Чланице „Кластера за реализацију пројеката водоника“ подржале су израду Стратегије водоника Србије и од доносиоца одлука у Републици Србији очекују развој подстицајног законодавног оквира у областима посредно и непосредно повезаним са производњом, транспортом, складиштењем и коришћењем водоника. То је неопходно како би Србија успешно спровена зелену енергетску транзицију.
Израда водоничне стратегије дефинисана је у Нацрту Стратегије развоја енергетике Србије, о којој је јавна расправа недавно завршена, тако да су обезбеђени правни предуслови за рад на овом документу, који би обезбедио законску регулативу Србији да може да отпочне са производњом и коришћењем водоника, закључено је на јучерашњој седници Пословног удружења „Кластер за реализацију пројеката водоника“.
Чланице кластера, које предводи Машински факултет Универзитета у Београду окупљају научне институције и српске компаније, ће Министарству рударства и енергетике предложити да у изради Стратегије водоника у Србији учествују домаће институције, потенцијални кориснициизраду уз ангажовање чланица Кластера.
„Да би се употпунила законска регулатива у Србији је потребно одредити прописе и стандарде, у складу са стандардима Европске уније, који ће омогућити развој тржишта водоника и подстаћи повећање коришћења обновљивих извора енергије (ОИЕ) у циљу добијања зеленог водоника“, рекао је др Владимир Поповић, декан Машинског факултета наглашавајући значај примене водоника за декарбонизацију енергетског сектора и смањење коришћења фосилних горива, што ће допринети енергетској сигурности као и заштити животне средине.
Чланице „Кластера за реализацију пројеката водоника“ од доносиоца одлука очекују развој подстицајног законодавног оквира у областима посредно и непосредно повезаним са производњом, транспортом, складиштењем и коришћењем водоника. Неопходно је, такође, да подрже и промовишу поизводњу водоника у електролизерима за складиштење вишкова енергије из ветроелектрана и фотонапонских система. При томе чланице „Кластера за реализацију пројеката водоника“ изражавају спремност да се ресурси Чланица искористе у циљу развоја регулативе, производње транспорта, складиштења И коришћења водоника.
Да би се подржала декарбонизација српске индустрије потребно је, између осталог, подржати увођење нових технологија на бази зеленог водоника у нафтној и петрохемијској индустрији, производњи вештачког ђубрива, гвожђа, цемента и другим индустријским гранама, као и увођење угљеничног уговора као инструмента за подршку трансформације индустрије.
Једна од кључних препорука Нацрта Водоничне Стратегије јесте оснивање Националног Савета за водоник. Њега би требала да формира Влада Републике Србије и он би доносио кључне одлуке у вези водоничне транзиције државе, и учествује заједно са ресорним министарствима, органима државне управе у доношењу законских и подзаконских аката. Поред представника Владе Репубике Србије, јавних предузећа, у том телу је неопходно имати и представнике цивилног друштва, академске заједнице, релевантних међународних институција, привреде, удружења, као и истакнуте појединце.
У оквиру Националног савета постојало би радно тело – Стручни Савет. Он би био састављен од стручњака и привредника и био задужен да прати пратио светска, а посебно европска, дешавања у вези водоничне транзиције, анализирао адекватност, економску оправданост и социјалне аспекте увођења појединих мера, и припремао образложене предлоге Националном савету.
(Извор: Енергија Балкана)