Хумболтову стипендију коју за пост-докторске студије, додељује немачка Фондација Александер фон Хумболт из Бона, користе научници из целог света. Научници у Србији, који су користили тај вид усавршавања основали су Хумболтов клуб Србије 1990. године у Српској академији наука и уметности. Главни задатак клуба је ширење научних сазнања, подстицање научног рада, брига о научницима, посебно младима, унапређивање сарадње са научницима и научним институцијама у иностранству, нарочито у Немачкој.
Стипендија Хумболтове фондације је нешто најпрестижније сто се може добити у свету науке. На жалост, млади у Србији не знају много о могућностима које Фондација пружа, изјавио је за сајт МФ, председник Хумболтовог клуба у Србији Мирко Коматина, редовни професор на Катедри Машинског факултета за термомехнику.
Да би подсетили на улогу Клуба, као и на значај Хумболтове стипендије за даље усавршавање, у организацији удружења у Српској академији наука и уметности недавно је одржано предавање из научног опуса, једног од хумболтоваца, академика и потпредседника САНУ, професора Зорана Поповића. Након предавања на тему “Наномагнетизам-суперпарамагнетизам у гвожђем допираним CeО2 нанокристалима”, уследила је занимљива и жива дискусија о могућностима примене у различитим областима, попут медицине и сл. На скупу је било речи и о стратегији научно-технолошког развоја Србије.
Проф. Зоран Поповић је као председник Националног савета за научно-технолошки развој, известио о тренутним дешавањима и плановима у пољу науке, плановима за расписивање новог конкурса за научно-истраживачке пројекте и сл. Током веома садржајне дискусије закључено је да je ситуација са расписивањем будућег позива веома неизвесна, али да Национални савет предузима максимум активности да се проблеми у вези набавке потребне капиталне опреме превазиђу и припрема неопходна документа за расписивање конкурса.
Шта пружа Хумболтова стипендија?
Број хумболтових стипендиста у Србији је значајан, али последњих година је видно дошло до застоја. У периоду 2007-2014 само је једна особа из Србије добила стипендију. Ипак, обећава то што је и у 2015. и 2016. години по троје младих научника из Србије успело да добије стипендију. То је значајан успех у оштрој конкуренцији и желели би смо да се такав тренд настави, истакао је професор Коматина. У том смислу, додао је, предавање професора Поповића, представља један од видова наших активности на промоцији Фондације, нарочито међу младим академцима.
Фондација Александер фон Хумболт је основана 1953. Годишње се додели 400-500 престижних стипендија за пост-докторске студије у више од 140 земаља. Поред тога постоје и специјалне стипендије за најуспешније научнике. Међу корисницима стипендија је до сада било 52 Нобеловца. Избор врши независни селекциони Комитет састављен од еминетних науцника из Немацке, на које нико не може да има утицаја. Активности Фондације односе се на финансирање курсева за усавршавање језика, пружају помоћ у реинтеграцији приликом повратка, омогућавају сталне краће и дуже боравке у Немачкој, финансирају опрему и књиге, учешће на конференцијама у Немачкој, додељују билатералне пројекте, а пружају и друге могућности да се уз “Хумболтовце” укључују и млади, који могу постати потенцијални кандидати за добијање стипендије, помажу организовање регионалних скупова и сл.
Хумболтова стипендија је стипендија за цео живот. Циљ Фондације је да се корисници након завршетка врате у своје земље и наставе успешну научну каријеру, што је од великог значаја за целокупну научну заједницу. Лично мени, ова стипендија је променила живот, а каријеру, начин рада и размишљајања усмерила на више принципе, вредности и захтеве како према себи тако и према сарадницима, нагласио је на крају професор Мирко Коматина.
(Извор: Машински факултет)