фото: Спољнотртовинска комора БиХ
Учесници Конференције “Истраживање и развој у металској индустрији ЦЕФТА земаља”, која је недавно одржана у Сарајеву, покренули су иницијативу да се у оквиру ЦЕФТА организације формира Савет за научно-технолошки развој. Савет би, између осталог, радио на промоцији концепта – ЦЕФТА регион – модел Индустрија 4.0. Београд би у томе имао водећу улогу, изјавио је за сајт МФ професор Видосав Мајсторовић, који је учесницима сарајевске конференције представио искуства Србије у дефинисању оквира за нову политику индустријског развоја у чијој основи је управо модел Индустрија 4.0.
Конференција, коју су организовали Спољнотрговинска комора БиХ и DIHK ЦЕФТА Пројекат, окупила је велики број представника научне и привредне заједнице земаља ЦЕФТА региона. Професор Мајсторовић је представљао Машински факултет у Београду. Централна тема била су питања везана за истраживање, развој и образовање у области машинског инжењерства, где указано да се тим питањима мора прилазити са становишта модела Индустрије 4.0. С тим у вези, велику пажњу изазвало је излагање професора Мајсторовића о резултатима међународне Конференције о Новоиндустријализацији Србије и програму Индустрија 4, која је у организацији Машинског факултета одржана у јуну ове године у Београду. Завршни документ Конференције, у којем је детаљно разрађено модел Индустрија 4.0 за Србију, наишао је на веома позитиван одјек код учесника ЦЕФТА Конференције. То је на крају резултирало иницијативом да се оквиру ЦЕФТА организације формира регионални Савет за научно-технолошки развој, истакао је професор Мајсторовић.
Наш саговорник је учеснике састанка упознао и са темом наредне Конференције планиране за јуни 2017. године, где ће посебан акценат бити на развоју малих и средњих организација у којима ће се производити тзв. СМАРТ (паметни) производи. За разлику од овогодишње конференције на којој је било речи о новоиндустријализацији Србије, новим индустријским политикама и примени модела Индустрија 4, сада се иде иде корак даље. Пре свега да би се домаћој научној и стручној јавности, посебно привреди, скренула пажња на неопходност стварања малих организација које ће правити производе са додатом високом вредношћу – тзв. мехатронске производе. Дакле, истакао је професор Мајсторовић, следећа конференција ће се бавити новом генерацијом инжењерских производа, који треба да омогуће препознавање домаћих организација као високотехнолошки опремљених средина са младим образованим инжењерима спремним да праве такву врсту производа. Само на тај начин можемо да повећамо додату вредност домаћих производа, укупан извоз, а самим тим и НБП.
Говорећи о важности подизања питања концепта Индустрије 4.0 на регионални ниво, наш саговорник је указао да такав приступ отвара простор не само за развој научно-истраживачких и образовних институција држава региона, него и за њихову међусобну сарадњу у том правцу. То је један од главних услова да земље ЦЕФТА региона, којем припада и Србија, почну да стварају производе засноване на знању и на светском тржишту се позиционирају као конкуренте и компетентне државе, закључио је професор Мајсторовић.
(Извор: Машински факултет)