Одласком проф. др Бранислава Тодоровића, за колеге и пријатеље – драгог професора Бране, завршила се једна епоха у свету термотехнике. Губитак је велики и то не само за инжењере у Србији и региону, већ и у целом свету. Готово да нема инжењера термотехнике који није учио из Браниних уџбеника, слушао његова предавања или га је чак и лично познавао и имао драгоцену прилику са са њим разговара. Увек господин по дефиницији, у оделу са краватом, будио је страхопоштовање код студената и младих колега, али који су имали привилегију да уживају у лакоћи са којом је професор преносио знања. Сви ми, који смо са професором Браном сарађивали током низа година знамо колико је био изузетан – не само у смислу струке и науке, већ и као човек који је увек пленио шармом, својим духом и шалама. Професор Брана и даље наставља да живи у нашим сећањима, у нашим срцима и кроз заоставштину коју је предао млађим нараштајима.
Бранислав Б. Тодоровић, рођен је 7. јануара 1931. године, у Београду, где је завршио гимназију и дипломирао на Машинском факултету. Као стипендиста фондације Alexander von Humboldt, био је на специјализацији на Техничком Универзитету у Берлину, где је припремио своју докторску дисертацију, коју је одбранио на бeоградском Машинском факултету, 1970. године, из области климатизације. За асистента на Машинском факултету у Београду, на Катедри за термотехнику, изабран је 1960. године. Хонорарни доцент на Машинском факултету у Нишу постаје 1970. За доцента на Машинском факултету у Београду изабран је 1971. године. Већ 1974. постаје ванредни, а 1979. редовни професор на Машинском факултету у Београду.
Предавао је предмете: “Пројектовање постројења за грејање и хлађење”, “Грејање и проветравање”, а потом и предмет “Климатизација”, који је као први увео у факултетски наставни програм у Србији. Током своје богате каријере држао је предавања на преко 50 универзитета Европе, Азије и Америке. Био је ментор и члан комисија за докторске дисертације и магистарске радове широм Југославије, као и у САД, Сингапуру, Хонг Конгу, Аустралији и Кини. На Машинском факултету био је шеф Катедре за термотехнику и директор Института за енергетско машинство.
Проф. Тодоровић је увек био ангажован на стратешким и другим значајним пројектима, као што су: Снабдевање топлотном енергијом Београда из Обреновца, Енергетика железаре у Смедереву, Унапређење даљинског грејања Београда, Хлађење трафо станица у пустињи Блиског истока, Климатизација института Црвена застава у Крагујевцу, рецензија пројеката за војну болницу у Београду. Фабрика хидрауличних уређаја у Трстенику, Климатизација вагона из Смедеревске Паланке итд.
Проф. Тодоровић је објавио преко 260 радова у часописима, на конгресима и у монографијама. Има 32 научно истраживачка пројекта, аутор је 15 издања књига, а 130 пута је цитиран у страној литератури. Цитиран је у познатим Немачким издањима: Springer као и Oldenburg Verlag, помиње се и у тексту америчког издања “Handbook of Fundamentals”, који издаје ASHRAE у SAD.
Изабран је за члана Руске Академије за архитектонске и грађевинске науке, за члана Мађарског Научног друштва, као и почасног члана Руске асоцијације за грејање и климатизацију АВОК, док има степен чланства “fellow” у америчкој асоцијацији ASHRAE у којој је био члан Управног одбора, а затим члан ASHRAE Комитета за издавачку делатност. Био је подпредседник и председник Европске асоцијације за грејање и климатизацију REHVA, a у међународном институту за хлађење је, у два мандата, био подпредседник. Био је директор националног програма за енергетску ефикасност зграда при Министарству за науку и технологију Србије. Награђен је златном медаљом европске асоцијације REHVA, Београдском Октобарском наградом, наградама ASHRAE за достигнућа у настави и плакетом за међународне активности, златном плакетом Савеза машинских и електротехничких инжењера Србије, чији је почасни члан.
Био је дугогодишњи председник Српског друштва за грејање, хлађење и климатизацију КГХ, чији је и оснивач. Допринис развоју струке и самог друштва КГХ немерљив је и изузетан. Преданим радом и ангажовањем проф. Бранисалва Тодоровића, конгрес КГХ са пратећом изложбом, од преко 170 компанија из области термотехнике, уздигнут је до традиционалне међународне манифестације, која се одржава сваке године почетком децембра у Београду, почевши од 1970. године. Чак и у тешким временима кризе и санкција, КГХ је живео и није прескочена нити једна година одржавања, тако да је, у децембру 2025. године одржан 56. КГХ конгрес. Проф. Тодоровић био је и главни уредник часописа КГХ, као и уредник еминентног међународног научног часописа Energy&Buildings који издаје Elsevier.