У самом је, светском, врху и један је од водећих научника у области биомедицинског инжењерства и инжењерства ткива. У Америци је проглашена за једног од пет лидера у науци и технологији, али професорка Гордана Вуњак Новаковић никада није заборавила на своје корене и Србију коју промовише на најбољи могући начин – својим научним достигнућима. Подсећа да је Технолошки факултет у Београду њен матични факултет, где је још увек доста ангажована. Од скора предаје и на факултету у Новом Саду. Веома ми је важно да сам у контакту са колегама у Србији и заиста желим да помогнем колико год могу. Своје искуство жели да пренесе пре свега на младе талентоване људе на којима, како каже, остају наука и технологија.
О њеном научном раду сведоче бројна признања, али и чињеница да је прва Српкиња чланица Националне академије наука САД, у којој се налази више од 300 Нобеловаца. Најцитиранији је српски научник у историји са више од 15.000 цитата на ИСИ Wеб оф Сциенце и више од 25.000 цитата на ИСИ Гоогле Сцхолар. Иза себе има више од 300 научних радова и 70 патената. Члан је и Српске академије наука и уметности…
Редовни је професор биоинжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија, у Њујорку, где се више од 20 година бави истраживањима и применом „биореактора“ који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Директор је Лабораторије за матичне ћелије и инжењеринг ткива. Недавно била гост Машинског факултета у Београду. Разговарали смо о стању у српској науци и какве су шансе да једна мала земља, попут Србије, у тој области ухвати корак са светом.
Приоритети, повезивање, примена
Препознавање приоритета, ангажовање најквалитетнијих људи и њихово пвезивање, пре свега у областима и на темама које могу да буду примењене, је најбољи пут за Србију, наводи професорка Вуњак Новаковић.
За Србију је најбоље да се фокусира на истраживања која ће имати примену и која могу да се комерцијализују. Имамо пуно талентованих људи и пуно потенцијала за развој различитих области, посебно оних које иду ка примени. Србија је мала земља и наука не би смела да се фокусира само на фундаментална истраживања. Она су нам потребна, али приоритет за Србију су апликације, трансфер технологија које се развију у лабораторијама у примену.
Препознавање научних области које су од интереса за друштво, према речима наше саговорнице, је друга важна ствар о којој, о треба водити рачуна. Веома је важно да се препознају које су то области, где Србија има кртичну масу људи, искуства, опрему… Не можемо радити све. То важи и за велике земље које имају много више новца и других могућности. Зато је изузетно важно да изаберимо неколико праваца на које бисмо ставили акценат и око којих би се људи окупили. То не значи да ће неко бити изабран да ради, а неко не. То пре свега значи преорганизацију и покушај да се подрже правци који су од општег интереса.
Повезивање људи је трећи битан фактор. Најинтересантније ствари у науци и технологији данас дешавају на границама дисциплина, где људи са различитим погледима разговарају о истој теми. Истраживачи у Србији морају да се повежу. Нама је то увек била слаба тачка. Људи су квалитетни, раде индивидуално, опрема се купује и користи индивидуално, а таквим приступом губимо на више начина, упозорава професорка Вуњак Новаковић.
Спој традиционалног и савременог
Када је реч о научним областима које би биле приоритети за Србију, наша угледна научница издваја истраживања материјала, биомедицинска истраживања, чисту енергију, интегрисане технологије… Истраживање материјала у Србији је било традиционално јако, а данас је један од приоритета у свету. Свет је фокусиран и на биомедицинска истраживања. То један веома широк спектар научних области и технологија које су везане за нове терапије, третман болесника, али и медицинску опрему – област која је такође била традиционално веома јака у Србији. Истраживања чисте енергије, односно производња и коришћење енергије на начин који је еколошки компатибилан, интегрисане технологије су такође међу најактуелним истраживачким областима. У тим областима и Србија би, уз препознавање неких кључних праваца, могла да има велику шансу, уверена је наша саговорница.
Како се то ради у Америци
Лабораторија за матичне ћелије и инжењеринг ткива, коју води професорка Вуњак Новаковић, је веома велика и у њој ради велики број људи ангажованих у пуно различитих области. Ипак, фокусирани су на три. Прва је узгајање културе ткива за регенрацију органа – раде кости, хрскавицу, срце, плућа…
Друга област су микротехнологије – микроткива која се праве од пацијентових сопствених ћелија. Према речима наше саговорнице то је веома једноставно. Из једног малог узорка издвоји се матична ћелија од које се праве ткива за моделовање, односно истраживање болести и тестирање лекова. Користећи микротехнологије у лабораторији се прави срчани мишић који куца и физиолошки у много чему одговара нормалном срчаном мишићу. На њему се испитују лекови који могу бити кардиотоксични… Интересантан је и пројекат примене микротехнологије – микрофлуидика помоћу којих праве туморе и испитују на који начин се формира метастаза примарног тумора у костима, на који начин те ћелије комуницирају са околним ћелијама и како се тај тумор шири, а све у контексту испитивања различитих лекова и интервенција које могу да спрече или зауставе формирање тумора.
Трећа важна област је медицинска опрема. Радимо на системима који циљано могу да доставе лекове на једну одређену локацију на одређеном органу. То су микросистеми са оптичким влакнима помоћу којих могу циљано да се убацују ћелије, гени, лекови, биокативни молекули… Оно што је овде важно јесте да су неке од тих технологија комерцијализоване. Заједно са студентима смо направили за сада три старт уп фирме, које те технологије комерцијализују као готове производе, наглашава професорка Вуњак Новаковић.
Важна улога Машинског факултета
Баш на тој линији – истраживања која су довела до производа или научног метода који је од интереса за земљу, уз помоћ опреме којом Машински факултет располаже и Пословно технолошког инкубатора, чији су оснивачи факултети техничко-технолошке групације, наша саговорница види шансу за српску науку. Треба искористи те потенцијале. Ипак, додаје она, у свему томе не треба губити из вида једну веома важну компоненту – младе, талентоване људе. Ако ти пројекти могу да привуку најбољу памет у Србији и ако се око тога ангажују млади људи, онда ћемо одрадити тај посао. За нас старије је задатак да око тог процеса помогнемо и да своје искуство ставимо у службу тог циља, јер и наука и технологија остају на младима. А за мене је то најважнија компонента, закључила је професорка Гордана Вуњак Новаковић.
(Извор: Машински факултет)