Проф. др Дражан Козак: Механика лома, наука без граница

Интервју: Проф. др Дражан Козак, Машински факултет, Славонски Брод                                       

Након трагедије у Ђенови, где је због пада моста смртно страдало више од 40 људи, у стручној јавности је, осим питања одговорности и улоге људског фактора, отворено и суштинско питање – како спречити катастрофалне ломове на конструкцијама, који могу да доведу до несагледивих последица.

„Рушење моста у Ђенови је катастрофалан пример када се конструкције, које су виталне и где постоји могућност да њиховим отказом страда пуно људи, не граде и не одржавају како би требало.  Да су у Ђенови имали систем, који ми на факултету развијамо, тзв. On-line мерење деформација на мостовима 24/7,  365 дана у години, уверен сам да би та катастрофа била избегнута“, истакао је у разговору за сајт МФ, проф. Дражан Козак, редовни професор Машинског факултета у Славонском Броду и проректор за наставу и студенте на Универзитету „Јосип Јурај Штросмајер“ из Осијека.

Проф. Козак је ових дана боравио у Београду, где је као један од главних уводничара учествовао на 22. Европској  конференцији о лому. Овај скуп, коме је присуствовало више од 500 учесника из целог света,  организовало је  Друштво за интегритет и век конструкција „Проф. др Стојан Седмак“ у сарадњи са Европским удружењем за век конструкција (ESIS) и уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС и  Машинског факултета у Београду.

фото: Pixabay

„On-line мерење деформација“ је систем путем којег се непрестано шаљу сигнали о резултатима мерења деформација моста на критичним местима конструкције. „Сличан систем је развијен у Београду и користи се на мосту „Газела“, додао је проф. Козак, оценивши да Србија, у том смислу, прати добре светске трендове.

Према речима нашег саговорника, у Хрватској се тренутно воде разговори са  Римац аутомобилима (произвођач ел. аутомобила) о новом, smart city  концепту, где ће возач унапред добијати информације о стању сигурности моста. „То подразумева, не само информације о ниским температурама, поледици и сл., него и податке о критичним местима на самој конструкцији. На тај начин, можемо на време да уочимо да је носивост конструкције на неким деловима у слабој кондицији и  мост ставимо ван функције“, нагласио је проф. Козак.

Могућност отказа конструкције у раду увек постоји.  У том смислу, додао је,  механика лома, као научна дисциплина и њена примена су веома важни у процени интегритета конструкције, односно процени ризика свих конструкција које нас окружују од мостова до авиона… С тим у вези, замолили смо нашег саговорника, да нам мало ближе појасни тему свог уводног предавања „Нумеричко и експериментално одређивање заосталих напрезања код новоосмишљених узорака који се изрезују из цеви“.

фото: Pixabay

„То је заправо нови предлог стандарда који смо представили учесницима конференције и дали на вид међународној научној јавности…  Сама тема је врло занимљива и  на неки начин је научно повезала Марибор, Славонски Брод и Београд, где се паралелно одвијају врло слична истраживања, међусобно координирана. Уверен сам да ће разултати тих истраживања бити важни не само регионално, него и шире.“

Осврнувши се на 22. Европску конференцију о лому, проф. Козак је истакао њен значај, како за Србију тако и за земље у региону. „Не знам да ли су Београд и Србија тога свесни, али ово је апсолутно највећи скуп у овој грани механике који је икада подручије бивше Југославије имало. Све је почело 80-тих година захваљући проф. Стојану Седмаку, који је у то време руководио југословенско-америчким пројектом „Механика заварених спојева“ у који су били укључени готово сви машински факултети и неки институти са простора бивше СФРЈ.

Проф. С.Седмак је дао велики допринос развоју и утемељењу механике лома и анализе интегритета конструкција на овим просторима. Те клице су наставиле да се развијају и након распада Југославије и данас имамо неколико важних центара за област механике лома на подручју Словеније, Хрватске, Србије, нешто мало мање у БиХ и Македонији. Србија, заиста, може бити поносна на своје истраживаче, који су својим разултатима и истрајношћу допринели да 22ECF буде оганизована у Београду, закључио је на крају проф. Дражан Козак.