Др Лазар Јеремић, научни сарадник Иновационог центра Машинског факултета у Београду, добио награду за најбољег младог истраживача на престижној конференцији 28th International Conference on Fracture and Structural Integrity + 3rd Mediterranean Conference on Fracture and Structural Integrity (IGF28 + MedFract3) –www.igf28-medfract3.eu, која је средином септембра одржана у италијанском граду Катанији.
На овом стручном скупу, у организацији Italian Group of Fracture (IGF), удружења које се бави промоцијом радова и истраживања о феномену лома, као и свих других активности које се тичу развоја материјала и стандарда за испитивање конструкција, учествовало је око 200 истраживача из великог броја земаља.
Лазар је представио рад под називом Final verdict – pressure vessel with unacceptable defects after 27 years of exploitation. Реч је о студији случаја која се бави проблемом посуда под притиском са неприхватљивим дефектима у оквиру Реверзибилне хидроелектране (РХПП) “Бајина Башта”. Ова студија је пример како инжењерска прецизност, напредна научна методологија и одговорно управљање ризиком могу допринети ефикасном и безбедном раду постројења са старијом опремом.
Посуде под притиском у РХПП „Бајина Башта“ инсталиране су пре око 45 година. Ове посуде су део помоћних система и током дугог периода рада биле су изложене високим радним притисцима. После 18 година експлоатације, током редовне контроле и применом IBR уочени су неприхватљиве грешке у завареним спојевима, због чега је урађена анализа инегритета конструкције заснована на конзервативној примени механике лома.
Ова анализа показала је да посуде могу наставити безбедан рад, под условом да нема значајног раста грешака и да фактор интензитета напона остане мањи од жилавости лома материјала. На основу резултата, одлучено је да се посуде и даље користе, али уз појачан надрзор. За праћење стања уведен је ригорозан програм контрола сваких 6 месеци испитивањем ултразвуком и радиографијом, како би се уочио евентуални раст постојећих грешака или појава нових.
Касније су уведене и савеменије ултразвучне методе: Phased Array Ultrasonic Testing (PAUT) и Time of Flight Diffraction (TOFD), које омогућавају прецизније карактерисање грешака (величина, облик, локација). Овај начин решавања проблема неприхватљивих грешака је успешно размотрила и применила Др Мирјана Опачић у својој докторској тези, такође млади истраживач Иновационог центра, Поред тога, урађена је детаљна анализа путем Методе коначних елемената (MKE / FEM) – симулиран је распоред напона и деформација у зони пукотина, као и утицај величине и облика дефекта на укупни интегритет посуде, чиме је омогућена прецизнија процена интензитета напрезања и маргина сигурности против лома. Примењен је и приступ процене ризика (RBA) коришћењем дијаграма процене лома – Failure Assessment Diagram (FAD), што је омогућило квантификацију вероватноће отказа, као и доказ да је ниво ризика прихватљив уз контролисане услове рада.
После 27 година експлоатације (односно 45 година од инсталације), посуде су замењене током модернизације електране. Накнадна лабораторијска испитивања заварних спојева показала су да су дефекти остали стабилни, да није дошло до критичног раста пукотина или лома и да су претходне процене интегритета и надзор биле у потпуности оправдане.
Лазарев рад je оцењен као значајан допринос у области одржавања и управљања интегритетом посуда под притиском у енергетским постројењима. Указано је да се применом напредних метода ИБР знатно повећава тачност у карактеризацији грешака. Анализа заснована на ризику (RBA) уз примену FAD показала се као врло корисно инжењерско средство у одлучивању о даљој експлоатацији компоненти грешкама неприхватљивим по стандарду. С друге стране, метода коначних елемената дала је детаљан увид у расподелу напона и деформација у близини грешака представљених као прслине.
(Извор: Машински факултет)