Категорија: Други о нама

Нема сумње да је роботика једна од кључних стратешких научних области на којима ће се заснивати конкурентност најважнијих индустрија, а роботизоване технологије биће усмерене на развој напредних робота способних за сложеније послове и задатке, као и аутономност. Прилика која се нуди човеку да са роботом дели радни простор имаће велики утицај на индустрију. Земље које успеју да испрате овај научни и технолошки помак, имаће бољу и безбеднију аутоматизацију у фабричким постројењима. Роботи могу бити ангажовани на захтевним, тешким и ризичним задацима, а човек на задацима који то нису. Моћ ове технологије, већ сада се јасно види да је у производњи, где брзи и спретни роботи имају важну улогу у технолошким процесима. Међутим, недавна несрећа у једној јужнокорејској фабрици, када је… опширније…

Дневни лист „Политика“ објавио је текст о пројекту „СмартМинер“ (Support Systems for Smart, Ergonomic and Sustainable Mining Machinery Workplaces – SmartMiner), који се реализује у оквиру Зеленог програма сарадње науке и привреде Фонда за науку Републике Србије, а којим руководи проф. др Весна Спасојевић Бркић са Катедре за индустријско инжењерство. Лист преноси изјаву проф. Спасојевић Бркић да је пројекат  фокусиран на решавање актуелних проблема у рударској индустрији и предлаже заокрет парадигме ка инжењерству усмереном на људе и податке, кроз усклађивање људских и организационих фактора, зависно од нивоа неопходне дигитализације и аутоматизације.  Цео текст можете да погледате ОВДЕ.  опширније…

О томе, на који начин сагоревање различитих врста горива утиче на животну средину и како паметном припремом огрева можемо да смањимо аерозагађење и да притом уштедимо, за јутарњи програм „Пробуди се“ ТВ Нова, говорио је проф. др Александар Јововић, шеф Катедре за процесну технику и заштиту животне средине Машинског факултета у Београду. Изјаву проф. Јововића можете да погледате ОВДЕ.    опширније…

О томе, како функционишу летелице, ко их прави и ко њима управља? Какви су изгледи да ускоро полетимо 3Д штампаним авионом? О овим и другим актуелним питањима из области ваздухопловног инжењерства за РТС Лаб говорио је др Огњен Пековић, ванредни професор Катедре за ваздухопловство Машинског факултета у Београду. Др Пековић је на ову тему говорио заједно са  господином Маријаном Пендићем из Ваздухопловне академије у Београду. опширније…

“ПРВИ лаптоп из чувеног филма „Терминатор 2“, непревазиђени Атари портфолио, као и „комодор 64“, „миседо 85“ склапан у некадашњем Иванграду данашњим Беранама, „амиге“ које се могу наћи у тв и радио студијима, само су део колекције старих рачунара Катедре за вадухопловство на Машинском факултету у Београду”, пишу Вечерње новости. Лист наводи изjaву др Горана Воротовића, ванредног професора, да збирка броји 30 рачунара с краја 70-тих година прошлог века. “Најстарији је „епл 2“, који се производио између 1979. и 1982. године прошлог века. Купљен је да се монтира у једној од лабораторија где су испитиване кочнице. То је један од првих рачунара, који је уграђен и био функционалан са додатним елементима да би могао да води читав процес управљања, односно кочења.… опширније…

Највећи универзитетски аеротунел у Европи налази се на београдском Машинском факултету. Како изгледа и чему служи, истраживала је екипа ТВ Прва. Није ЦЕРН, али је чудо под земљом код Вуковог споменика. Не говоримо о подземној железници, већ о аеротунелу на Машинском факултету. Овим речима, новинар Телеграфа Милош Дојчиновић започиње своју репортажу о Аеротунелу. Видео прилог и текст можете да погледате ОВДЕ.    опширније…