Студенти МФ у посети ТЕ “Никола Тесла” Б и ТЕ Костолац Б – Дрмно

tent-b-1Студенти прве и друге године мастер академских студија на Модулу за термотехнику Машинског факултета у Београду,  у понедељак, 5. децембра,  посетили су Термоелектрану  „Никола Тесла” Б код Обреновца. Посета је део редовних наставних активности које се изводе у оквиру предмета Елементи и опрема парних котлова, на првој, и предмета Термоелектране, на другој години МАС-а. Студенте и наставнике МФ је поздравио директор Термоелектране ТЕНТ Б Иван Гајић, иначе дипломирани инжењер машинства, који je младе колеге детаљно упознао са радом електране. Након уводног предавања, студенти су обишли командну салу, постројење за припрему угљеног праха, парни котао, црпну станицу, постројење за допрему угља и стовариште, електрофилтере, а имали су и прилику да са коте 115 м (круна котла) осмотре локацију термоелектране са реком Савом. Посета је реализована захваљујући контактима предметних наставника са извршним директором за техничке послове производње енергије, дипломираним инжењером машинства Савом Безмаревићем.

***********************

У посети ТЕ “Костолац” Б

te-kostolac1Студенти треће године основних академских студија Машинског факултета у Београду посетили су у среду, 7. децембра, термоелектрану  „Костолац” Б недалеко од Костолца. Посета студената термоенергетским постројењима ЕПС-а је предвиђена наставним планом и програмом предмета Основе парних котлова, а реализована је захваљујући контактима предметних наставника са извршним директором ЕПС-а за техничке послове производње енергије Савом Безмаревићем. Студенте и наставнике су поздравили инжењери машинства Марко Цимбаљевић и Жељко Васиљевић који су одржали уводно предавање о раду електране. Студенти су затим обишли командну и машинску салу, постројење за припрему угљеног праха, електрофилтере и парни котао. Након посете термоенергетског постројења, студенти су обишли и арехолошки парк “Виминацијум” који се налази недалеко од ТЕ “Костолац” Б.

Од I века када је настао као војни логор за 6000 легионара, Виминацијум је временом прерастао у град од око 48 000 становника и главни град Горње Мезије – римске провинције која је обухватала део Србије, северне Македоније и западне Бугарске. Тачније, налазио се на раскрсници путева који су повезивали северни део Балканског полуострва са осталим деловима римске империје. Захваљујући томе Виминацијум је поред војног и стратешког положаја, постао важно произвођачко и трговачко седиште. За време владавине Хадријана град је стекао највиши степен самосталности а за време Гордијана ИИИ имао је право ковања сопственог новца који је приликом археолошких истраживања и пронађен. Колико је Виминацијум био значајан град у време римске империје сведочи и чињеница да није било римског императора који га није посетио. Међу најзначајнијима су били: Трајан, Хадријан, Диоклецијан, Константин Велики, Хостилијан…

Bookmark the permalink.

Comments are closed.