Годишња награда Машинског факултета за најбољу књигу у 2020. години, свечано је уручена ауторима, проф. др Милану Гојаку и доц. др Неџаду Рудоњи за књигу „Соларни термички системи“. Поводом обележавања Дана Светог Саве, Машински факултет традиционално сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години. На пригодној свечаности која је одржана у част нашег првог архиепископа, просветитеља и творца законодавства, ауторима је награду уручио декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић.
„Сваком човеку прија сазнање да је оно што ради добро и вредно пажње. Задовољство је још веће ако то признање долази од људи који добро познају тај посао. Доценту Рудоњи и мени је изузетна част што су колеге из ове куће знања, науке и књиге, изабрали наш наслов као најбољи у претходној години. Посебно задовољство је што награду добијамо поводом дана нашег великог просветитеља Светог Саве и на дан школске славе“, рекао је проф. др Милан Гојак захваливши се свима на указаном поверењу.
Према речима аутора, књига „Соларни термички системи“, је настала на основу материјала који су припремани за наставне предмете уведене у наставни процес пре неколико година. Реч је о предметима „Основе соларних система“, на трећој години основних академских студија и „Соларна енергија“ на другој години мастер академских студија.
„Оба предмета су један од резултата пројекта који водим још од 2010. године, а који се бави управо соларном енергијом, рекао је проф. Гојак, напомињући да је управо актуелност те теме допринела да књига „Соларни термички системи“ буде изабрана за најбољи наслов у 2020. години.
„Овом приликом, још једном бих се захвалио свим колегама који су гласали за неку од понуђених књига и на тај начин наставили традицију избора најбоље књиге на Машинском факултету“, истакао је на крају проф. Гојак.
Значајан допринос домаћој техничкој литератури
О награђеној књизи говорио је и проф. др Ђорђе Козић, који је заједно са проф. Францом Косијем, један од рецензената.
„Наслов „Соларни термички системи“ представља значајан прилог домаћој техничкој литератури. Реч је реч о првој комплетној књизи на нашем језику о једној веома важној области коришћења обновљивих извора. У том смислу стварно сам захвалан ауторима“, истакао је проф. Козић.
У књизи се разматрају каракеристике, потенцијал и расположивост соларне енергије у вези с локалитетом постављене инсталације. Анализирају геометријски односи Сунце – Земља, као и слабљење солраног зрачења при проласку кроз атомосферу, енергија зрачења при површи Земље, компоненте зрачења и одговаручи инструменти за њихово мерење.
„То су свакако изузетно важне теме за онога ко хоће озбиљно да се бави овом тематиком, као што су важне и теме које се баве основим принципима преношења топлоте, где су описани основни начини и закони преношења топлоте и комбиновано преношење топлоте. Посебна пажња посвећена је преношењу топлоте зрачењем, с обзиром на значај који овај начин простотирања има за потпуније разумевање основне намене књиге“, нагласио је проф. Козић.
Велика пажња посвећена је и солраним термичким колекторима – њиховој конструкцији, физичким основама и анализи функционисања различитих типова солраних колектора. Једно од поглавља посвећено је системима за загревање воде и одоговрајућим елементима система. Указано је на поделу и карактеристике рада активних и пасивних соларних система. Разматрана су акумулација термичке енергије и термодинамички модел фунционисања. Такође су разматрани и одговарајући размењивачи топлоте, цевоводи, циркуларне пумпе и остали елементи система, као и проблематика димензионисања и моделирања соларних грејних система… Обрађена је и тема соларних термоелектрана, односно пртварања соларне термичке енергије у механичку, а затим у електричну енергију итд.
„Док сам с читао књигу присетио сам се изреке да је енергија Сунца бесплатна, али не и њено коришћење. То је веома важна мисао. Људи треба да знају како да користе ту енергију, али и да економски то прихвате. У том смислу ова књига на неки начин представља одговор“, закључио је проф. Козић.
Пристуне је поздравио и декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. Напомињући да се просветитељство у модерном смислу речи везује за име Светог Саве, он је рекао да се никако не сме заборавити да су просвећеност, али и обрзовање, наука и култура као тролисти, изузуетно важни за сваку генерацију. „Од образованих, писмених и просвећених људи се очекује да дају свој дорпинос даљем развоју Србије“, поручио је декан Машинског факултета.
Он се осврнуо и на овогодишњи избор за најбољу књигу. „У избору је учествовало чак 13 нових издања. Реч је о изузетним књигама које су настале као резултат истраживања. У условима пандемије и онлајн наставе веома је важно да студентима, поред врхунске теоријске и практичне наставе, омогућимо и уџбеник који је сагласан и хармонизован с предавањима. С тим у вези, посебно ме радује чињеница да постоји свест да су фундаменталне дисциплине темељ врхунског образовања инжењера и да ми то као факултет препознајемо“, истакао је, између осталог, проф. Митровић.
Жито проф. Мојовић
Због актуелне епидемиолошке ситуације, професорка Милица Мојовић, најискренији чувар традиције школске славе Свети Сава на Машинском факултету, није присуствовала свечаном уручењу награде за најбољу књигу. То је, међутим, није спречило да и ове године, као и претходних чест деценија припреми жито поводом обележавања овог значајног датума у историји и традицији наше земље. Проф. Мојовић се путем телефонског укључења обратила колегама и упутила најискреније честитке добитницима овогодишње Светосавске награде, проф. Милану Гојаку и доц. Неџаду Рудоњи.
„Користим ову прилику да поновим оно што многи већ знају. Од свих одлука која се односе на мој приватни живот, најмудрија је била она која ме је упутила на Машински факултет. Нико никада није био тако прихваћен и подржан као што сам била ја. То још увек траје. Хвала вам свима“, поручила проф. Мојовић.
Годишња награда за најбољу књигу установљена је 2002. године на иницативу тадашњег декана Машинског факултета, проф. др Милоша Недељковића који је 2008. године одликован Орденом Светог Саве другог реда, високим признањем Српске православне цркве.
У протекле две деценије награђени су наслови: „Термодинамика: инжењерски аспекти“, аутора Ђорђа Г. Козића (2019); „Основе металних конструкција у машиноградњи: приручник“, Влада Гашић (2018); „ Хидрауличне турбине: Практични примери са изводима из теорије“, Иван Божић (2017); „Поступци заваривања“, Оливера Поповић, Радица Прокић Цветковић (2016); „Динамика“, Никола Младеновић, Наташа Тришовић (2015); Механика флуида, Цветко Црнојевић (2014); „Структура и статистичка својства турбулентног вихорног струјања у правој цеви“, Милан Лечић (2013); Машински материјали 1, Радица Прокић Цветковић, Оливера Поповић (2012);“Ваздухопловни пропулзори: практикум“, Васко Фотев (2011); „ Струјање разређених гасова у микроканалима“, Невена Д. Стевановић (2010); „Вештачке неуронске мреже: збирка решених задатака са изводима из теорије“, Зоран Миљковић, Драган Алексендрић (2009); „Информациони системи подршке управљању и одлучивању“, Драган Д. Милановић, Мирјана Мисита (2008); „ Линеарне осцилације механичких система“, Јосиф Вуковић, Александар Обрадовић (2007); „Отпорност материјала, Милорад Милованчевић, Нина Анђелић (2006); „ Аеропрофили“, Зоран Стефановић (2005); „Лифтови“, Слободан Б. Тошић(2004); „Системи вештачких неуронских мрежа у производним технологијама“, Зоран Ђ. Миљковић (2003) и „Електротехника“, Драган Кандић (2002).
(Извор: Машински факултет)