Машински факултет од ове школске године уводи две новине у наставни процес– уводна предавања и менторство. На овај начин желимо да подигнемо квалитет наставе, али и да студентима омогућимо лакши завршетак прве године студија и већу пролазност, изјавио је за сајт Машинског факултета продекан за наставу, професор др Љубодраг Тановић.
Нова школска година званично почиње 26. септембра. У периоду од 19. до 23. септембра биће организована уводна предавања из математике и физике – наставних дисциплина које су кључне за студије машинства. Предавања из математике трајаће четири дана, док је за физику предвиђен један дан. Припремна настава ће се одвијати у пет смена према распореду који је објављен на сајту Машинског факултета –https://vesti.mas.bg.ac.rs/?p=3280
Просечна оцена успеха новоуписаних студената је за нијансу боља у односу на прошлу школску годину. Бољи је и просек оцена из математике и физике. Међутим, на Машинском факултету сматрају да ти показатељи не одражавају право стање и да је једном делу студената неопходна припремна настава из тих предмета. Основни мотив је да студенти прве године стартују са бољим предзнањем, односно надоместе недостатке које су имали у претходном средњошколском образовању. На тај начин, додаје професор Тановић, студенти ће имати континуитет у настави, што ће довести и до бољих резултата.
Први час уводних предавања одржаће декан Машинског факултета са продеканима и наставницима математике и физике. Они ће студенте упознати са основним елементима уводне наставе, али ће им предочити и задатке који им предстоје и какви се резултати од њих очекују не само из предмета математика и физика, него и из осталих предмета које ће слушати током прве године.
Прва година студија је кључна у наставном процесу. То је велики прелаз са једног нивоа школовања на други. Уочили смо да велики број студената уписаних у прву годину студија у у некој фази школовања одустаје од предмета, али немамо информацију зашто долази до тога. Управо кроз менторство желимо, не само да откријемо те проблеме, него и да их у датом тренутку решимо, подвлачи професор Тановић.
Наставник ментор треба да пружи подршку, охрабрење и мотивацију студентима који су уписали прву годину студија. То подразумева сталну комуникацији са групом од 10-15 студената са основним задатком да им пружи помоћ у прилагођавању наставном процесу. Три у пута у току семестра анализираће рад студената и упознати их са обавезама редовног похађања наставе, календаром школске године, важним датумима за проверу знања, пријаву испита, датумима испитних рокова и како и на који начин да реализују наведене активности. Веома је важно, истиче наш саговорник, да ментор студентима укаже на неопходност свакодневног понављања градива као гаранта успешног полагања испита и подстиче их да размишљају о питањима која се односе на испуњавање предиспитних обавеза, стицање услова за полагање завршног испита и упис у наредну школску годину.
Улога ментора зависи од нивоа знања студената и негових реалних потреба. Зато је веома битно да анализира ситуацију у којој се налази студент, укаже му због чега је до одређене појаве дошло, и предложи начин за превазилажење евентуалног проблема. Уколико студент затражи помоћ или додатна објашњења у неком делу наставног процеса, ментор ће о томе обавести управу Факултета која ће предузети одговарајуће мере како би помогли студенту да савлада градиво.
Знање је у основи развоја једне земље. То подразумева младе, образоване људе који брзо уче и прилагођавају се технолошком развоју и глобалним трендовима. Ипак остаје отворено питање – да ли студентима давати знања, вештине, ефикасност садржане кроз професионалне или опште компетенције. На нама је да заједно са студентима и у разговору са наставницима то утврдимо. Зато Машински факултет и уводи ове новине, закључио је професор Тановић.
(Извор: Машински факултет)