„Контрола интеракције осносиметричног тела и његовог вртложног трага“ назив је предавања, које је недавно на Машинском факултету у Београду одржао др Бојан Вукашновић са Georgia Institute of Technology. Он је представио резултате једног од експерименталних истраживања, чији је циљ да покаже на који начин примена flow control методе (метода контроле струјања) генерише аеродинамичке силе и моменте на неко тело, у овом случају цилиндричног облика. Динамична дискусија и бројна питања упућена предавачу потврдили су значај и актуелност ове теме.
Др Бојан Вукашиновић је дипломац Машинског факултета у Београду, где је и магистрирао. Професионалну каријеру је започео као асистент на Катедри за механику флуида. Докторирао је на Georgia Institute of Technology 2002, где ради као старији истраживач. Његов рад углавном обухвата експерименталну контролу флуида, дијагностику и развој нових контролних елемената. Објавио је преко шездесет научних радова и награђиван је од стране Америчког друштва физичара, Америчког института аеронаутике и астронаутике и Компаније „Боинг“.
Знање које сам стекао на Машинском факултету у Београду значајно ми је помогло у професионалној каријери. Овде сам добио добро базно знање које сам касније надограђивао у Georgia Institute of Technology, истакао је др Вукашиновић. Он додаје да је у сталном контакту са колегама на МФ и да се радо одазвао позиву шефа Катедре за механику флуида, проф. др Милана Лечића, да на МФ одржи предавање.
Представљајући предавача публици, проф. Лечић је између осталог рекао и да је др Бојан Вукашиновић, један од ретких кандидата који је на GRE тесту (тест који обавезно полажу сви кандидати који желе да упишу докторске студије у Америци) освојио 695 од максималних 700 бодова!
У истраживању, о којем је било речи, акценат је стављен на повратну везу између кретања осносиметричног тела и његовог вртложног трага, како би се постигле различите реакције тела на индуковане аеродинамичне силе и моменате. Контрола сила и момената је остварена контролом вртложног трага у близини осносиметричног тела, путем синтетизованих млазева. Различити резултати, укључујући пригушење или амплификацију природних осцилаторних кретњи тела, као и праћење жељених путања, су демонстрирани у једном и три степена слободе кретања тела.
Овај рад има фундаменталну основу, али основни мотив је примена резултата истраживања у свим областима где постоји струјање флуида, истакао је др Вукашиновић. При струјању флуида, наставио је, тело представља препреку том струјању, због чега се ствара вртложни траг и отпор који он носи са собом. Управо flow control метода омогућава да делујете и смањите тај отпор. То би у пракси значило да ће бити потребно мање горива за покретање авиона или ће се створити аеродинамична сила која ће летелицу подићи на већу висину, заротирати тело у току лета или га спустити на мању висину. С друге стране, наставио је, примена flow control методе у балистици омогућила би корекцију путање и већи домет пројектила у случају када због ветра или неких других околности долази до одступања.
Осим код спољашњих струјања, метода аеродинамичке контроле могла би да се користи и код унутрашњих струјања у пропулзионим системима када се ваздух пре него што крене до мотора увлачи и успорава у дифузионим елементима, што може да има веома негативан утицај на рад пропелера и самог мотора, објаснио је др Вукашиновић.
Наш саговорник је изразио здавољство атмосфером током предавања. Интереакција са публиком је веома важна за сваки научни рад, нарочито за оног ко излаже. Запажања и сугестије оних који слушају често помажу истраживачу да побољша рад. Искрено, на коференцијама у САД не добијам толико занимљивих питања, рекао је он и најавио могућност сарадње са колегама у Аеротехничком институту МФ.
Обишао сам Аеротунел МФ и упознао његове могућности. Дошли смо на идеју о успостављању сарадње на пројекту који би био интересантан и релевантан за ширу научну заједницу у свету. Такође, додао је, са својим студентом припремам рад који ће бити објављен у научном часопису МФ – FME Transactions. На тај начин желим да помогнем популаризацију овог часописа, поручио је др Вукашинови и апеловао на бројне колеге, који су из Србије, а живе и раде у САД, да на сличан начин помогну што боље рангирање овог научног часописа.
(Извор: Машински факултет)