Oдлука Европског Парламента донета почетком јуна о забрани продаје возила са моторима на унутрашње сагоревање од 2035. године, изазвала је велике недоумице, па чак и негодовања неких земаља чланица ЕУ, које су изразиле забринутост за будућност ауто индустрије.
Као део климатског пакета ЕУ закона названог „Спремни за 55“, одредба о друмском саобраћају налаже смањење емисије штетних гасова на новим возилима за 55 одсто до 2030, а од 2035. године моћи ће да се производе само возила са нултом емисијом гасова, односно електрична возила и возила с погоном на водоник. Нови климатски пакет предвиђа и повећање употребе обновљивих извора енергије, већу енергетску ефикасност, као и ускалађивање пореске политике с циљевима Европског зеленог договора.
Све то отворило је бројна питања не само међу чланицама ЕУ, него и у државама у којима је, као и у Србији, производња електричне енергије већим делом зависна од термоелектрана. С тим у вези, отворена је дилема да ли је употреба електричних возила адекватан одговор на загађење ваздуха и повећање енергетске безбедности, или њихово коришћење доводи до супротног ефекта – повећања тзв. карбонског отиска? С друге стране, наводи се цена електричних аутомобила, на првом месту батерија које ће, због релативно малих налазишта литијума, бити све скупље, а затим и питања обезбеђивања пратеће инфраструктуре и мреже електро пуњача.
О томе, какви изазови очекују Србију у овој области, говорило се на панел дискусији „Коришћење електричне енергије у сектору саобраћаја у Србији – правци и изазови“, која је одржана у понедељак 27. јуна на Машинском факултету у Београду, у организацији Друштва термичара Србије и Удружења за право енергетике Србије. На панелу је било речи и о обезбеђивању електричне енергије из обновљивих извора за саобраћај, увозу и структури возила и јавном саобраћају у градовима, факторима који утичу на потрошњу енергије и енергетску ефикасност, као и правној регулативи која уређује коришћење електричне енергије у сектору саобраћаја.
„Тема енергетике је тренутно веома актуелна и Машински факултет свакодневно учествује у консултацијама везаним за различите послове у тој области. Трудимо се да у овој ситуацији помогнемо држави у мери у којој је то могуће и константно смо у овој теми на различите начине“, поручио је декан Машинског факулета, проф. др Владимир Поповић који је отворио скуп.
Напомињући да се трибине Друштва термичара Србије већ дуги низ година традиционално одржавају на Машинском факултету у Београду, он је проучио да ће управа факултета наставити да подржава сличне скупове на којима се разматрају најактуелнија питања у области енергетике и енергетског развоја наше земље.
Председник Друштва термичара Србије, проф. др Милан Радовановић се осврнуо на централну тему панела која је посвећена првенствено коришћењу електричних возила у саобраћају. С тим у вези, указао је да ће Европа ускоро престати да производи возила са моторима на унутрашње сагоревање и да ће производити искључиво возила на електрични погон. „Већ сада, око 90 одсто пумпних станица у Европској Унији је у обавези да има пуњаче за електрична возила“, навео је, између осталог, проф Радовановић.
Поздрављајући ученике, др Бранислава Лепотић Ковачевић, председница Удружења за право енергетике Србије је указала је на мултидисиплинарност теме коришћења електричне енергије у саобраћају. С тим у вези,истакла је значај сарадње Удружења, на чијем је челу, са Друштвом термичара Србије и Машинским факултетом на организацији панела. „На овај начин отварају се нове могућности за сарадњу и у области образовања. Кроз ту сарадњу, пружили би студентима Машинског факултета и неке „меке вештине“ да се боље снађу у шуми европских прописа у области енергетике“, истакла је госпођа Лепотић Ковачевић.
Србија живи електричну будућност
Радни део панела отворило је излагање др Милоша Петровића из српске Асоцијације увозника возила и делова, који се посебно осврнуо на одлуку Европског парламента о забрани продаје возила с моторима на фосилно гориво и њен утицај на тржиште и будућност аутоиндустрије.
„Европарламентарци су изгласали да од 2035. неће моћи да се тргује, нити производе таква возила и сада је међу произвођачима и трговцима присутна велика дилема, јер не можете преко ноћи људима да промените навике. Вожња електричним аутом је потпуно другачији стил живота, пуњење не траје тако кратко, одржавање је специфично, а сами аутомобили су изузетно скупи. Међутим, у први план се истиче „нулта емисија“. Зато сам мишљења да ће се произвођачи у наредном периоду оријентисати на развој и продају хибридних, електричних и возила на алтернативне погоне“, истакао је Петровић, који је и директор Центра за електрична и хибридна возила, основаног у партнерству с Машинским факултетом.
Посебан проблем, као је навео, биће тржишта као што је Србија, где је и поред развијене свести о загађењу и субвенција државе за куповину електричних и хибридних аутомобила, потенцијал веома мали. „Србија, последњих неколико година иде ка електричној будућности и нултој емисији, али је потребно још доста активности да би се то у потпуности и реализовало. У Србији је од 2019. године званично регистровано око 400 нових електричних аутомобила. Међутим, без инфраструктуре коју Европа има, нећемо моћи да функционишемо као они“, рекао је Петровић.
Он је мишљења да класични аутомобили неће још дуго времена нестати с улица и да ће свако моћи да вози свој ауто, чак и да купи коришћени. „Међутим, треба водити рачуна да се ти аутомобили не возе у граду и у том смислу треба применити европске стандарде, као што је концепт „загађивач плаћа“. „То значи да свако има право да региструје ауто, али онај ко загађује више, мораће нешто више и да плати“, наводи Петровић и додаје да би поред тога требало уредити и систем тзв. налепница, који би омогућио да се возилима испод стандарда Евро 3 ограничи улаз у централне градске зоне.
НИС-ов пројекат производње обновљиве електричне енергије
Руководилац Центра за развој пројеката у Дирекцији Енергетика у Нафтној компанији Србије Ненад Павловић представио је НИС-ов концепт обезбеђивања електричне енергије из обновљивих извора енергије, који је у току и који се реализује на пумпним станицама у Србији.
„НИС је започео реализацију пилот пројекта изградње фотонапонских соларних електрана на осам бензинских станица. Те електране су прикључене на унутрашњу инсталацију бензинских станица и имаће статус купца-произвођача. Од ових електрана очекујемо годишњу производњу од 340 МWh електричне енергије. Од тога ће 300 MWh потрошити саме бензинске станице, а 40 MWh ће бити пласирано као вишак у дистрибутивну мрежу, уз годишње смањење емисије угљен диоксида од 375 тона“, истакао је Павловић.
Компанија се, како је навео, на овај корак одлучила из два разлога. „Први разлог је смањење трошкова за електричну енергију на самој бензинској станици, а други разлог је да се види колико и на који начин компанија НИС може да допринесе остваривању удела обновљивих извора енергије у финалној енергији коју снабдевачи стављају на тржиште.
„С обзиром на тему о којој разговарамо, важно је истаћи да на три станицe имамо и пуњаче за електрична возила. Ако једна електрана има капацитет 30 kWh њена годишња производња биће на нивоу 36 до 40 MWh часова. Ако је просечно пуњење 30 – 40 kWh часова у једном пуњењу онда можемо да говоримо о 1200 до 1300 пуњења годишње. Дакле, ако би се та фотонапонска електрана користила само за пуњење електричних возила то би било довољно за 3 до 4 пуњења дневно, што је при садашњој примени електричних аутомобила више него довољно“, нагласио је Павловић.
Према његовим речима, НИС разматра и изградњу соларних фотонапонских електрана на објектима у оквиру Рафинерије нафте Панчево, пословних објеката у Београду и Новом Саду, те изградњу у складишту деривата нафте у Новом Саду. „Сопствена производња обновљиве електричне енергије на бензинским пумпама има ограничену могућност и зато је треба комбиновати са производњом енергије из сопствених електрана ОИЕ – на првом месту соларних и ветроелектрана“, закључио је Павловић.
Бенефити коришћења електричних возила у градском саобраћају
О искуствима коришћења електричне енергије у градском саобраћају и правцима даљег развоја у тој области, говорио је Слободан Мишановић, пројектни менаџер у ГСП Београд.
„Ми смо 2016. године кренули са пет електричних аутобуса на линији ЕКО 1, а од јануара ове године увели смо и другу линију ЕКО 2, на којој ради 10 возила“, рекао је Мишановић.
Истакао је да би увођење аутобуса на електрични погон пре свега требало да допринесе побољшању еколошких перформанси система транспорта у Београду, нарочито на коридорима кроз централне градске улице, где су фреквенције аутобуса највеће.
Према његовим речима, ова возила имају значајно већу енергетску ефикасност у поређењу са аутобусима на конвенционални погон и то за више од три и по пута, а имају и значајно мањи ниво емитовања буке. „То су главни бенефити примене електричних возила“, рекао је Мишановић и додао да је предвиђена набавка још око 40 нових електричних возила.
Наводи да је у систему јавног градског превоза у Београду у функцији и око хиљаду аутобуса на дизел погон. „Када је реч о њиховој структури, гледано према нормама ЕУ она је изнад неких очекивања. Више од 60% аутобуса има моторе Евро 5 и Евро 6, мада постоји и одређени број возила са стандардом евро 4 и Евро 3“, рекао је Мишановић.
Предности и мане електричних возила
Шта у наредном периоду можемо да очекујемо када је реч о карактеристикама електричних аутомобила и која је основна разлика између електро возила и возила са мотором СУС, појаснио је проф. др Иван Благојевић са Катедре за моторна возила Машинског факултета.
„Када говоримо о електричним возилима, углавном се мисли на возило с батеријом, а у ствари имамо три типа електричних возила – возила с батеријом, хибридна електрична возила и електрична возила с горивним ћелијама, које као извор енергије имају водоник“, каже проф. Благојевић.
Као главну предност електричних возила наводи електро мотор који је, како је рекао, знатно енергетски ефикаснији од мотора са унутрашњим сагоревањем. „Свако електрично возило било с батеријом, хибридно, или с горивним ћелијама, има могућност регенеративног кочења. То значи, да без обзира да ли се крећете под инерцијом или кочите, део енергије се не расипа на топлоту, него се враћа као погонски агрегат. То је један велики бенефит електричног возила и с тог аспекта електрично возило је енергетски ефикасније од возила са мотором СУС“, истиче он.
Од осталих бенефита издваја знатно мање емитовање буке и вибрација, као и мање трошкове одржавања. „Када је реч о издувној емисији електричног возила, она јесте нулта, али само од агрегата до точка, јер је мали број земаља у стању да произведе еколошки чисту електричну енергију за напајање батерије“, нагласио је проф. Благојевић.
Поред предности, електрични аутомобили имају и своје негативне стране које се огледају у величини акумулатора или резервоара, због чега се губи део корисног простора у возилу, а и само пуњење временски траје дуго, некад и до 40 сати.
Проф. Благојевић се осврнуо и на разлику између возила која користе батерије и возила која користе водоник. „Када посматрамо њихову ефикасност од резервоара до точка, у предности су тренутно возила с батеријом. Међутим, уколико решимо проблем производње водоника из еколошких извора, чиме се баве и истраживачи на Машинском факултету, ми смо решили малтене све еколошке проблеме“, закључио је он.
Мрежа електропуњача – Пионирски посао за Србију
У Србији, како се процењује, има нешто више од 70 електропуњача, од којих је највећи број спорих пуњача. Углавном се налазе на аутопутевима (одмаралиштима и наплатним рампама), али их и у гаражама хотела, шопинг молова и јавним гаражама.
На инсталирању пуњача у Србији раде и јавна предузећа и приватне компаније. Међу њима је и компанија НИС која заједно с компанијом Charge&GO развија мрежу електропуњача на својим бензинским станицама широм земље.
„Мрежа је на почетку и тежићемо да достигнемо оно што технолошки има Западна Европа а тај развој зависиће од више фактора, између осталог и од субвенција државе“, рекао је Александар Миладиновић из Сектора за стратегију и развој мреже НИС-а.
Нафтни сектор ће имати своју улогу у енергетској транзицији
О томе како нафтне компаније виде транзицију од конвенционалних извора енергије, односно нафтног порекла ка коришћењу електричне енергије, говорио је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислав Мићовић.
„Пред транзицијом ка електричним возилима је велики задатак, јер треба имати у виду да 96 одсто енергије која се тренутно користи у свим видовима саобраћаја потиче из нафте. Да се не би угрозило функционисање друштва какво данас познајемо и обезбедио очекивани раст, транзицију не треба препустити само тржишту,“ истакао је господин Мићовић.
Напомињући да нафта покреће транспорт робе и људи последњих сто година и да нафтни сектор има изузетно развијену инфраструктуру која у сваком тренутку обезбеђује довољно енергије, он је указао да би поред енергетске транзиције у саобраћају требало да се спроводи и транзиција начина размишљања и живота уопште, што такође може да допринесе смањењу емисије гасова с ефектом стаклене баште.
„Још је не можемо да говоримо о развоју технолошких решења која ће омогућити да бродови, авиони, пољопривредне и грађевинске машине уместо деривата нафте користе неке друге изворе енергије. Због тога ће се тражити нови алтернативни извори енергије, као што су компримовани природни гас, нафтни гас, биогорива, водоник, електрична енергија“, наводи Мићовић.
Подсећа да је нафтни сектор још пре 10 година почео да преусмерава своје инвестиције ка обновљивим изворима енергије и производњи обновљивих извора енергије. „Покретач за то је био пре свега профит, а други покретачи су разне регулативе које прописују обавезу смањења „карбонског отиска“, истиче он.
Према његовим речима данашњи ниво технолошког развоја може да убрза процес актуелне транзиције и убрзаће га, али ако изузмемо период пандемије, потрошња нафте сваке године је већа него претходне и тако ће, како се процењује, бити најмања за 5, 10 или 15 година. После тога следи стагнација, због чега ће свет доћи у ситуацију да му недостаје нафта.
„Уверен сам да ће нафтни сектор имати своје место у овој енергетској транзицији како би се на најбољи начин искористиле све предности коришћења електричне енергије у саобраћају, као и све предности разгранатости мреже фосилних горива“, нагласио је Мићовић.
Законска регулативна важан услов за успешну енергетску транзицију у саобраћају
О томе колико законска регулатива може да створи услове за коришћење електричне енергије у саобраћају говорила је Бранислава Лепотић Ковачевић, председница Удружења за право енергетике Србије.
„Енергетска транзиција у саобраћају није једноставан процес, али с новим пакетом енергетских прописа у Републици Србији, ова тема је обухваћена кроз два основна прописа – Закон о коришћењу обновљивих извора енергије и Закон о енергетици“, навела је госпођа Лепотић Ковачевић.
Закон о коришћењу обновљивих извора енергије дефинише шта су то обновљиви извори енергије и међу њима подвлачи водоник, што пре није био случај. Овим законом су, такође, дефинисане и обавезе снабдевача горивом, који у опису својих делатности немају ОИЕ, да морају да остваре удео ОИЕ у саобраћају које утврди Влада. „То значи да су они у обавези да на тржиште ставе биогориво, биометан и електричну енергију из обновљивих извора енергије. Наравно, то ће морати да буду обновљива горива, која су верификована, испуњавају критеријуме одрживости и остварују уштеду емисије гасова с ефектом стаклене баште“, објашњава председница Удружења за право енергетике.
Закон о енергетици дефинише енергетске делатности које се односе на саобраћај и на потрошњу, а то су трговина нафтом и нафтним дериватима, биогоривима, биотечностима, компримованим природним гасом, водоником… „Иако не прописује као посебну енергетску делатност овај закон утврђује и услугу пуњења електричном енергијом возила с електричним или комбинованим електричним и другим погоном и указује да је пружалац услуге пуњења електричних возила крајњи купац на тржишту електричне енергије“, рекла је она и најавила доношење подзаконског акта који ће уредити и техничке спецификације за пунионице електричних возила. Кад је реч о коришћењу ОИЕ, ради се допуна постојећих подзаконских акта, којом ће уз биогорива и других алтернативних горива, бити обухваћена и електрична енергија из ОИЕ.
„Важно је истаћи да су сва ова решења преузета из једног сета европских прописа који се односе на коришћење ОИЕ, међу којима је и Директива о алтернативним горивима“, нагласила је Бранислава Лепотић Ковачевић.
Учесници панела имали су прилику и да чују о искуствима Хрватске и Немачке у овој области, о чему је говорио потредседник Удружења за право енергетике Милош Кузман, који се у рад панела укључио путем платформе Zoom.
(Извор: Машински факултет)