Заједно у напорима за бржи развој Србије

panel1Будући индустријски развој Србије мора да се заснива на новим производним технологијама, пре свега у малим и средњим предузећима у областима које имају компаративне предности и могу брзо да дају резултате. Тиме се отвара простор, не само за развој нових и конкурентних производа заснованих на знању, него и за позиционирање Србије као индустријске земље. То је једна од основних порука учесника Панела “Нова индустријализација Србије”, који је у среду одржан на Машинском факултету у Београду.

Србија има, како је истакнуто, и материјалне и људске ресурсе да се равноправно са светом укључи у Четврту технолошку револуцију и зато је неопходно дефинисати нову стратегију индустријског развоја земље, у чију израду, поред доносилаца политичких одлука, морају да буду укључени и представници научне и пословне заједнице.

Панел је један у низу скупова о новој индустријској политци Србије, које су у протеклих годину дана организовали Машински факултет и Привредна комора Београда с циљем да се у јавности подигне свест о неопходноси доношења једне нове стратегије развоја земље, која треба да се базира на моделу Индустрија 4.0. На скупу су учествовали представници Владе Републике Србије, декани техничких факултета, директори техничких института, директори предузећа, представници привредних комора,  невладиног сектора и струковних удружења.

panel3Државни секретар у Министрству просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Владимир Поповић се осврнуо на улогу тог министарства у дефинисању нове индустријске политике Србије. Говорећи о активностима Министарства на изради нове стратегије и акционог плана у области технолошких истраживања, Поповић је указао, не само на неопходност умрежавања научних института и повезивања научне заједнице, него и на важност укључивања у тај посао и других министарстава која у делокругу свог рада имају иновације и технолошки развој. На крају, државни секретар је нагласио и значај јачања везе између технолошких истраживања и њихове примене у привреди.

Помоћник министра одбране Ненад Милорадовић говорио је о плановима развоја војне индустрије. Индустрија наоружања је највиталинији индустријски сектор у Србији, који има добру базу и потенцијал да се концепт Индустрија 4.0 примени до 2020. године“, рекао је Милорадовић. Када је реч о примени нових технологија у овој индустријског грани, он је као позвитивне примере навео увођење роботике и нано технологије у производњу муниције и наоружања. Милорадовић је такође указао на неопходност сарадње свих сегмената друштва у дефинисању будућег технолошког и индустријског развоја земље.

panel2Говорећи о технолошком и индустријском развоју Србије од 1945. године до данас, председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић је рекао да је тај процес заустављен  1989.године, о чему говори пад акумулације, ограничено тржиште, девалвирана индустријска производња, пад конкурентности… Зато се, истакао је, намеће неопходност доношења новог модела индустријске производње, која ће бити заснована на новим технологијама и где ће прерађивачка индустрија имати примарну улогу. Без те технолошке равни не може се очекивати интензивнији раст ДБП, нити боље позиционирање српске привреде на тржишту. У том смислу, препађивачка индустрија Србије подржана моделом Индустрија 4.0 представља базу за нову индустријализацију наше земље, поручио је, између осталог, Милетић.

Осврнувши се на досадашње активности Машинског факултета да анимира ширу научну и привредну заједницу у напорима да се дефинише нова индустријска политика Србије, декан МФ, професор др Радивоје Митровић је поново указао да се у области технолошког развоја ствари у свету страховито брзо мењају и да Србија мора да пронађе простор за развој високотехнолошке производње. У том контексту, додао је, инжењери су најпозванији да дају предлог решења доносиоцима политичких одлука за дефинисање нове политике и стратегије индустријског развоја Србије, који ће бити основа за бржи развој земље и раст НБП.

panelПроф. др Драган Ђурђановић са Универзитета у Тексасу, иначе један од оснивача Конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија Технолошки самит 2016, која је у организацији МФ и ПКБ одржана у јуну ове године, представио је концепт предстојеће Konferencije USA – EU – Far East – Serbia Manufacturing Summit / Conference on Advanced Manufacturing Technology Program – New – industrialization of Serbia / INDUYSTRY 4.0 – SMART AND INTELLIGENT PRODUCTS, која ће на иницијативу већине учесника јунског самита бити одржана од 7. до 9. јуна 2017. године. Говорећи о америчким искуствима у тој области, професор Ђурђановић је нагласио да се технолошки развој Србије заснован на новим технологијама мора заснивати пре свега на сарадњи научне и привредне заједнице.

Професор др Видосав Мајсторовић, редовни професор Машинског факултета, представио је завршни документ јунске Конференције „НОВА-ИНДУСТИЈАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ – ВИЗИЈА И СТРАТЕГИЈА, ПОГЛЕД НА 2020/2030, Индустрија 4.0 модел за Србију“. Он је подсетио да су учесници тог скупа, водећи домаћи и инострани стручњаци за ову област, после свестране анализе постигли консензус и дали препоруке да Србија свој технолошки развој мора да заснива на новим производним технологијама, чији је оквир модел Индустрија 4.0.

Занимљива су била и излагања професора др Петра Петровића са Машинског факултета, који је говорио испред АИНС и професора др Драгана Ћоћкала са Педагошко-техничког факултета у Зрењанину који је представио резултате активности на дефинисању секторски политика на Пројекту REF.NO.2A.2.5.1.

(Извор: Машински факултет)

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.