаније помогла нам је не само ове године, већ ће њихов допринос бити посебно важан у следећој фази развоја формуле на електрични погон“, навела је Стојановић.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Владимир Поповић је рекао да је велика предност овог пројекта то што у њему учествују не само студенти Машинског факултета, како је било раније, већ и студенти са других факултета. У име Министарства захваљујем вам се што овај пројекат постоји и ми ћемо свакако наставити да га подржавамо“, истакао је он.

„Изузетно сам поносан што ови млади људи на најбољи могући начин представљају Београд и што се већ седму годину за редом успешно такмиче са својим колегама. Њихов рад је искључиво резултат ентузијазма студената и њихових професора. Наше је да препознамо њихов труд и резултате и да им дамо могућност да наставе да развијају своју креативност и да своје знање преточе у праксу“, истакао је, између осталог, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић.

Догађају су присуствовали представници Универзитета у Београду, Ректората и студентских организација и удружења, као и породице и пријатељи „ТЕНФОРЕ Друмска Стрела“ тима.

(Извор: Машински факултет)

Професор Родолфо Хабер: О изазовима у свету роботике и аутоматизације

Сведоци смо убрзаног технолошког развоја и промена које тај развој уноси у област производње и друштва у целини.  Један од битних чинилаца нове технолошке револуције је роботика. Моћ ове технологије већ сада се јасно види у производњи, где брзи и спретни роботи имају важну улогу у технолошким процесима. Роботика је једна од кључних стратешких научних области на којима ће се заснивати конкурентност најважнијих индустрија, а роботизоване технологије биће усмерене на развој напредних робота способних за сложеније послове и задатке, као и аутономност.

О томе, шта су данас највећи изазови у области роботике и аутоматизације, на који начин и у којим сферама индустрије ће се користити за 5 или 10 година, како ће изгледати заједнички рад људи и робота, само су нека од питања о којима смо разговарали са проф. др Родолфом Хабером, замеником директора Центра за аутоматизацију и роботику (UPM-CSIC) при Шпанском националном савету за истраживање, једним од водећих стручњака за роботику у свету.

Његови главни истраживачки правци су аутоматизација и роботика, са специфичним истраживањима у домену интелигентних сензора, вештачких когнитивних система и рачунарских архитектура, као и примена техника компјутерске интелигенције за моделирање, управљање, надзор и оптимизацију, са фокусом на кибернетско-физичке системе и парадигме Индустрије 4.0.

Професоре, шта су данас највећи изазови у области роботике и аутоматизације?

Pixabay-илустрација

У овом тренутку постоје три главна изазова. Први се односи на методе и методологије, посебно на који начин интегрисати машине алатке и роботе и како направити везу између човека и робота у следећој генерацији производње.  Веома важно је и питање едукације,  односно како припремити савремене генерације инжењера да раде на пословима који су захтеви Индустрије 4.0. Трећи изазов се односи на друштво. Првенствено на питање како људима објаснити да Индустрија 4.0 отвара нове могућности и доноси нови квалитет живота и да не треба да се плаше тих промена.

Као један од изазова навели сте образовање „инжењера будућности“. Која су то знања и вештине које мора да поседује инжењер Индустрије 4.0?

Постоје битне разлике између инжењера од пре 20 година и савремених машинских инжењера. Данас се тражи широко образовање које ће инжењерима омогућити брже прилагођавање технолошким изазовима и савременим методама.  То на првом месту подразумева стицање нових технолошких знања и коришћење савремених алата везаних за ИТ и интернет технологије и технике вештачке интелигенције. Истовремено, образовање мора да подстиче кретивност, иновативност код младих, као и мултидисциплинарни приступ у многим областима. Савремени инжењер треба да стекне широка општа знања и да научи како да прикупља – стиче нова знања када се за то укаже потреба.

На који начин и у којим сферама ћемо највише користи роботе за 5-10 година у индустријским применама и у ком смеру ће се развијати индустријска роботика?

фото: Pixabay, илустрација

Роботи су до сада углавном били примењени у различитим индустријама. Најбољи пример је аутомобилска индустрија, где се готово ни једна операција не може замислити без учешћа робота, који су због својих могућности успешно заменили човека у обављању тешких и опасних послова. У будућности роботске технологије биће усмерене на развој напредних робота способних за сложеније послове и задатке, као што је на пример интелигентна монтажа и интелигентни унутрашњи транспорт. Најзанимљиви изазов је примена робота у свакодневном животу људи. На пример, као помоћ у обављању кућних послова,  помоћ старијим лицима и људима који су везани за кревет и колица.

Све више се говори и о заједничком раду људи и робота у производном процесу? Колико смо близу тога?

У Европској комисији, где сам већ дуги низ година ангажован као ескперт, то питање је још увек отворено. Постоје нови пројекти и предлози на који начин успоставити интереакцију човека и робота, али када је реч о технолошким аспектима и питањима сигурности и безбедности, ти проблеми су још увек отворени. Тренутно смо у фази транзиције између реалног система и система каквог желимо. Један од начина да се тај јаз премости могла би да буде виртуелна реалност кроз коју би се оператери и радници мало боље упознали са начинима функционисања тих система.

У којој мери је важан развој вештачке интелигенције и које методе и технике сматрате кључним у домену интелигентних технолошких система?

Концепт вештачке интелигенције је веома широка област и постоји много техника и метода вештачке интелигенције које могу да се користе и на неки начин повежу све области о којима смо говорили. Неке од техника које су примењене у индустријским условима и апликацијама су фази системи или фази логика, вештачке неуронске мреже и неуро компјутинг, односно биолошки инспирисане технике засноване на аналогији са радом људског мозга.  Хибридна интегрисана варијанта, односно комбинација више техника вештачке интелигенције је начин да се изанализира све што је до сада примењено у том домену и представља алтернативну методу за решавање хетерогености, свеобухватности и процене ризика у понашању интелигентних технолошких система.  О тим изазовима и могућностима сам говорио на једном од предавања на МФ.

Шта су исходи 4. технолошке револуције?

Када је реч о Четвртој технолошкој револуцији, коју велики број земаља артикулише као концепт Индустрија 4.0, кључна тема је дигитализација индустрије. Односно, како употребити нове интегрисане ИТ и интернет технологије за трансформацију постојећих индустријских капацитета ка  дигитализованим системима. На то питање не постоји јединствен, конкретан одоговор већ он зависи и од земље до земље у ЕУ, као и од тога да ли се он примењује у великом компанијама или у малим и средњим предузећима.

Шта је савет за Србију?

Кључ је да држава и надлежне институције пронађу начин да стимулишу формирање нових иновативних производњи. Прво и основно је стварање тзв. еко-система, односно повољног окружења које би омогућило стварање нових компанија које иновативно користе нове технологије. Најбољи пример је Кореја која је успела да се из једне мале економије трансформише у друштво засновано на знању и крупним корацима крене напред.  Важно је да држава подржи тај процес и створи услове за чвршће везе између науке и привреде. То је дуготрајан процес и зато је неопходно припремити нове генерације инжењера за оно што следи.

Аутор: Ивана Субашић/Превод: доц. др Милица Петровић

*************************

Пријатељ Србије

Проф. Хабер је дугогодишњи пријатељ Машинског факултета и наше земље и дошао је на позив проф. др Зорана Миљковића са Катедре за производно машинство, са којим у области аутоматизације и роботике блиско сарађује већ десет година. Обојица су као експерти за ту област ангажовани при  Европској комисији,  а од пре три године су  међу малоборојним изабраним члановима Vice Chairperson тима за инжењерство, у оквиру  H2020 пројеката, и то за евалуацију од предлагања, рангирања, до мониторинга током реализације процентуално веома мало одобрених пројеката.

Питали смо проф. Хабера како оцењује досадашњу сарадњу, искуство и коматибилност са Лабораторијом за индустријску роботику и вештачку интелигенцију МФ  којом руководи проф. Зоран Миљковић.

Сарадња са Машинским факултетом је веома успешна. Са проф. Миљковићем, са којим сарађујем годинама уназад,  делим добро искуство у решавању различитих техничких проблема, а постоје и заједнички интереси и интересовања за решавање научних и техничких задатака и у будућности. Предавања која сам одржао на МФ првенствено су порука студентима да треба да буду свесни својих вредности и квалитета и да својим примером и знањем могу много да допринесу развоју Србије.

Предавање које је изазвало велику пажњу

Током посете Машинском факултету, проф. Хабер је одржао два веома посећена предавања на којима је представио рад Центра у Мадриду и  главне истраживачке резултате у примени компјутерске интелигенције у моделирању и управљању индустријских кибернетско-физичких система и практична искуства у тој области.

Технике компјутерске интелигенције, према његовим речима,  представљају алтернативне методе за решавање хетерогености, свеобухватности и процене ризика у понашању индустријских кибернетско-физичких система. Он сматра да хибридизација тих метода, заснована на проблемски оријентисаном приступу у пројектовању и управљању, може да послужи при адекватном решавању хетерогености система, у погледу конкурентности и осетљивости на временски одзив. На крају предавања приказани су и резултати моделирања и управљања индустријских кибернетско-физичких система за област производног инжењерства. Једна специфична архитектура за надзор, базирана на хибридним инкременталним моделима и алгоритму симулираног каљења, примењена је за предикцију отказа машина алатки. Такође, приказан је и метод за препознавање препрека у технолошком окружењу, базиран на машинском учењу и информацијама са on-chip LiDAR сензора.

О проф. Родолфу Хаберу

Проф. др Родолфо Хабер је докторирао из области производног инжењерства на Политехничком Универзитету у Мадриду (Universidad Politécnica de Madrid – UPM), Шпанија, 1999. године. Исте године се придружио Институту за Индустријску аутоматизацију (енгл. Institute for Industrial Automation (IAI) of the Consejo Superior de Investigaciones Científicas (CSIC)). Био је шеф Катедре за пројектовање и мехатронику у периоду од 2014. до 2016. године. У 2016. години именован је за заменика директора истраживачког Центра за аутоматизацију и роботику (енгл. Тhe Joint Research Center for Automation and Robotics (CSIC-UPM).

Тренутно је научни координатор неколико националних пројеката и иницијатива за индустријско истраживање, са компанијама попут SINTPER, SOVITEMP и AM4G. Учествовао је у европским пројектима, као што су DEMANES, ACCUS, EMC2, IoSENSE и од недавно SECREDAS. Аутор је више од 100 научних публикација, укључујући књиге, поглавља у монографијама, радове у водећим међународним часописима и на међународним конференцијама. Од 2002. године је члан Међународне федерације за аутоматско управљање (енгл. Computers for Control of the International Federation of Automatic Control (IFAC)).

Од 2005. године је члан техничког комитета за моделирање, идентификацију и интелигентне системе (енгл. TC of the DSC ASME on Modeling, Identification and Intelligent Systems (MIIS)). Од 2017. године, проф. Хабер је члан друштва за индустријске кибернетско-физичке системе (енгл. TC IEEE IES on Industrial Cyber Physical Systems). Од 2002. године био је рецензент-експерт, а касније и заменик председавајућег (Vice-Chair) одбора за евалуацију за Европску комисију и неколико европских агенција, као што су Европска агенција за истраживање (енгл. Research European Agency (REA)) и Европска агенција за културу, образовање и уметност (енгл. Тhe European Agency for Culture, Education and Arts (EACEA)).

Проф. Хабер је гостујући едитор и члан уређивачког одбора следећих часописа: Transactions on Computational Sciences, The Scientific World Journal, the International Journal of Mechatronics and Manufacturing Systems, Journal of Control Engineering and Applied Informatics и Computational Intelligence and Neuroscience.

(Извор: Машински факултет)

Наградни конкурс „Светлана Ђурђевић Лукић“ за студентске радове

Центар за истраживање јавних политика (ЦЕНТАР) позива све заинтересоване студенте основних, специјалистичких, мастер и докторских студија да учествују на другом наградном конкурсу за најбоље радове из области људске безбедности. Рок за достављање радова је 15. септембар 2018. године.

Наградни конкурс „Светлана Ђурђевић Лукић“ настао је са идејом промоције и операционализације концепта људске безбедности. Дугогодишњи ангажман и допринос емпиријском и теоријском истраживању људске безбедности којим се трагично преминула кооснивачица ЦЕНТРА бавила, представља покретачку идеју овог наградног конкурса.

Имајући у виду да је Светлана Ђурђевић Лукић трагично страдала у саобраћајној несрећи, поред дефинисаних тема овогодишњег конкурса, ЦЕНТАР позива студенте да кроз своје радове дају допринос теми безбедности у саобраћају.

Теме овогодишњег конкурса су:

  • Постконфликтна друштва и пролиферација лаког и малокалибарског оружја;
  • Безбедност рањивих група;
  • Информациона (сајбер) безбедност;
  • Природне катастрофе и безбедност у заједници;
  • Нови изазови здравствене безбедности;
  • Безбедност у саобраћају;

Најбоља два рада (један рад из категорије основних студија и један рад из категорије студија другог степена) биће награђени тромесечном, односно двомесечном стипендијом. Радови ће бити објављени у двојезичном зборнику заједно са осталим одабраним радовима. Ауторима радова ће награде бити додељене на свечаности која ће бити одржана у децембру 2018. године у Београду. О условима конкура можете погледати овде.

Business info group – Бесплатна радионица за студенте „Шта је вест, а шта је спин“

Business info group, издавач магазина „Нова економија“ организује бесплатне радионице за студенте на тему  „Зашто је важно да будете обавештени о томе шта је вест, а шта је спин“. Радионица ће бити одржана у суботу, 16. јуна од 11.30 до 13 часова у Коларчевој задужбини у Београду, сала Јосиф Панчић, Студентски трг 5. На трибини говоре, Маја Антић, новинарка ТВ Н1, Љубица Гојгић, ауторка емисије „Прави угао“ на РТВ Војводина и Биљана Степановић, уредница часописа „Нова економија“.

Дигитализација и паметна специјализација отварају Србији пут ка светском тржишту

Дигитализација малих и средњих предузећа и развој иновативних производних индустрија је  пут да се Србија што пре укључи у глобалне токове нове индустријализације која се темељи на концепту Индустрија 4.0, један је од главним закључака панела који је одржан трећег дана  међународне конференције САД-ЕУ-ЈАПАН-СРБИЈА, ТЕХНОЛОШКИ САМИТ – ИНДУСТРИЈА 4.0 ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ“. На панелу су разматрани могући правци примене Индустрије 4.0 у Србији, а том приликом представљена су  искуства неколико домаћих компанија које већ примењују тај концепт.  Домаћин овог скупа био је Научно-технолошки парк Београд.

НТП је право место да конференцију приведемо крају и заједнички покушамо да дефинишемо оквир за документ који ће нам помоћи да изградимо нову индустријску политику наше земље,  што је један од услова за отварање поглавља 20 у преговорима са ЕУ, поручио је проф. др Видосав Мајсторовић са Машинског факултета у Београду. Сумирајући резултате конференције, он је рекао да је кроз 35 радова по позиву на најбољи начин представљена суштина концепта Индустрија 4.0.  Тај концепт је велика развојна шанса и за Србију, а први корак је дигитализација у малим и средњим предузећима,нагласио је, између осталог, проф. Мајсторовић.

Процес дигитализације препознат је као кључни глобани тренд у светској економији и услов опстанка компанија на тржишту, истакао је саветник председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић. У овом тренутку, додао је, око 60 одсто привреде у Србији нема дигиталну стратегију и генерално је  низак ниво знања о значају дигитализације за свеобухватно пословање. Приредна комора Србије недавно је  отворила Центар за дигиталну трансформацију и у току сертификација дигиталних консултаната који ће бесплатно помоћи малим и средњим предузећима да да направе мапу свог дигиталног развоја, поручио је Весовић.

Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде у Влади РС за сектор МСП истакла је да дигитализација представља важну хоризонталну тему нове индустријске стратегије Србије. Сам термин Индустрија 4.0 је стигао из Немачке, али је важно да Србија дефинише властити модел политике индустријског развоја. За наша мала и средња предузећа то су структурне промене и охрабривање да се улаже у дигитализацију.  Кључни термин у том процесу су „паметне специјализације“, нагласила је помоћница министра.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Виктор Недовић је истакао да то министарство припрема нови Закон о научноистраживачкој делатности, а један од најважнијих циљева тог закона је да истраживања постану релевантна за друштво у целини. Свесни смо да недостаје довољна повезаност између науке и привреде. Наука продукује јако много квалитетних истраживања али се то не корсти у довољној мери. Зато радимо на моделу који ће да повеже оно што имамо у систему са реалним потребама привреде“, истакао је проф. Недовић.

Панелу је  претходила сесија на којој су представљени различита истраживања и приступи концепту Индустрија 4.0.. Проф. др Драган Ђуричин са Економског факултета у Београду говорио је о променама које Индустрија 4.0 доноси у економском и пословном менаџменту. Проф.  Петер Монка са Техничког универзитета у Кошицама акценат је ставио на основне захтеве при пројектовању KAPP SOFTWARE. О искуствима суседне Румуније и спровођењу и примени Индустрије 4.0  у тој земљи говорио је проф. Ђорђију Константин са Техничког универзитета у Букурешту, који је представио и рад на тему „Дефинисање динамике погонских система код машина алатки“. Проф. Даворин Камар са Машинског факултета у Љубљани говорио је о хибридним обрадним процесима, а проф. Драган Александрић са Катедре за производно машинство Машинског факултета у Београду представио је рад на тему „Термички матрикс и примена вештачких неуронских мрежа у производњи композита.

(Извор: Машински факултет)

РТС о међународној конференцији Индустрија 4.0

Аутомобилска индустрија је увек огледало стања индустрије неке земље јер се сви технолошки и пословни трендови прво примене у ауто индустрији. Због тога је и присуство „Фијата“ у Србији од огромног значаја, оцењено је на научном скупу у Крагујевцу који ће послужити у изради нове индустријске политике Србије, што је један од услова за отварање поглавља 20 на путу ка прикључењу Европској Унији, наводи се, између осталог, у извештају РТС-а о међународној конференцији  Индустријa 4.0, коју су организовали Машински факултет и привредна комора Србије-Привредна комора Београда. „Фијат Крајслер аутомобили“ Србија био је домаћин другог дана конференције, на којој су међународни и домаћи експерти говорили о могућностима истраживања, развоја и примене модела „Индустрије 4. 0“, као и развоју иновативних производних индустрија у Србији. Више о овом догађају на порталу РТС-а.

“Друмска Стрела” представља седмо возило

Формула Студент тим “Друмска Стрела” представиће своје седмо возило у понедељак, 11. јуна у 18 часова, на Машинском факултету у Београду.

И ове године, ново возило карактеришу напреднија техничка решења у односу на његове претходнике, те се тим нада успесима на предстојећим такмичењима у Италији и Чешкој. Потпуно нов аеро пакет, оптимизована конструкција шасије, модернији концепт ослањања, као и бројне иновације на пољу електронике и сензорике само су нека од побољшања, која ће бити представљена на Друмској Стрели 2018.

“Велики рад и залагање је иза нас, и сигурна сам да ће се то препознати у овом возилу. Сваки подтим унео је бројне иновације у својим областима које ће нам омогућити боље перформансе на стази али и додатне поене за инжењерски дизајн. Поносна сам на цео тим и напредак који смо сви заједно остварили током ове сезоне, не само на возилу већ и у начину функционисања самог тима.” каже Миљана Стојановић, вођа тима за сезону 2018.Она је позвала све  студенте Машинског факултета који су заинтересовани за овај пројекат да дођу на представљање, како би на најбољи могући начин добили увид у то како изгледа бити део Друмске Стреле и шта значи чланство у овом тиму.

Тим студената, који ове године броји 48 чланова са неколико факултета Београдског универзитета, сваке сезоне израђује ново возило са којим одлази на најпрестижнија светска инжењерска такмичења широм Европе. Друмску Стрелу основали су студенти Машинског и Факултета организационих наука у новембру 2010. године и од тада пут овог тима обележили су бројни успеси на Формула Студент такмичењима.

На представљању ће се осим чланова тима, њихових породица и пријатеља, наћи и донори тима и представници државних институција. Присутни ће имати прилику да се боље упознају са пројектом, да од чланова тима чују и виде како изгледа пут настанка једне формуле, али наравно и привилегију да први виде Друмску Стрелу 2018.

(Извор: Машински факултет)

 

Производња у 21. веку захтева употребу нових технологија

Србија треба да буде више индсутријализована како би постигла виши ниво раста и њена економија опстала у све суровијој тржишној утакмици у свету. То је основна  порука учесника панела који је другог дана Међународне конференције  „САД-ЕУ-ЈАПАН-СРБИЈА, ТЕХНОЛОШКИ САМИТ – ИНДУСТРИЈА 4.0 ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ“, одржан у компанији Фијат Крајслер Аутомобили у Крагујевцу.

Централна тема скупа била су практична искуства у примени концепта Индустрија 4.0. Поред Фијата, своја искуства представили су и компанија Ball Packaging, као и представници познатог америчког произвођача лиминки, компаније NCR, који су говорили о развоју IoT (интернет ствари) и софтвера за управљање Big date analitic.

Учеснике панела је поздравио директор ФЦА у Србији Алесио Леонарди, који је истакао да је фабрика у  Крагујевцу један од најмодернијих погона у оквиру Фијатове групације, с обзиром да већ примењује најсавременије инструменте производње.“ У новој фабрици већ развијамо дигиталну производњу кроз развој напредних решења за виртуелну симулацију наспрам физичког окружења. Укључена решења, базирана су на анализи података, адитивној производњи, предиктивном одржавању и хоризонталној и вертикалној интеграцији и  до сада смо инвестирали 1,4 милијаде евра“, нагласио је Леонарди.

Државни секретар у Министарству привреде Бранимир Стојановић је рекао да ће то министарство пажљиво проучити све препоруке Конференције. „Министарство привреде ће са пажњом проучити све препоруке које буду проистекле са овог скупа, јер је пред нама израда и усвајање нове индустријске политике Србије, која је један од кључних предуслова за затварање поглавља 20 у преговорима са ЕУ“, нагласио је Стојановић.

„Производња у 21. веку захтева употребу нових технологија. Истовремено, како свет буде напредовао у процесу производње, биће потребно одредити где и како главни иноватори и индустријски ресурси могу обезбедити помоћ неоподну за напредак производње“ истакао је амерички амбасадор у Србији Кајл Рендолф Скат.  Он се осврнуо на искуство његове земље и оно што САД чине како би унапредиле индустријски развој. „Ми у Сједињеним Државама помажемо развој напредног производног процеса. Како бисмо били успешни, стварамо и одржавамо културу која омогућава овај вид јединствене иновације у којој се концепти прилагођавају и користе у практичној примени“, нагласио је амерички амбасадор.

Представници Привредне коморе Србије истакли су да је аутомобилска индустрија увек огледало стања индустрије једне земље. Сви технолошки и пословни трендови скоро увек су прво примењивани управо у аутоиндустрији и управо због тога је присуство Групације ФЦА у Србији од огромног значаја. Привредна комора Србије подржава своје чланице у процесима дигиталне трансформације и увођења Индустрије 4.0, свесна да је то предуслов за опстанак на све конкурентнијем глобалном тржишту.

Панелу, чији је домаћин била компанија Фијат Крајслер Аутомобили присуствовало је више од стотину гостију, креатора иновативних политика, директора компанија, представника индустријских удружења и академске јавности – међународних и домаћих експерата, научника и истраживача. Конференција је организована у оквиру Недеље високих технолошких знања коју организују Машински факултет у Београду у сарадњи са ПКС, комерцијалним одељењем Америчке амбасаде у Београду и компанијом ФЦА Србија, уз подршку Министарстава науке и технолошког развоја и Министарства привреде у Влади Републике Србије.

(Извор: Машински факултет)

Гости МФ: проф. др Ibai Ulacia и др Jon Larranaga, Mondragon University из Шпаније

Проф. др Ibai Ulacia и др Jon Larranaga са Mondragon University, Faculty of Engineering из Шпаније, боравиће у понедељак 11. јуна у једнодневној посети Машинском факултету. Поред састанка са руководством Факултета и обиласка лабораторија, колеге из Шпаније ће свим заинтересованим колегама и студентима представити свој универзитет и одржати предавање по позиву у понедељак 11. јуна од 12 часова у свечаној сали 211. Уз преглед истраживања на свом Институту и лабораторији, гости из Шпаније представиће и две теме из области спојница и навојних преносника: “Fatigue and wear in crowned spline couplings” и ”Preload variation on ball screws due to temperature increase“.

Више о гостима Универзитету и Институту можете погледати овде и на линковима:

Structural Mechanics and Design

https://www.mondragon.edu/en/research-transfer/engineering-technology/research-and-transfer-groups/-/mu-inv-mapping/group/structural-mechanics-and-design

Ibai Ulacia

https://www.mondragon.edu/en/research-transfer/engineering-technology/research-and-transfer-groups/-/mu-inv-mapping/researcher/ibai-ulacia-garmendia

Jon Larranaga

https://www.mondragon.edu/en/research-transfer/engineering-technology/research-and-transfer-groups/-/mu-inv-mapping/researcher/jon-larranaga-amilibia

(Извор: Машински факултет)

Индустрија 4.0 – Оквир за развојну агенду Србије

Савремени технолошки изазови, које највећи број земаља у свету артикулише под називом Индустрија 4.0 морају да буду оквир и за развојну агенду Србије. То подразумева чвршћу везу између науке и привреде, истакнуто је на отварању, треће по реду, Међународне конференције „САД-ЕУ-ЈАПАН-СРБИЈА/Технолошки самит 2018 – Индустрија 4.0 за мале и средње организације“. Скуп су организовали  Машински факултет у Београду и Привредна комора Србије/Привредна комора Београда у сарадњи са Америчком амбасадом у Београду и компанијом Фијат Крајслер Аутомбили, а под покровитељством  Министарства привреде и Министарства за просвету, науку и технолошки развој у Влади РС.

Учеснике конференције поздравио је декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић истакавши да је ј скуп прилика да се чују искуства различитих земаља и сагледа у будућност могућег развоја Србије заснованог на знању, истраживањима и новим технологијама. „Само удруженим снагама наше научно друштво може да буде конкуренција светском тржишту знања и да на тај начин привуче фондове потребне за будуће пројекте и укупан развој“, нагласио је проф. Митровић.

„Влада Републике Србије предузима мере за јачање везе између науке и привреде, као и унапређење иновационе и технолошке инфраструктуре у Србији“, поручио је, између осталог, саветник премијерке за ИТ сектор и дигитализацију, Ненад Пауновић. Он је подсетио да је један од приоритета Владе развој и модернизација постојећих и изградња нових индустријских и технолошких паркова на територији Србије, попут оних који се граде у Новом Саду и Нишу.

Први дан конференције био је посвећен најновијим истраживачким правцима и резултатима у области Индустрије 4.0 и нових производних технологија у свету.  Сесију о глобалним трендовима у тој области отворили су проф. Франческо Ђоване, идејни творац европског програма „Будућност производње“ и проф. Џун Ни, познати истраживач из САД , саветник за развој производних технологија председника НР Кине, један од директора у Националној фондацији за науку САД и један од председавајућих Технолошког форума у Давосу.

Као стручњак који се бави предвиђањем развоја производних технологија, проф. Ђоване је представио пројекције развоја ижењерства, компјутеризације и аутоматизације у Европи до 2030. године, а   проф. Џун Ни је говорио о тренутном стању и даљем развоју производних технологија у најразвијенијим земљама света.

Ове године фокус конференције је на примени Индустрије 4.0 у малим и средњим предузећима. Централне теме биће 3Д моделовање као база тог концепта и његова примена у изради програма за обраду делова на аутоматизованим машинама, роботизацију и управљање производним и технолошким процесима и програма за мерење и контролу на CNC машинама на бази 3Д дигиталног модела производа. Такође, биће речи и о програмима који се односе и на друге елементе Индустрије 4.0 као што су  IoT (интернет ствари), cloud computing, сајбер-физички системи, који омогућавају контролу и управљање процесима производње и када нисмо поред машина.

Иначе, на скупу учествује 45 међународних и домаћих експерата, научника и истраживача из САД, Европе, Јапана, Аустралије који ће уз присуство више од 200 релевантних учесника, анализирати аспекте нове индустријализације засноване на концепту Индустрија 4.0. Главни резултат биће бела књига и предлог јасне мапе пута за област истраживања, развоја и примене Индустрије 4.0 у Србији.

(Извор: Машински факултет)