Медији о панелу Индустрија 4.0 у Горњем Милановцу

Панел о Индустрији 4.0 у Србији, који је у среду, 10. октобра, у организацији Машинског факултета у Београду, ПКС и компаније „Металац“ одржан у Горњем Милановцу,  ових дана је једна је од водећих тема у домаћој јавности.  „Време просечности је иза нас“, „Три карте за 4.0“, „Наш Металац увелико у елити“, само су неки од наслова у домаћим медијима који су добар део свог простора посветили овој, за нашу земљу, важној теми, као и улози Машинског факултета у Београду „као неформалног академског штаба покрета дигитализације у Србији“, како то  навео новинар „Политике“ Дарко Пејовић.

Панел – Индустрија 4.0 као глобални изазов

Индустрија 4.0 је 2011. године у Немачкој дефинисана као напредни модел аутоматизације индустрије, а данас представља општи покрет у свету. Србији су што пре потребни стратегија нове индустријализације, нови бизнис модели, паметна специјализација и врхунска инжењерска знања. На изради „мапе пута“ по мери Србије морају заједно да раде држава, наука и привреда. Тим пре што су израда и усвајање нове индустријске политике Србије један од кључних предуслова за затварање поглавља 20 у преговорима са ЕУ.  Ово су главни закључци једанаестог по реду панела о Индустрији 4.0, који је 10. октобра одржан у Горњем Милановцу.

Основни циљ панела је био да се кроз дијалог препознају приоритети, кључни изазови и могућности у креирању стратешких праваца за примену модела Индустрије 4.0 у Србији.

Учеснике је поздравио декан Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић, нагласивши да је главни изазов како да се конкурентност наше привреде не заснива на јефтиној стручној радној снази, него да се у оквиру европског концепта изборимо да будемо ниша у којој су доминантне врхунске технологије. То је могуће само ако бисмо у троуглу држава – академска заједница – привреда постигли  консензус и о томе доминантно разговарали са Европом, тражећи своје место у глобалном ланцу вредности, кроз аргументе за које се залажемо, нагласио је проф. Митровић.

Отварајући скуп председник компаније Металац Драгољуб Вукадиновић оценио је да је Индустрија 4.0 изузетно важна тема за нашу земљу и да успех скупа гарантују управо сами учесници – представници науке, привреде и ресорних министарстава.  “Наш пословни модел мора да се промени.  Зато је важно да будемо добро информисани и да испратимо примере за углед – како у свету, тако и код нас, где компаније попут Металца, већ чине крупне кораке, рекао је Мирослав Лутовац, директор сектора индустрије у Привредној комори Србији. Он је оценио да скупови као што је панел у Металцу представљају прави начин да се кроз најшире разговоре И размену искуства дође до модела новог индустријског развоја наше земље.

Србија је у претходне три деценије пропустила две технолошке револуције и зато се мора се укључити у четврту индустријску револуцију, сагласили су се учесници скупа. Прелазак на „Индустрију 4.0”, односно, на потпуну дигитализацију комплетне индустријске производње, шанса је за бржи економски раст, даљи динамичан раст извоза и за отварање нових радних места.

Дигитализација није догађај, то је пут. Ми смо значајно дигитализована компанија, и негде на српском нивоу, мимо ИТ сектора, ми спадамо у горњи део листе – рекао је Александар Марковић, генерални директор Металац а.д.  Према његовим речима, компанија данас има око 15 web презентација, Facebook и Инстаграм адресе, интернет продавницу и солидну полазну основу да интегрише дигиталне канале, маркетиншке алате и свеукупну базу података, како би обезбедио виши ниво компетенција, организације и способности стратешког наступа на дигиталном тржишту. У том циљу основано је и предузеће Металац дигитал.

Дигитализација захтева радикалне промене бизнис модела и паметну специјализацију и зато су посебно тематско место на конференцији била искуства у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, као и кључни глобални изазови дигитализације.

Према речима професора Видосава Мајсторовића са Машинског факултета, Србија је у четвртој, последњој групи од 80 анализираних земаља света, које  су спровеле, и још спроводе, дигиталну трансформацију  Лидери су Швајцарска, Немачка, САД, Јапан … У овом тренутку 12 земаља имају националне програме за Индустрију 4.0. “Машински факултет је 2016. иницирао најшире разговоре о Индустрији 4.0 који су резултирали међународном конференцијом УСА-ЕУ-Јапан-Аустралија-Србија Технолошки самит. Скуп је у јуну ове године одржан по трећи пут. О моделу Индустрија 4.0 у малим и средњим предузећима говорили су водећи светски стручњаци и креатори нових индустријских политика у Америци, Европи, Јапану…  Међу њима се издвајају имена проф. Џун Нија, саветника кинеског председника  Си Ђинпинга и проф. Франческа Ђованија, креатора Европског програма технолошког развоја “Мануфутуре”, истакао је проф. Мајсторовић, говорећи о Завршном документу конференције.

О искуствима глобалних лидера у Индустрији 4.0 говорио је Carsten Vollrath, SWISS IPG Partners Group AG. Према његовим речима, Швајцарска, Немачка и САД, планирају да до 2020. уложе 20 милијарди евра у дигиталне иновације. “Једина предност тих земаља је у томе што су са процесом дигитализације кренуле рано – неке пре 10. година. Њихови модели се разликују, али је извесно да је за дигитализацију индустрије неопходан близак савез науке, привреде и државе. Свима је заједничко и то да су развијали компетенције, вештине и бизнис моделе. Србија мора најпре да одреди области деловања, идентификује партнере и кључну групу малих и средњих предузећа, технолошког партнера, да их умрежи са универзитетима, пословним удружењима, стручњацима и консултантима кроз ткз. дигиталне лабораторије, рекао је Carsten Vollrath.
Катарина Обрадовић, помоћница министра привреде РС, рекла је да ресорним министарствима не иде лако процес препознавања кључних области и модела за процес Идустрије 4.0. “Зато се прешло на израду Стратегије паметне специјализације чији је циљ дефинисање стварних потреба развојно орјентисаних предузећа, да би Министарство осмислило нову индустријску политику”, истакла је она.

Дигитализација индустрије неопходна је и због чињенице да је данас на листи 500 најуспешнијих остало само 12 одсто компанија које су на тој листи биле и пре 60 година. Више од 400 некада моћних компанија, које су биле синоним за успех, избрисано је са пословне мапе света јер нису улагале у развој базиран на новим знањима и технологијама. Према речима проф. Драгана Ђуричина са Економског факултета у Београду, Србији је неопходан нови модел индустријског развоја. Јер , како је истакао, онај ко не буде што пре ускочио у воз 4.0  индустријске револуције нестаће са сцене. “После 2008. године ствари су се драматично промениле. Неолиберални модел је превазиђен и Србија то мора да прихвати. Са индустријом 4.0 добили смо квантни скок могућности”, поручио је проф. Ђуричин.

Скуп су организовали  Машински факултет у Београду, Привредна комора Србије и компанија “Металац”

(Извор: Машински факултет)