CorD magazin (најутицајјни пословни магазин на енглеском језику у Србији и региону) у свом специјалном мартовском издању, објавио је интервју са деканом Машинског факултета, професором др Владимиром Поповићем. Интервју преносимо у целини.
Једна од наших најважнијих високошколских установа ове године у октобру слави 75 година постојања. Рођендан дочекују са два велика државна признања, Светосавском наградом и Сретењским орденом, која их обавезују да и даље напредују
Без обзира на велика достигнућа у прошлости, на Машинском факултету се перманентно ради на унапређењу постојећих студијских програма, али и на развоју нових. Зато и не чуди што се налазе у самом врху свих факултета у Србији по проценту запошљавања и квалитет послова које добијају свршени студенти.
Иако се механика и наука о машинама на Универзитету у Београду изучава 150 година, Машински факултет ове године у октобру слави 75 година постојања. Са каквим резултатима и плановима дочекујете рођендан?
Најпре желим да се захвалим на интересовању за активности и развој Машинског факултета Универзитета у Београду.
Ми се поносимо нашом традицијом и резултатима у прошлости, али баш због тога и у овој години великих јубилеја морамо бити на висини задатка у свим сегментима рада. Ово је прва година рада новог руководства, па је нормално и да се појавила нова енергија. Претходну годину је обележило изванредно интересовање студената за упис на све студијске програме нашег факултета, наставак сјајних резултата наших студентских тимова, а посебно тима Беоавиа, наставак изградње новог идентитета факултета и повећана активност на међународним пројектима. Али увек треба да имамо у виду то да у кући са традицијом ништа нити почиње нити се завршава са нама и да смо сви ми само једна фаза у развоју и грађењу угледа наше куће – Машинског факултета Универзитета у Београду.
Бројне инвестиције у Србији довеле су до тога да се на вашем факултету тражи место више, али то није једини разлог. Добрим делом сте и сами томе допринели, зар не? Мењали сте се, прилагођавали новим технологијама? Који се студијски програми тренутно највише траже на основним, а који на мастер студијама?
На томе се радило годинама, али су нам и околности, које укључују и добру политику државе, ишле на руку. То повећано интересовање је допринело подизању квалитета новоуписаних студената, па је просечна средњошколска оцена наших бруцоша ове године 4,41, а око 60% нових студената су гимназијалци. Перманентно радимо на унапређењу постојећих студијских програма, али и на развоју нових.
Прилагођавамо се тржишту, али још више развоју нових технологија. На основним студијама имамо само два студијска програма – Машинско инжењерство (укупно 620 места) и Информационе технологије у машинству (60 места). За овај други студијски програм имамо веће интересовање, када се узме у обзир број пријављених кандидата на једно буџетско место, али је и број места мали (20). Када је реч о популарности наших студијских модула (мастер студије), традиционално највећи број студената се уписује на термотехнику, производно машинство које укључује и вештачку интелигенцију, роботику, интелигентне технолошке системе, процесну технику, индустријско инжењерство, аутоматско управљање, итд.
Некада су студенти молили професоре да им помогну у налажењу посла, данас компаније, и стране и домаће, долазе код вас да нуде запослење студентима. То није дошло преко ноћи? Много се радило на томе?
Томе је највише допринело повећање понуде квалитетних послова за инжењере, као и повећање зарада у континуитету, посебно последњих пет година. Велики број високотехнолошких компанија је отворио своје развојне центре у нашој држави, што је кључно за будући развој. Јако ретко добијамо упите да неком нашем студенту помогнемо у проналажењу посла.
Имамо изузетну сарадњу са свим интернационалним и домаћим компанијама које послују у нашој држави, чак и са онима које на први поглед имају мало додира са традиционалним машинством. На томе стално радимо, ништа не долази само од себе. Налазимо се у самом врху свих факултета у Републици Србији, када се као критеријум узме проценат запошљавања и квалитет послова које добијају студенти када заврше факултет.
Дуално образовање је скоро уведено у систем високог школства. Можете ли нам рећи шта су његове специфичности, добре стране и како се до сада показао овај модел образовања?
Сваки нови модел има своје предности и недостатке, па и модел дуалног образовања, због чега је потребно да протекне одређено време његове примене да би донели коначне закључке. Иако подржавамо увођење дуалног образовања у систему високог школства, ми нисмо још акредитовали студијски програм по том систему, али са неколико великих команија (ZF, Bosch, Brose) интензивно радимо на његовом развоју на мастер студијама.
Специфичност је да се мора обезбедити квалитетна настава на факултету, али и паралелно у компанији, као и већи број компанија које су заинтересоване за један студијски програм. Тиме студентима омогућавамо шири избор послова у будућности.
У богату збирку признања недавно сте додали Светосавску награду и Сретењски орден. Указана вам је велика част, али уз њу иде и велика одговорност да наставите истим путем и да будете још бољи?
Тако је, велика част, али и велика обавеза је добити два тако висока одликовања од своје државе. Сматрам да смо својим радом претходних деценија то и заслужили, али пред нама је и задатак да даље напредујемо. Јер само тако можемо бити, како каже наш мото „Корак испред свих“.
Без обзира на велика достигнућа у прошлости и традицији за понос, без обзира на бројне сјајне генерације и чувене професоре који су му име проносили широм света, Машински факултет и даље може и мора да напредује. Верујем да и данас на њему постоји нова енергија, знање и елан за унапређење многих сегмената рада, како би наш факултет и у будућности остао камен темељац образовања и науке.
Многи средњошколци ових дана бирају шта ће студирати. Имате ли неки савет за све њих, а посебно за оне који разматрају могућност да упишу Машински факултет?
Време у коме живимо је време инжењерства и то је чињеница која нам иде на руку. Задатак наше генерације професора и ове управе је да све те могућности искористи на прави начин. Нашим будућим студентима могу да поручим да је упис на Машински факултет прави избор. На тај начин уписују факултет који ће их научити како да размишљају, али и који ће им обезбедити сигуран посао, добру зараду, али и посао у својој земљи. Последњих неколико година јако мали проценат наших дипломаца одлази ван Србије, што је важно за факултет, али још више за нашу државу. Верујем да је то прави залог за будућност.