Генерални секретар и редовни члан САНУ Марко Анђелковић (75) преминуо је у петак, 10. априла, у Београду, после дуже и тешке болести. Његов одлазак велики је губитак не само за САНУ, већ и за српску науку и друштво у целини – саопштила Српска академија науке и уметности – САНУ.
Академик Анђелковић био је један од најзначајнијих српских генетичара, који је дао изузетан допринос у проучавању генетике популација. Током вишедеценијског рада учествовао је у уобличавању значајних истраживачких праваца који су и даље актуелни и препознатљиви у свету науке.
Анђелковић је рођен 18. септембра 1945. у Београду. Дипломирао је 1968. године на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета у Беграду. Током наредних десет година завршио две специјализације из области популационе генетике на универзитетима у Бечу и Тибингену (СР Немачка), магистрирао је и докторирао на Универзитету у Београду, а потом привео крају постдокторске студије из популационе генетике на Биолошком факулету Јелског универзитета (САД) 1978/79.
Био је редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, а од почетка до краја своје научне каријере радио је и на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду
За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2009. године. Функцију Генералног секретара САНУ академик Анђелковић је обављао од 2015. године. Био је и председник Академијског одбора „Човек и животна средина“ и Одбора за проучавање фауне Србије. Од 2006. до 2014. обављао је функцију заменика секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ. Протеклих неколико година дао је, без икаквог претеривања, као генерални секретар немерљив допринос раду ове куће.
Академик Анђелковић је био члан бројних домаћих и међународних стручних удружења. Добитник је великог броја награда и признања за допринос у унапређењу биолошких и сродних наука. Уредник је многих издања, од којих је већина обављена у оквиру издавачке делатности Српске академије наука и уметности.
(Извор: Машински факулет/САНУ)