Транспорт и одрживи развој – Изазови и „зелене иновације“

Транспорт има кључни утицај на квалитет живота и економски раст и развој друштва, али је истовремено и један од највећих корисника енергије и емисијом штетних гасова негативно утиче на животну средину. Зато је веома важно поштовање међународних прописа који регулишу разне аспекте саобраћаја (еколошки, безбедносни, организациони), подстичу развој и примену иновативних технологија, као  и боље управљање животним циклусом возила. Ово је један од основних закључака изнетих на трибини „Транспорт и одрживи развој“, која је у организацији Друштва термичара Србије недавно одржана на Машинском факултету у Београду.

Учеснике скупа поздравио је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић,  пожелевши им  успешан рад, а присутнима се обратио и председник ДТС, проф. др Милан Радовановић.

О кључним изазовима одрживог развоја животне средине и транспортних система,  говорио је проф. др Владимир Поповић са Катедре за моторна возила МФ, током свог излагања на тему  „Транспорт и одрживи развој“ .

Транспорт повезује људе, и омогућава приступ основним друштвеним услугама и стога је неопходан услов за друштвени одрживи развој. Такође, транспорт обезбеђује доступност, повезује људе и послове, те је стога од суштинског значаја за економски одрживи развој. Међутим, транспорт негативно утиче на капитал животне средине, кроз аерозагађења, стварање ефекта тзв. „стаклене баште“, потрошњу енергије и стварање отпада. Зато је смањење ових негативних утицаја од суштинског значаја за еколошки одрживи развој транспортних система, а самим тим и за одрживи развој животне средине, истакао је проф. Поповић.

Међународна заједница, наставио је, кроз надлежне институције и организације, у великој мери доприноси решавању ових кључних изазова. Економска комисија УН за Европу (УНЕЦЕ) у оквиру својих надлежности, обезбеђује глобални форум за међународне споразуме који се односе на прописе за возила, подстиче владе да наставе интегрисани приступ транспортној политици и дефинише ограничења у погледу максимално дозвољеног нивоа аерозагађења возила. Такође, додао је, многи од укупно 143 Правилника, које је усвојио Светски форум за хармонизацију Правилника за возила, имају као директан циљ управо побољшање еколошки одрживог развоја транспорта.

Када је реч о смањењу емисије штетних гасова, наставио је, Светски форум и његове Радне групе предузимају низ мера за побољшање енергетске ефикасности комплетног возног парка. То се нарочито односи на иновативне технологије погонских агрегата (мотора), односно развој еколошки прихватљивих возила, као што су возила на хибридни погон, возила са погоном на водоник и гориве ћелије, возила на електро-погон  и сл. Такође, то подразумева и напредне системе управљања мотором, ефикасније склопове возила у комплетном систему преноса снаге, пнеуматике са ниским отпором котрљања, коришћење алтернативних извора енергије, развој квалитетних спецификација за тржиште горива, инсталацију на возилима електричних уређаја са ниском потрошњом енергије,  као и  развој интелигентних транспортних система, у циљу избегавања загушења саобраћаја и помоћи возачу.

Проблеми загађења инсипирисали су истраживаче да проналазе решења и креирају зелене иновације које ће довести до смањења потрошње горива и издувне емисије одн. омогућити развој  саобраћаја по еколошким принципима. О томе је говорио и проф. др Иван Благојевић, који одржао предавање „Алтернативни погони возила“.  

Како би смањили потрошњу енергије и емисију штетних гасова, све већи број произвођача развија савремена решења у већ постојећим моторима СУС, окреће се алтернативним горивима попут течног нафтног гаса, компримованог природног гаса или одређених врста биогорива и развија алтернативне погоне моторних возила (хибридна возила, електрична возила, возила која за погон користе водоник).

Према речима проф. Благојевића, за сада највећу употребу имају хибридна електрична возила (Hybrid Electric Vehicle – HEV) која за погон користе мотор са унутрашњим сагоревањем (бензински или дизел) и електромотор. Међутим, додао је, иако имају еколошке предности у односу на класичан погон мотором СУС, хибридна возила се још увек не могу сматрати возилима нулте издувне емисије.

Возила током свог животног века утичу на животну средину на неколико начина:  кроз потрошњу енергије и других ресурса; стварањем отпада током производње и употребе;  одлагањем на крају њиховог животног века. Док су прва два фактора предмет разматрања већ дуги низ година и приметан је константни напредак у смањењу ефеката дејстава, одлагање возила на крају животног века је релативно нова област истраживања, истакао је проф. др Саша Митић током предавања „Возила на крају животног века“.

Животни циклус возила,како је рекао, има четири фазе: истраживање и развој; производња, употреба и обнављање. По истеку животног века возила почиње фаза обнављања искоришћених возила, која укључује све процесе поступања са возилима као што су: преузимање од последњег власника, издавање сертификата за пререгистрацију, расклапање, припрема материјала за поновну употребу и др.

Основни циљеви управљања животним цисклусом возила су превентива, редукција, реексплоатација, рециклирање, обнављање енергије и отпад. Отпад је једини део који не може да се експлоатише и као такав не припада пирамиди циљева управљања животним циклусом возила, већ представља нежељени продукт.  Зато велики број међународних прописак, као што су Директива 2000/53/EC, Стандард ISO 22628:2002, Директива 2005/65/EC  и УН Правилник бр. 133 пред произвођаче стављају захтев да количине материјала које није могуће искористити буду што мање, нагласио је на крају проф. Митић.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed