проф. Стефан Кабелак: Ресурс Србије су млади образовани људи


Машински факултет у Београду је једна од ретких, ако не и једина високообразовна институција у Србији, чија је диплома призната у целом свету. Квалитет студијских програма потврђен је и међународним акредитацијама, а једна од њих је и акредитација немачке Агенције за проверу квалитета и акредитацију студијских програма и институција високог школства у области инжењерских, информатичких и природно-математичких наука – ASIIN. У току је редовна провера испуњености стандарда за продужење акредитације, а тим поводом на Машинском факултету боравио је ревизорски тим ASIIN-а, који је предводио, наш саговорник, проф. др Стефан Кабелак са Лајбниц Универзитета у Хановеру.

Ревизорски тим ASIIN у посети Машинском факултету

Како оцењујете посету Машинском факултету?

Изузетно сам задовољан. Четврти пут сам  Београду и сваки пут се осећам све боље. Делом, јер сам се добро уклопио у овај град, а делом  због евидентног напредовања Машинског факултета. Када сам пре пет година посетио Србију, није било доброг расположења, а индустрија је била у опадању. Сада све иде у добром правцу, људи су добро расположени и радујем се што се факултет развија у позитивном смеру.  Дакле, посету оцењујем веома високо и срећан сам што сам овде.

Током посете, имали сте прилику да разговарате са професорима и студентима, а обишли сте и истраживачке капацитете Машинског факултета. Какви су ваши утисци?

Истраживачки капацитети су заиста импресивни, као и истраживања која се обављају на високом теоријском и експерименталном нивоу. Српски истраживачи су високо компетентни и добро препознати у Европи, као и у осталом делу света. У том смислу, Машински факултет стоји „раме уз раме“ са водећим европским институцијама.

проф. Кабелак у Центру за енергетску ефикасност

Немачка је лидер концепта Ииндустрија 4.0. Он захтева и другачији приступ образовању инжењера. На који начин Србија и Машински факултет могу да ускладе студијске програме са брзим напретком технологија.

Ја сам инжењер термодинамике и нисам у директној вези са Индустријом 4.0. Тај концепт подразумева потпуну дигитализацију производње – софтверске алатке, мехатронику, програмирање и интернет приступ. Сматрам да Србија може да има интересантну улогу у тим размишљањима о паметној производњи у фабрикама будућности. Ресурси Србије су добро образовани и интелигентни млади људи, који су високо котирани у компјутерским вештинама и отворени према компјутерским апликацијама. То је један од главних улазних параметара за Индустрију 4.0. У  том смислу, када је реч о новом приступу образовању инжењера, Србија може да буде на истом нивоу као и многе друге европске земље.

проф. Кабелак и др Ханиш

У разговор се укључио и др Кристоф Ханиш из компаније Фесто, једнe од четири компаније у Управном комитету иницијативе Индустрија 4.0 која саветује немачку федералну владу у дефинисању Платформе за Индустрију 4.0.  Он је истакао  да је Индустрија 4.0 начин размишљања о организацији производње и производних процеса у у фабрикама будућности које ће бити потпуно дигитализоване и у којима ће интелигентне, интегративне и кооперативне машине служити човеку. Према томе, Индустрија 4.0 је начин размишљања који тек треба да докаже своје економске ефекте. У Немачкој се трудимо да на овај начин разумемо Индустрију 4.0, нагласио је на крају др Ханиш.

(Извор: Машински факултет)

Студенти и наставници Машинског факлтета у посети фабрици пумпи Grundfos

Студенти и наставници Модула за хидроенергетику Машинског факултета у Београду недавно су посетили фабрику пумпи „Grundfos“ Србија доо у Инђији, где су обишли производне капацитете и упознали се са производним програмом ове фабрике.

Током посете, студенти и наставници су имали прилику да разговарају са запосленима, првенствено инжењерима и непосредним руковаоцима на производним линијама. Такође, информисали су се и о могућностима запошљавања у овој фабрици, процедурама приликом пријема у радни однос, као и о могућностима дужих и краћих пракси, усавршавања уз рад и другим питањима. 

У разговору наставниика Модула за хидроенергетику, проф. др  Милоша Недељковића, ван. проф. др Ђорђа Чантрака и ван. проф. др Дејана Илића са менаџментом фабрике, разматране су могућности даљег унапређења научно-техничке сарадње, као и сарадње у области стручних пракси на основним и мастер академским студијама. Заједничка је оцена да постоји велики потенцијал за сарадњу на највишем научно-стручно-наставном нивоу.

Ово је била још једна у низу стручних посета, која представља наставак вишегодишње сарадње фирме „Grundfos“ и Машинског факултета Универзитета у Београду. Посету су организовали, испред фабрике пумпи „Grundfos“, госпођа Ана Голобочанин, а са стране Машинског факултета, ван. проф. др Ђорђе Чантрак.

(Извор: Машински факултет)

Студенти Машинског факултета у посети Словенији

Студенти Машинског факултета у Београду боравили су почетком новембра у тродневној стручној посети Словенији, где су имали прилику да обиђу неке од водећих словеначких компанија и упознају начин пословања и саврмене производне процесе који се примењују у тим фирмама. Ово је друга по реду посета Словенији која је реализована у сарадњи са колегама са Факултета за стројништво у Љубљани.

Првог дана посете студенти су обишли пивару „Лашко“ у истоименом граду Лашко, где су уз пратњу водича обишли постројења фабрике а након посете и сам град.

Другог дана посете студенти су обишли компанију „Крка“ у Новом Месту, једног од највећих фармацеутских произвођача, који се, осим производње лекова за људе и животиње, бави и истраживачким радом. Затим су обишли компаније „Litostroj Power“ и „Termoelektranе-Toplanе“.

„Litostroj Power“ је компанија за пројектовање и изградњу електрана и производњу енергетске и индустријске опреме. Производни програм компаније састоји се углавном од водних турбина, индустријске и трансформационе опреме и пумпи, како за нове хидроелектране, тако и за реновирање постојећих. У компанији „Termoelektranа-Toplanа“, студенти су имали прилику да се ближе упознају са системом рада постројења, од доласка горива до дистрибуције електричне, односно, топлотне енергије.

Последњи дан посете студенти су обишли Блед на коме су уживали у природним лепотама тог дела Словеније и наравно, неизоставним кремпитама, чији се укус не заборавља.

Посета Словенији, према оцени студената била је драгоцено стручно, али и животно искуство. Студенти су изразили посебну захвалност управи Машинског факултета, без чије подршке, како су навели, ово путовање не би могло да се организује.

„Посета Словенији за мене је једно лепо животно искуство. Дивно је видети како раде водеће словеначке конпаније. На мене је највећи утисак оставила посета фармацеутској конпанији, због њиховог начина пословања. Надм се да ћемо све што смо тамо видели и чули применити у будућности. Наравно, поред обилазака фирмама имали смо прилику да уживамо у слободном времену у Љубљани и Бледу, као и да стекнемо нова познанства“, рекла је Илијана Ђилас, студенткиња друге године мастер студија са модула Процесна техника.

„Посета компанији !Termoelektranе-Toplanе“, за мене је имала велики значај. Након одслушаних и положених свих испита са катедре за термотехнику, могао сам да применим своје знање у директној комуникацији са инжењерима који су нас упознали са радом постројења. У пар ситуација сам лично разјаснио млађим колегама неке недоумице и тиме потврдио да инжењери са нашег факултета носе велико знање и квалитете“, каже Никола Зарић,студент друге године мастер студија са модула Термотехника.

(Извор: Машински факултет)