Програм Индустрија 4.0 за Србију, који су припремили стручњаци са Машинског факултета у Београду, представљен је учесницима панела „Индустрија 4.0 – Нова индустријализација Србије“ који је недавно одржан у компанији „Слобода“ у Чачку. Реч је о предлогу нове стратегије развоја домаће индустрије у складу са немачким концептом дигитализације и аутоматизације производње и пословања који је 2011. године усвојен као Индустрија 4.0. Овај модел прихватило је више од 35 земаља у свету, а Србија једна од 19 држава које су у фази развоја својих националних стратегија.
На овом, 14. по реду, панелу разматрани су најважнији елементи и аспекти нове индустрије политике наше земље, посебно у контексту преговарачког Поглавља 20 у преговорима са ЕУ, које се односи на индустријску политику и предузетништво. Концепт новог индустријског развоја, како је истакнуто, не укључује само за велике индустријске погоне, него и мала и средња предузећа, која морају да буду део ланца дигиталног пословања, како би што пре ухватила корак са савременим тржиштем. Зато, како је речено, треба дефинисати приоритете и усавршити стратегију развоја у том правцу.
Проф. др Видосав Мајсторовић
Концепт програма Индустрија 4.0 за Србију, који подразумева план дигитализације и аутоматизације српске индустрије и производње на свим нивоима, има неколико основних елемената, рекао је проф. др Видосав Мајсторовић са Машинског факултета, иначе један од организатора панела. На првом месту то је образовање које се односи на рад у индустријским предузећима, од техничара до инжењера. Оно мора бити постављено на новим основама које се заснивају на Индустрији 4.0. Такође, неопходно је успоставити и нове пословне моделе фабрика дефинисане на новом концепту дигитализације. Све то требало би да прати и одговарајући програм који би подржала Влада Србије, као и министарства за привреду и науку и технологију.
„Само на тај начин програм би могао да се реализује у пракси. Суштина је да се мала и средња предузећа, која чине основу индустријског развоја Србије, аутоматизују по концепту индустрије 4.0 у ланцу дигиталне набавке великих пословних система, било у окружењу било у оквиру ЕУ, како би покренули свој бизнис модел заснован на овом концепту., нагласио је проф. Мајсторовић.
Зоран Стефановић, ген. директор компаније „Слобода“
Скуп, посвећен Индустрији 4.0 у одбрамбеној индустрији, отворио је генерални директор компаније „Слобода“, господин Зоран Стефановић. Компанија „Слобода“ је један од најзначајнијих представника наменске индустрије у Србији, која је у успону и запошљава више од 2.300 радника. „Слобода“ континуирано ради на дигитализацији. Наш циљ је, да дигитализујемо све процесе у нашој фабрици, јер то је прави пут за повећање продуктивности и смањење трошкова. Истовремено, уводимо нове технологије пре свега у опасним погонима, како би се побољшала безбедност и заштита радника“, нагласио је Стефановић.
проф. др Радивоје Митровић
Учеснике скупа поздравио је и декан Машинског факултета у Београду, проф. др Радивоје Митровић. Основна идеја ових скупова је да отворених очију сагледамо шта свет ради на плану индустријског развоја и да у троуглу држава-привреда-научна заједница формулишемо сопствену стратегију развоја, како би у предприступним преговорима са ЕУ у оквиру Поглавља 20 изборили високотехнолошку позицију на мапи развоја Европе.
Најбољи пример да су ове амбиције засноване на аргументима је компанија Слобода. Од потпуно разорене фабрике у НАТО бомбардовању 99. године поново је заузела позицију врхунски организоване производње у чијој је основи дигитализација, истакао је, између осталог, проф. Митровић.
генерал мајор, проф. др Младен Вуруна
Панел расправи је присуствовао и генерал мајор Младен Вуруна, начелник Управе за одбрамбене технологије У Министарству одбране. Нагласивши важност опоравка компаније „Слобода“ након девастирајућег бомбардовања, он је рекао да су последњих година издвојена значајна средства за Министарство одбране, пре свега за развој одбрамбене индустрије Србије. С обзиром на то да су предузећа одбрамбене индустрије из НАТО агресије 1999. године изашла разорена, можемо рећи да су капацитети ревитализовани, што је добро не само за војску, него и за Србију у целини – рекао је, генерал Вуруна.
Индустрија 4.0 подоразумева високу аутоматизацију и дигитализацију свих производних процеса са идејом да крајњи производ буде економичан, квалитетан, исплатив, истакао је директор сектора индустрије у Првредној комири Србије Мирослав Лутовац. Он је одао признање Машинском факултету који је, како је рекао, кроз серију панела на тему Индустрије 4.0 покренуо и привреду да размишља о технолошким иновацијама као шанси за убрзан развој. У том смислу, додао је, јако је важно да се сарадња науке и привреде подигне на један виши ниво.
Током радног дела скупа одржано неколико веома интересантних презентација на којима су представљени примери добре праксе развоја и примене различитих модела Индустрије 4.0 у производњи, логистици и различитим сервисима компанија које послују у оквиру одбрамбене индустрије Србије.
Технички директор компаније „Слобода“ господин Милован Луковић представио је Дигиталну агенду и планове даљег развоја компаније Слобода. О значају Индустрије 4.0 у контексту одбрамбене индустрије говорио је потпуковник, мр Вељко Петровић, начелник Одељења у Управи за одбрамебне технологије СМР Министарства одбране РС. Он је представио и пилот пројекте у области адитивних технологија, роботизације и нано технологија на којима раде стручњаци у сектору одбрамбених технологија. То је нешто потпуно нови и пионирски подухват и за Србију.
Помоћник директора Института за нуклеарну науку Винча, др Зоран Шапоњић представио је научно-истраживачке капацитете те научне институције и најавио скоро оснивање Научног парка, који би требало да оснажи међусобне везе привреде и науке. С тим у вези, посебан акценат је ставио на улогу апликативне (примењене) науке у привредном развоју. Проф. др Снежана Ћирић Костић са Машинског факултета и грађевинарство у Краљеву, представила је предности примене адитивне технологије у одбрамбеној индустрији и индустрији у целини.
Велику пажњу привукло је излагање Саше Симовића, сертификованог тренера за Индустрију 4.0 немачке компаније Фесто Дидактика који је одржао предавање на тему Индустрија 4.0 – Нова филозофија у индустријској производњи. Говорећи о основним елементима Индустрије 4.0, посебан акценат је ставио на образовање инжењера које, како је навео, мора да се мења из корена. С тим у вези, он је изразио жаљење што скупу у Чачку нису присуствовали и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.
(Извор: Машински факултет)