Уочи предстојећег уписа на факултете Универзитета у Београду, наш најстарији дневни лист „Политика“ објавио је интервју сa деканом Машинског факултета, проф. др Владимиром Поповићем, који је будућим студентима поручио да је упис на Машински факултет прави избор, јер на тај начин уписују факултет који ће им омогућити сигурност и развој на професионалном и личном плану. Интервју преносимо у целини.
Иако се механика и наука о машинама на Универзитету у Београду изучава 150 година, Машински факултет овог октобра слави 75 година постојања. Пре прославе, факултет ће отворити врата за нову генерацију бруцоша, а анализе последњих година показују да се сваког јуна овде тражи индекс више. У разговору за Политику, декан проф. др Владимир Поповић поручује матурантима да упишу факултет који се ослања на традицију, али гледа у будућности, који ће им омогућити сигуран посао, добру зараду, али и посао у својој земљи и чији професори ће их научити – како да размишљају.
Са каквим резултатима и плановима дочекујете рођендан?
Ми се поносимо нашом традицијом и резултатима у прошлости, али, баш због тога, и у овој години великих јубилеја морамо бити на висини задатка у свим сегментима рада. Ово је прва година рада новог руководства, па је нормално и да се појавила нова енергија. Претходну годину је обележило изванредно интересовање студената за упис на све студијске програме нашег факултета, наставак сјајних резултата наших студентских тимова (посебно бих истакао ове године резултате тима „Беоавија”), наставак изградње новог идентитета факултета, као и повећана активност на међународним пројектима. Али увек треба да имамо у виду то да у кући са традицијом ништа нити почиње нити се завршава нама, и да смо сви ми само једна фаза у развоју и грађењу угледа наше куће.
Бројне инвестиције у Србији довеле су до тога да се на вашем факултету тражи место више, подаци показују и да дипломци не одлазе из наше земље како је то некада био случај. Који се студијски програми тренутно највише траже на основним, а који на мастер студијама?
На томе се радило годинама, али су нам и околности, које укључују и добру политику државе, ишле на руку. То повећано интересовање је допринело подизању квалитета новоуписаних студената – просечна оцена из средње школе наших бруцоша ове године је 4,41. Око 60 одсто нових студената су гимназијалци, док су 30 процената даме. Перманентно радимо на унапређењу постојећих студијских програма, али и на развоју нових. Прилагођавамо се тржишту, али још више развоју нових технологија. На основним студијама имамо два студијска програма – Машинско инжењерство (укупно 620 места, од којих је 520 буџетских) и Информационе технологије у машинству (60 места). За овај други студијски програм имамо веће интересовање, када се узме у обзир број пријављених кандидата на једно буџетско место, али је и број места мали (20). Када је реч о популарности наших студијских модула (мастер студије), традиционално највећи број студената се уписује на термотехнику, производно машинство (које укључује и вештачку интелигенцију, роботику, интелигентне технолошке системе), процесну технику, индустријско инжењерство, аутоматско управљање…
Некада су студенти молили професоре да им помогну у проналажењу посла, данас компаније, и стране и домаће, долазе код вас да нуде запослење студентима. То није дошло преко ноћи.
Томе је највише допринело повећање понуде квалитетних послова за инжењере, као и повећање зарада у континуитету, посебно последњих пет година. Велики број високотехнолошких компанија је отворио своје развојне центре у нашој држави, што је кључно за будући развој. Јако ретко добијамо упите да неком нашем студенту помогнемо у проналажењу посла. Имамо изузетну сарадњу са свим интернационалним и домаћим компанијама које послују у Србији, чак и са онима које на први поглед имају мало додира са традиционалним машинством. И на томе стално радимо, ништа не долази само од себе. Налазимо се у самом врху свих факултета у држави када се као критеријум узме проценат запошљавања и квалитет послова које добијају студенти када заврше факултет.
У богату збирку награда и признања почетком године додали сте и Светосавску награду и Сретењски орден. Колик ова указана част обавезује?
Тако је, велика част, али и велика обавеза јесте добити два тако висока одликовања од своје државе. Сматрам да смо својим радом претходних деценија то и заслужили, али пред нама је задатак да даље напредујемо. Јер само тако можемо бити, како каже наш мото, „корак испред свих”. Без обзира на велика достигнућа у прошлости и традицији за понос, без обзира на бројне сјајне генерације и чувене професоре који су му име проносили широм света, Машински факултет даље може и мора да напредује. Верујем да и данас овде постоји нова енергија, знање и елан за унапређење многих сегмената рада како би наш факултет и у будућности остао камен темељац образовања и науке.
Многи средњошколци ових дана бирају шта ће студирати. Имате ли неки савет за њих, а посебно за оне који разматрају могућност да упишу Машински факултет?
Пријемни испит на нашем факултету је 28. и 29. јуна, а полаже се само математика, као и дуги низ претходних година. Време у коме живимо је време инжењерства, и то је чињеница која нам иде на руку. Задатак наше генерације професора и ове управе јесте да све те могућности искористи на прави начин. Нашим будућим студентима могу да поручим да је упис на Машински факултет прави избор. На тај начин уписују факултет који ће их научити како да размишљају, али и који ће им омогућити сигуран посао, добру зараду, али и посао у својој земљи. Последњих неколико година јако мали проценат наших дипломаца одлази ван Србије, што је важно за факултет, али још више за нашу државу. Верујем да је то прави залог за будућност.