Проф. др Ђорђе Козић, редовни професор Машинског факултета у пензији, некадашњи шеф Катедре за термомеханику и шеф Центра за теоријску и примењену термомеханику и сагоревање Машинског факултета, преминуо је својој 82. години живота. Датум комеморативне седнице биће накнадно објављен.
Проф. Козић, врхунски стручњак за термодинамику, изузетан инжењер и професор, својим радом у настави, науци и струци дао је велики допринос угледу и престижу Машинског факултета. Свет око себе није сагледавао само с практичне, инжењерске стране, него и са уметничке и филизофске, тражећи у свему дубљи смисао и формулу универзалности и општости. Његову јединствену личност красили су блага нарав, посвећеност науци, а пре свега умеће да сликовито и са лакоћом објасни и најтеже појмове и законе у термодинамици, као што су појам ентропије и Други закон термодинамике. Његовим одласком Катедра за термомеханику и Машински факултет су изгубили много.
Проф. др Ђорђе Козић рођен је 1942. године у Крушевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Школовање наставља на Maшинском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је 1966. године са оценом 10, а затим уписује и постипломске студије, које завршава 1978. године одбраном магистарског рада на тему„Критичка анализа мерења влажности ваздуха и избор најбољих метода за контролу инструмента“. Докторску дисертацију „Термодинамички аспекти оптималног транспорта топлоте на велике даљине са применом топлотне пумпе“ брани 1986. године. У потрази за новим знањима, усавршавао се у Националној инжењерској лабораторији у Ист Килбрајту (Шкотска) и Техничком Универзитету у Будимпешти (Мађарска)
Професионалну каријеру започео је 1970/71. годне најпре у Фабрици каблова у Јагодини, а затим и у Школском центру за бродарство у Београду, где је предавао предмете „Термодинамика“ и „Хидраулика“. У исто време почиње и његова академска каријера на Машинском факултету у Београду, где је прошао сва академска звања, од асистента до редовног професора, за предмете „Темодинамика“ и „Преношење топлоте и супстанције“на основним студијама, као и више предмета за примењену термомеханику на постипломским студијама. Био је ментор за више од 100 дипломских радова, магистарских теза и докторских дисертација.
Осим на Машинском факултету, наставу из предмета „Простирање топлоте и масе“ држао је и на Машинском факултету у Бања Луци. Као хонорани професор био је ангажован на Факултету за дизајн, где је предавао предмете „Бионика у дизајну“ и „Научни принципи у дизајну“. По позиву, држао је предавања и семинаре за ученике-истраживачке и у Истраживачкој станици у Петници.
Сарађивао је са Институтом за материјале, Европским центром за мир и развој, Машинским факултетом у Марибору, Техничким универзитетом у Будимпешти и бројним компанијама. Учествовао у конципирању, пројектовању и изради већег броја лабораторијских инсталација у Лабораторији за термодинамику. Руководио је пројектом: „Демонстрационо постројење за коришћење геотермалне енергије“. Примена топлотних пумпи за грејање и хлађење просторија са земљом као извором/понором топлоте”, које су финансирали Национални програм енергетске ефикасности и Минастарство за науку, технологије и развој, од 2004-2006. год. Учествовао је и на другим сличним пројектима, које је финансирало Републичко министарство за науку и технологију.
Проф. Козић је аутор више десетина објављених наслова уџбеничке и стручне литературе, међу којима се издваја књига „Термодинамика – инжењерски аспекти“ за коју је награђен Светосавском наградом Машинског факултета за најбољу књигу у 2019. години.
Књига је настала на основу његових предавања на предметима „Термодинамика“ и „Преношење топлоте и масе“, а о томе шта га је мотивисало да напише једну овакву књигу проф. Козић је својевремено рекао:
„Термодинамика је једина наука у области технике која има филозофске примесе. На пример објашњење појма ентропије. То ме је и привукло термодинамици. Још као студент на предавањима код проф. Шела осетио сам да термодинамика није само техника, него да има много шири значај. Тада сам схватио да желим да се бавим овом науком и себе програсио термодинамичарем. Сада могу да кажем да имам један свеобухватан преглед на оно шта се дешава у овој области и да сам успео да напишем књигу о термодинамици која је другачија од свих које су до сада објављене“.
Посебност проф. Козића, као академског професора, истраживача и стручњака за термодинамику изражена је, не само у његовој тежњи ка научној истини, него и кроз љубав према уметности, посебно музици, коју је спознао још као дете, док је похађао наставу клавира у музичкој школи.
По завршетку музичке школе почиње интензивно да се бави музиком. У гимназији је водио школски оркестар и наступао у различитим ансамблима. Са својим џез саставом свирао на радију у емисији „Вече у вашем граду”. За време студија био је активни члан академског хора „Бранко Крсмановић”, са којим је наступао у земљи и иностранству Такође, био је и члан хора „Београдски мадригалисти”, као и још неколико београдских уметничких друштава. Поред тога, проф. Козић је био и сценариста и водитељ емисија у серијалу „Империја енергије“ која је 1994/1995. године емитована у оквиру научно-образовног програма РТВ Београд.
За проф. Козића колеге и пријатељи кажу да је био најбољи музичар међу термодинамичарима и најбољи термодинамичар међу музичарима. О томе најбоље говори и музичко дело „Часовничар“– прва инкулизивна опера у Србији коју је компоновао управо проф. Козић.
Иако су машинство и музика на први поглед неспојиви, проф. Козић је био мишљења да те две области повезује на првом месту математика. „Као и машинство и музика је веома повезана са математиком. Сама њена организација је у неким музичким односима. Када се те законитости уоче и схвате у раном детињству, њихова примена у одраслом добу може да помогне у неким другим релацијама. Зато се залажем да се деца у што ранијем узрасту уводе у свет музике. То је добар подстицај интелектуалном развоју и схватању света, што је од велике важности за сваку науку“, рекао је својевремено проф. Козић.
(Извор: Машински факултет)