Нове технологије у енергетици – Наука у пракси

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Унапређење енергетске ефикасности је важан елемент енергетске политике Републике Србије, која троши три до пет пута више електричне енергије по јединици друштвеног производа, него земље Европске уније. Који су правци даљег развоја енергетске ефикасности земље? Које мере је Србија до сада предузела на том плану, а који су будући кораци? На који начин научна заједница може да допринесе заједничком циљу – рационалнијем коришћењу енергетских ресурса у Србији? Само су нека од питања о којима је било речи на стручној конференцији „Нове технологије у енергетици“, која је у оквиру прве „Недеље енергије“ одржана на Машинском факултету у Београду.

Учесници су се сагласили да је енергетска ефикасност један од најефикаснијих и најисплативијих начина за постизање одрживог развоја.. Међутим, осим законодавног оквира, који јасно дефинише мере и активности за смањење потрошње енергије у Србији, веома је важно подићи свест грађана о енергетској ефикасности и одрживости, коришћењу обновљивих извора енергије и заштити животне средине. Кроз позитивна искуства развијених земаља указано  је и на предности примене нових технологија у енергетици. С тим у вези, посебан акценат је стављен на важну улогу научне заједнице у Србији, која, како је оцењено, мора бити главни партнер у достизању стандарда енергетске ефикасности

За Град Београд, који је велики произвођач, али и потрошач енергије приоритети су  почетак пројекта изтрадње топлодалековода Обреновац-Београд, обнова изолације зграда и увођење еколошких возила у градски саобраћа. У том смислу, кадровски и научни потенцијал Београдског универзитета, мора и треба да буде ослонац у свим великим пројектима који нас очекују, рекао је градски секретар за енергетику Марко Стојановић. Он је најавио и покретање иницијативе за измену постојеће законске регулативе која ће, како је рекао, омогућити квалитетнију сарадњу Града Београда и БУ у различитим областима. Управо из тих разлога на Машинском факултету је организован скуп о најновијим трендовима у енергетици, нагласио је господин Стојановић.

Декан Машинског факултета у Беораду, проф. др Радивоје Митровић поздравио је иницијативу Града да интензивира сарадњу са академском заједницом и подигне је на виши ниво. Подсетивши да је Универзитет у Београду, на престижној Шангајској листи, рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету, проф. Митровић је рекао да градске власти могу да буду поносне на ту чињеницу. С тим у вези, он је оценио да широк спектар кадровских и научних потенцијала БУ отвара простор и за проширење досадашње сарадње са Машинским и другим факултетима техничко-технолошке групације. Само заједничким, посвећеним радом можемо решавати друштвене изазове и проблеме који нас као друштво очекују не само у области енергетике, него и у другим сегментима, на првом месту индустрији и привредном развоју, нагласио је проф. Митровић.

Иницијативу градских власти подржали су и  декани Електротехничког, Грађевинског и Саобраћајног факултета, који су током својих излагања представили кадровске и научне ресурсе образовнонаучних институција на чијем су налазе, као и пројекте у области енергетске ефикасности на којима раде.

Енергетика је уско повезана са економијом и инвестицијама, рекла је педседница Центрано европског форума за развој – ЦЕДЕФ, проф. др Ана Бован. Она се посебно осврнула на инвестиирање развијених светских економија у обновљиве изворе енергије, које су, како је рекла, важне и у социјалном смислу. ОИЕ су у свету препознате као простор у којем се отвара простор за нова радна места, увођење зелене енергије и одрживи развој. Те чињенице нам говоре да научној заједници у Србији, истраживачима и студентима треба омогућити да раде на много више пројеката у овој области, истакла је проф. Бован.

О политици енергетске ефикасности  РС, односно законодавном и институционалном оквиру кроз који се на свим нивоима друштва спроводе различити механизми и мере за уштеду енергије, говорио је проф. др Милош Бањац са Катедре за термомеханику МФ, који је и помоћник министра рударства и енергетике РС за сектор енергетске ефикасности и обновљиве изворе енергије. Најновије технолошке трендове у енергетици кроз веома занимљива предавања представили су проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за научноистраживачки рад МФ, која је говорила о енергетској ефикасности и одрживој енергетици код моторних возила и проф. др Маја Тодоровић која је указала на важност енергетске ефикасности у зградарству. О све значајнијој теми у свету, климатским променама и утицају енергетског сектора на климатске промене, говорио је проф. др Александар Јововћ.

Подсетимо стручна конференција „Нове технологије у енергетици“ одржана је у оквиру „Недеље енергије”, коју су по први пут организовали градски Секретаријат за енергетику и Центрано европски форум за развој – ЦЕДЕФ, а под покровитејством Града Београда и Министарства рударства и енергетике РС. Манифестација се обележава у оквиру Европских дана енергије и траје до 2. јуна.

(Извор: Машински факултет)

Bookmark the permalink.

Comments are closed