Категорија: In Memoriam

Комеморативна седница посвећена уваженом професору Машинског факултета Универзитета у Београду, др Николи Дондуру (1957 – 2022), редовном професору Катедре за индустријско инжењерство, одржаће се на Машинском факултету у Београду, у четвртак 17.11.2022. године у Свечаној сали 211/II спрат, са почетком у 11,30 часова. https://vesti.mas.bg.ac.rs/?p=20038 опширније…

Машински факултет  Универзитета у Београду и Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештавају  јавност да је 15. октобра 2022. године, у Београду, у 84. години, преминуо редовни професор Машинског факултета у пензији и члан Одељења техничких наука САНУ, академик Владан Ђорђевић (Крушевац, 12. децембар 1938), један од наших најистакнутијих стручњака из области машинског инжењерства. Основна научна и стручна област рада академика Ђорђевића била је теоријска и примењена механике флуида, а посебно теорија граничног слоја, теорија струјања нехомогених и ротирајућих флуида, теорија таласних кретања флуида и теорија хидродинамичке стабилности и преласка у турбуленцију. Поље његовог научног рада обухватало је и биомеханику флуида, као и проблеме струјања гасова у микро-каналима који имају велику примену у савременим технологијама микро-електро-механичких система (MEMS).… опширније…

Др Никола Дондур, редовни професор на Катедри за индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, преминуо је 15. јуна у 65-ој години живота. Човек импресивне и блиставе биографије – изванредан професионалац, експерт економске струке са изразитим интересом и талентом за разматрање рубних и контактних подручја економије и инжењерства, а нарочито области планирања, оцене и управљања пројектима, проф. Дондур је дао велики допринос развоју Машинског факултета у Београду. Његовим одласком Катедра за индустријско инжењерство и Машински факултет изгубили су много. Овим речима, од проф. Дондура, опростиле су се бројне колеге и пријатељи. „Сви који су познавали проф. Дондура, волели су га. Умео је да процени човека и из њега извуче оно најбоље. Био је ненаметљив, али са човеком снажне личности као што… опширније…

Најстарији професор Универзитета у Београду, др Јованка Живојинов, дипл. физичар, редовни професор Катедре за физику и електротехнику Машинског факултета у пензији,  преминула је 11. априла 2022. године у 103. години. Доцент, ванредни професор, редовни професор,  др  Живојинов је била прва жена, која је давне 1947. године започела своју академску каријеру на тадашњем искључиво „мушком“ Машинском факултету. Њен изузетан рад у настави, струци и науци памтиће генерације студената, колеге професори и инжењери. Проф. Живојинов биће сахрањена у четвртак, 14. априла на гробљу Лешће у Београду. Опело почиње у 13 часова.  Датум комеморативне седнице биће накнадно објављен. Проф. Живојинов је до последњег дана остала привржена Машинском факултету. О њеном животном и професионалном путу можете да прочитате у интервјуу поводом њеног 100-тог рођендана… опширније…

Др Миланка Глишић,  дипл.мех., доцент Катедре за механику Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, преминула је 24. марта 2022. године у 82. години. Сахрана ће бити обављена у четвртак, 31. марта, на Новом гробљу у 13.30 часова. Опело почиње у 13 часова. Др Миланка Глишић остаће у трајном сећању колегама са Катедре за Механику, као и генерацијама студената. Овим речима, од  др Глишић опростиле су се њене колеге са Катедре са којима је блиско сарађивала дуги низ година. Последњу пошту уваженој др Глишић одале су и остале колеге и запослени на Машинском факултету у Београду. опширније…

Професор Ненад Ћупрић, човек великог срца, својим животом и радом, оставио је трајни запис у домаћој академској заједници, истакнуто је на Комеморативној седници, која је у његову част одржана у уторак, 5. октобра на Шумарском факултету у Београду. Скуп је почео минутом ћутања, а о личности проф. Ћупрића, његовом академском и педагошком раду говорили су његови најближи сарадници и пријатељи. Проф. Ненад Ћупрић је своју академску каријеру започео 1989. године на Машинском факултету у Београду, као асистент-приправник на Катедри за механизацију, за предмете  „Фабричка постројења“ и „Транспортне машине“. У звање асистента на тим предметима изабран је 1994. године.  После успешно одбрањене докторске дисертације, 2004. године изабран је у звање доцента за ужу научну област „Железничко машинство“. Каријеру је наставио на… опширније…

Цењени загребачки научник и стручњак у области електроенергетике на простору бивше Југославије, проф. др Славко Крајцар преминуо је у петак, 18. јуна, у 71. години живота. Проф. Крајцар је цео свој радни век провео на Факултету електротехничке и рачунарства Универзитета у Загребу, где је од 1988. до 2002. године обављао дужност декана, а од 2002. до 2006. године био је руководилац Завода за високи наппон и енергетику на матичном факултету. Учествовао је на многобројним националним и међународним пројектима, био члан реномираних стручних удружења, аутор и предавач на научним, стручним и пословним скуповима. Више од 20 година успешно је сарађивао са колегама на Универзитету у Београду. О томе најбоље говори и заједничко учешће на бројним пројектима које је финансирала норвешка влада.… опширније…

Др Станислав Пејовић, редовни професор Машинског факултета у Београду, професор Рајерсон универзитета у Торонту и професор и научни сарадник Универзитета у Торонту, преминуо је у среду 29. априла, после краће и теже болести. Проф. Пејовић је био истакнути научни и стручни радник из области хирауличних машина, постројења и механике флуида и шеф Катедре за хидроенергетику Машинског факултета у Београду у два мандата. Својим високим знањем и искуством, оставио је дубок траг у домаћој и међународној научној и академској заједници. Рођен је 1933. године у Београду, где је 1952. године завршио Другу мушку гимназију. Школовање је наставио на Машинском факултету у Београду, на којем је 1958. дипломирао, а затим и докторирао 1964. године. Обе дипломе је нострификовао Универзитет у Торонту 2002.… опширније…