Аутор: ivanasub

Ове године обележава се 50 година од једног од најзначајнијих догађаја у историји човечанства –мисије Аполо 11 и првог успешног слетања човека на Месец. Веома значајну улогу у овом подухвату имали су и седморица инжењера српског порекла, названих  „Српских Аполо 7“. „Људи  у Србији треба да знају да су њихови сународници у Америци учествовали у једном, невероватном пројекту. Њихов допринос развоју програма свемирских истраживања је на понос целе српске заједнице“, истакао је у разговору за сајт Машинског факулета Давид Вујић, последњи живи члан српске седморке, која је 60-их и 70-их година прошлог века радила на програму Аполо.  Поред њега, у том свемирском програму учествовали су и Славољуб Сем Вујић, Милојко Мајкл Вучелић, Данило Бојић, Павле Дујић, Петар Галовић и Милисав… опширније…

Чланови тима Беоавија из пројекта Аурора, заузели су четврто место у финалу такмичења “Airbus Sloshing Rocket Workshop”, које је недавно одржано у универзитетском граду Патрас у Грчкој.  У првој фази овог такмичења, тим Беоавије је,  у конкуренцији 50 тимова из целе Европе, освојио прво место за најбоље техничко решење летелице са резервоаром којим се минимизира тзв. слошинг ефекат. У студентском тиму, који је на Airbus Sloshing Rocket Workshop-u у Грчкој представљао Универзитет у Београду и Србију, били су студенти Машинског факултета Душан Бабић, Лазар Поповић, Никола Поповић, Радован Ђуровић и Ђорђе Трампа. „Имали смо задатак да у року од три дана направимо ракету,  а затим и да је успешно лансирамо пред судијама. На жалост, наша екпа је имала пех који… опширније…

Господин Давид Вујић, један од седморице инжењера српског порекла, који су радили на Аполо програму, биће гост Машинског факултета у Београду, где ће одржати предавање „Serbian 7 in the Apollo 11 Mission“. Предавање је заказано за петак, 19. јул, у Свечаној сали МФ (сала 211/II) , са почетком у 12.00 часова. Давид Вујић је добитник Председничке медаље слободе за учешће у Аполо мисијама, координатор Програма НАСА. Осим њега, у Аполо програму су уечствовали  и Славољуб Вујић, Милојко Вучелић, Данило Бојић, Павле Дујић, Петар Галовић и Милисав Шурбатовић. Предавање можете пратити и уживо на линку http://media.rcub.bg.ac.rs/?p=7353. На истом линку, касније можете погледати снимак предавања. Господин Вујић у Београд долази са својим супругом, госпођом Џинџер Вујић, која је више од 35 година… опширније…

Студенти Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду успешно су извели први пробни лет своје летелице Raven TL18, овјавио је ваздухопловни портал Tango Six. Окупљени у удружење Беоавиа, тим студената ваздухопловаца (тренутно их броји 34) пројектује и израђује (беспилотне) летелице за међународниа студентска такмичења у области ваздухопловства. – Тренутно радимо на три летелице. Raven TL18, летелица произведена ради испитивања и представља мањи модел такмичарске летелице. Raven 19 је такмичарска летелица која ће представљати Србију на такмичењу Air Cargo Challenge у Штутгарту у августу ове године и Аурора, ракета која се тренутно производи у Патрасу у Грчкој у оквиру Ербасовог Sloshing Rocket Workshop такмичења. Чланови тима који раде на летелици Аурора освојили су прво место у првој фази такмичења где се… опширније…

Проф. др Мирко Коматина, редовни професор Машинског факултета у Београду и председник Хумболтовог клуба Србије, био је један од четворице предавача по позиву који су говорили о Хумболту данас на свечаности поводом обележавања 250 година од рођења истакнутог немачког научника, Александера фон Хумболта. Свечаност је одржана, крајем јуна у Берлину, у оквиру Годишњег састанка Хумболтове фондације, а поред представника Хумболтових клубова из 140 земаља, скупу је присуствовала и немачка канцеларка Ангела Меркел. Професор Коматина, је био почаствован позивом председника Хумболтове фондације, проф. др Ханса Кристиана Папеа, да присуствује скупу и одржи предавање на тему „Хумболт данас – мој поглед“. Радо је прихватио тај изазов, а његово излагање под насловом „Networking activities of Humboldt Club Serbia and beneficial cooperation between Serbia… опширније…

Дигитализација незаустављиво осваја наш свет, подједнако нашу свакодневницу, као и фабрике, економију и бизнис. Неки то називају револуцијом, мада тај процес траје дуго, деценијама, па би коректније било да говоримо о еволуцији. Ипак, постоје и неке нише где се, без бојазни од критике, може говорити и о револуцији. Револуција се дешава у инверзном процесу, у продору човека из физичког у апстрактни простор дигиталних машина. Тај процес је базиран на такозваној технологији дигиталних близанаца, подржаној технологијом виртуелне и имерзивне реалности. Кроз тај технолошки оквир, човек преко својих чула може да оствари незамисливо. Да доживи искуство продора и природног утапања у бескрајан низ нула и јединица, односно, постане присутан тамо где физички свет престаје и остаје само чиста информација, реплика живог и… опширније…

Машински факултет у Београду је један од малобројних факултета Универзитета у Београду, који је већ у првом уписном року попунио предвиђену квоту од  540 буџетских места. „То је било очекивано, с обзиром да интересовање младих за техничке науке расте, о чему говори и  број од 1113 кандидата који су конкурисали за упис на студије машинства“, оценио је проф. др Љубодраг Тановић, продекан за наставу Машинског факултета. Ове године, потенцијални студенти могли су да бирају један од два студијска програма који су били у понуди на Машинском факултету.  Традицонални – Машинско инжењерство, на који је уписано 520 бруцоша који се финансирају из буџета РС и 83 самофинансирајућих студента и нови –  Информационе технологије у машинству, који ће похађати 20 буџетских студената… опширније…

Факултети у Србији добијају новац из државне касе, према броју први пут уписаних студената у школској 2013/14. години?! То је довело у неравноправан положај високошколске установе које су, у међувремену, поделиле већи број индекса и повећале пролазност студента, у односу на оне којима је последњих година опала популарност, а финансирају се као да су дупке пуни, пишу „Вечерње новости“ у тексту под називом „Дупло више  индекса, а буџет исти“. На ову тему,  за „Новости“ је говорио  проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду. Према његовим речима, иако број уписаних студената, није једини критеријум по ком се дели „финансијски колач“, свакако је најважнији. Тако, факултети који су значајно унапредили квалитет наставе и последње две-три године уписују скоро дупло више… опширније…