Одлазак професора др Бранислава Тодоровића означио је завршетак једне епохе у српској термотехници. Као научник светског формата, поставио је темеље савременог изучавања и примене система грејања, хлађења и климатизације (КГХ) у нашој средини, уводећи високе академске стандарде и савремене методолошке приступе у наставу, истраживање и инжењерску праксу.
На комеморативној седници одржаној 12. фебруара на Машинском факултету у Београду, у присуству чланова породице – супруге, проф. др Марије Тодоровић, сина Борислава, снахе Јелице и унуке Маје, бројних пријатеља, колега и сарадника, истакнуто је да је професор Тодоровић својим научним ауторитетом, педагошком посвећеношћу и професионалним интегритетом трајно обележио развој области КГХ – не само у Србији, већ и у ширем међународном окружењу.
Комеморативни скуп отворио је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић који је истакао: „У оваквим приликама обично се изговарају лепе речи, али овога пута оне потичу не само из тог разлога, већ и из огромног пијетета према професору Тодоровићу.“
„Одласком професора Тодоровића вероватно одлази и последњи представник једне генерације изузетних професора, какву ће у данашњим условима бити тешко поново имати. Ни време, ни околности у којима су радили, као ни квалитет који су поседовали, тешко могу бити поново створени у савременим околностима“, истакао је проф. Поповић.
Он се осврнуо и на временске и историјске околности у којима је професор Тодоровић стасавао и стварао. „Вероватно да су јака држава и развијена међународна сарадња омогућили људима изузетних квалитета, а проф. Тодоровић свакако спада међу најбоље које је Машински факултет имао, да се развијају, сарађују са колегама широм света, организују стручне скупове и научне часописе, афирмишу своје сараднике и да створе међународни конгрес о КГХ који траје више од 50 година – што је у нашим условима апсолутни куриозитет“, рекао је проф. Поповић.
О академском и научном раду професора Тодоровића говорио је проф. др Драган Туцаковић, шеф Катедре за термотехнику. У свом обраћању подсетио на дугогодишњу сарадњу са професором Тодоровићем и нагласио његов допринос као једног од најистакнутијих стручњака у области термотехнике и климатизације у Србији и региону.
Проф. Туцаковић се присетио времена када је 1991. године започео каријеру на катедри као приправник и почетка своје сарадње са професором Тодоровићем, која је трајала до његовог пензионисања 1996. године. „Имао сам част да сарађујем са њим пет година. Током студија предавао ми је све предмете везане за грејање и климатизацију, и због тога га памтим не само као изузетног професора већ и као истинског педагога“, додао је он.
Проф. Бранислав Тодоровић рођен 7. јануара 1931. године у Београду, где је завршио гимназију и дипломирао на Машинском факултету. Као стипендиста Фондације „Александер фон Хумболт“ специјализирао је на Техничком универзитету у Берлину, где је припремио докторску дисертацију, коју је успешно одбранио 1970. године у Београду, у области климатизације.
Академску каријеру започео 1960. године као асистент на катедри, да би 1971. постао доцент, три године касније ванредни професор, а потом и редовни професор. Предавао је предмете као што су пројектовање постројења за грејање и хлађење, грејање и проветравање, али је пре свега био пионир у увођењу предмета „Климатизација“ у наставни програм у Србији.
„Богата академска каријера проф. Тодоровића обухвата предавања на више од 50 универзитета широм Европе, Азије и Америке, као и менторство бројним докторским дисертацијама и магистарским радовима широм некадашње Југославије, али и у Сједињеним Америчким Државама, Сингапуру, Хонг Конгу, Аустралији и Кини. На Машинском факултету био је шеф Катедре за термотехнику и директор Института за енергетско машинство“, рекао је проф. Туцаковић, а затим се осврнуо на његов стручни и научни рад.
Професор Тодоровић је био ангажован на стратешким пројектима у земљи и својим радом значајно допринео развоју термотехнике и енергетске ефикасности. Објавио је више од 260 научних радова, учествовао у 32 истраживачка пројекта и аутор је 15 књига. Његов рад је цитирано више од 130 пута у међународној литератури, укључујући издања Springer и Oldenburg Verlag, као и америчко издање Handbook of Fundamentals, које издаје ASHRAE у Сједињеним Америчким Државама.
Проф. Тодоровић је био истакнут члан бројних престижних националних и међународних институција. „Изабран је за члана Руске академије за архитектонске и грађевинске науке (RAASN) и за члана Мађарског научног друштва, а такође је био почасни члан Руске асоцијације за грејање и климатизацију (AVOK). У америчкој асоцијацији ASHRAE имао је статус fellow и био члан Управног одбора, а затим и члан Комитета за издавачку делатност. На европском нивоу био је потпредседник и председник Европске асоцијације за грејање и климатизацију (REHVA), док је у Међународном институту за хлађење обављао дужност потпредседника у два мандата“, навео је проф. Туцаковић.
У земљи је водио национални програм за енергетску ефикасност зграда при Министарству за науку и технологију Србије. Био је дугогодишњи председник Српског друштва за грејање, хлађење и климатизацију (КГХ), чији је и оснивач. Захваљујући његовом преданом ангажовању, КГХ конгрес са пратећом изложбом, која окупља више од 170 компанија-излагача из области термотехнике, уздигао се до нивоа традиционалне међународне манифестације. Конгрес се одржава сваке године почетком децембра у Београду, непрекидно од 1970. године. Посебно је значајно што, чак и у тешким временима кризе и санкција, није пропуштена ниједна година одржавања, тако да је у децембру 2025. године одржан 56. КГХ конгрес.
„Ово је сажет приказ професорове изузетне научне, стручне и личне биографије. Његов рад и посвећеност настави, струци и студентима оставили су неизбрисив траг. Професор Тодоровић ће заувек остати узор новим генерацијама инжењера и научника“, закључио је проф. Туцаковић.
У веома емотивном обраћању, проф. др Маја Тодоровић, продекан за међународну сарадњу и развој, истакла је да је одласком проф. Тодоровића завршена једна епоха у термотехници. Како је навела, губитак огроман, велики и неизмеран, не само за породицу и пријатеље, него и за колеге и инжењере термотехнике широм Србије, региона и света.
„Нема инжењера термотехнике у региону, у бившој Југославији, који није учио из Браниних уџбеника, слушао његова предавања било на факултету, било на разним конференцијама, или имао драгоцену прилику да са професором разговара“, истакла је професорка Тодоровић. Професора Бранислава Тодоровића описала је као „господина по дефиницији“, увек у оделу и са краватом, чије је држање уливало страхопоштовање међу студентима и младим колегама. Ипак, сви који су имали прилику да га слушају, разумели су са каквом је лакоћом преносио знање. Школски часови, обогаћени детаљима из његовог богатог искуства и шалама, пролазили би „за час“, чинећи предавања изузетно занимљивим.
Како је истакла, проф. Брана је своју неисцрпну енергију улагао је у афирмацију КГХ струке, афирмишући младе сараднике и колеге. Водио их је на међународне конференције, подстицао да радове саопштавају на енглеском језику, активно их је укључивао у рад Друштва за КГХ и упознавао са колегама из целог света, ширећи тако мрежу контаката.
Закључујући своје емотивно обраћање, професорка Маја Тодоровић је поручила да ће професор Тодоровић заувек остати симбол и синоним за КГХ. „Иако више није са нама и даље наставља да живи у нашим сећањима, у нашим срцима и наравно, кроз заоставштину коју је предао млађим генерацијама. Нека му је вечна слава и хвала“, закључила је проф. Тодоровић.
Председник Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС), професор др Братислав Благојевић, емотивно се опростио од професора Бранислава Тодоровића, наглашавајући да га је тужна вест затекла с осећањем губитка човека са којим сам сарађивао пуних 50 година. Професора Тодоровића је описао као велико име у области науке и струке, грејања и климатизације.
Међу најзначајнијим и трајним вредностима проф. Тодоровића, навео је дела која, како је истакао, остају као путоказ за генерације инжењера које је образовао, као и за колеге са којима је сарађивао на пољу науке и струке. Још 1970. године покренуо је први научни скуп о климатизацији, са визијом да прерасте у традицију — што се и догодило. Скуп је временом израстао у међународни конгрес, данас неизоставан у календарима водећих светских организација и компанија из области КГХ. Као његов spiritus movens, проф. Тодоровић је годинама окупљао најеминентније стручњаке из земље и света. Значајан траг оставио је и у међународним организацијама ASHRAE, REHVA и IIR, где је као члан, директор и председник федерације дао снажан допринос развоју струке и афирмацији српске науке.
Трајно наслеђе представља и часопис КГХ, основан пре 55 година, који је уређивао од првог броја до 2025. године. Плејада младих инжењера стицала је искуство и знање у редакцији часописа под његовим руководством. Основао је Друштво за КГХ Србије с циљем да развија и унапређује струку грејања, климатизације и хлађења. „Од оснивања је био председник Друштва, посвећен остваривању његове мисије и реализацији свих активности. Друштво делује у оквиру Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС), а његов допринос у органима СМЕИТС-а и спремност да помогне колегама били су изузетни. Био је један од ретких чија се реч увек слушала са пажњом, а сваки предлог прихватао са уважењем. Нека му је вечна слава и хвала“, закључио је професор Благојевић.
Присутнима се обратио и председник Академије инжењерских наука Србије (АИНС), професор др Милош Недељковић, откривајући да је професор Тодоровић био један од утемељивача АИНС-а. Академије инжењерских наука.
Како је навео, Академија инжењерских наука почела са формирањем 1998. године, а професор Тодоровић је био међу првима који су били позвани да је утемеље, заједно са професорима Миомиром Вукобратовићем и Јованом Тодоровићем, као и Ђорђем Зрнићем, Димитријем Вороњецем, Владом Милачићем и Николом Илићем. Професор Тодоровић је директно постао редовни члан АИНС-а 2000. године, без фазе дописног чланства, што сведочи о његовом изузетном угледу.
Професор Недељковић је истакао да су изузетна каријера и визионарски дух проф. Тодоровића оставили дубок траг у српском и светском инжењерству. Једна од многобројних визионарских иницијатива јесте увођење компјутера у инжењерску праксу. „Раних осамдесетих година, када су се тек појавили први персонални рачунари, професор Тодоровић је свога сина Бору довео међу нас, младе асистенте. Задужио га је да развије први софтвер за прорачун губитака у цевним мрежама и ваздушним каналима, у време када није било готовог софтвера, нити компјутера. Ова визионарска идеја показала се као исправна, а нова методолгија је објављена у престижном ASHRAE Fundamentals.
Визионарство професора Тодоровића обухватало је и снажну међународну сарадњу, активно довођење страних предавача на КГХ конгресе и подстицање младих инжењера да „перфектно говоре енглески“. Професор Тодоровић је сматрао да млади стручњаци треба да буду способни да воде разговоре са странцима не само о струци, већ и о историји и политичкој ситуацији. „Такви људи нама требају. Такав је био Брана. Од њега је требало учити“, истакао је, између осталог, проф. Недељковић.
Председник АИНС-а је своје обраћање закључио речима дубоке захвалности професору Тодоровићу за све што је учинио за факултет, АИНС, СМЕИТС и за сваког појединца. „Његово наслеђе живеће кроз даљи рад и развој српског инжењерства, поручио је проф. Недељковић.
Проф. др Милован Живковић, потпредседник СМЕИТС-а, дугогодишњи пријатељ и сарадник професора Тодоровића, као један од кључних доприноса развоју термотехнике навео је његових шест књига које су доживеле бројна издања. „Све су оне методолошки, садржајно и језички изузетне. До данас, у областима које обрађују, нема бољих“, нагласио је Живковић. Додао је да су књиге писане јасно, недвосмислено и негованим српским језиком, чиме је професор значајно допринео обликовању и утемељењу стручне терминологије на нашем језику.
Присећајући се оснивања Друштва за КГХ крајем шездесетих година, Живковић је посебно истакао улогу професора Тодоровића у популаризацији и унапређењу научно-стручне области термотехнике, чиме је домаћим стручњацима отворио пут ка европским и руским КГХ удружењима. О томе колики је углед и поштовање професор уживао у свету сведочи и ситуација из времена НАТО бомбардовања, када је, захваљујући свом ауторитету и личном интегритету, успео да спречи покушаје појединих европских федерација да Србију избришу са списка чланица, иако у том тренутку земља није била чланица Уједињених нација.
Живковић се затим осврнуо и период студија, када је заједно са колегама био позван на конгрес КГХ, а професор Тодоровић их је замолио да дођу у оделима. „Тај, наизглед неважан детаљ није био одраз статуса или снобизма, већ поштовања према струци за коју смо се спремали, према професорима који су нас учили, учесницима конгреса, а пре свега – поштовања према нама самима“, рекао је, између осталог, Милован Живковић.
Петар Васиљевић, бивши студент и дугогодишњи сарадник професора Бранислава Тодоровића, подсетио је на његов кључни допринос интеграцији даљинског грејања у рад Друштва за КГХ.
Васиљевић, који је читав радни век провео у Београдским електранама, нагласио је да је њихово „интензивније дружење“ почело када је деведесетих година активно организовао учешће 40 до 50 инжењера Београдских електрана у раду КГХ Друштва, подстичући их да пишу радове. Кључан моменат у њиховој сарадњи био је тренутак када је професор Тодоровић „обезбедио да даљинско грејање уђе у састав и рад КГХ Друштва“, што је Васиљевић доживео као израз дубоког пријатељства и поштовања. Као потврду тог поверења, професор Тодоровић га је, након 56 година сарадње, замолио да напише поглавље о даљинском грејању за обновљено издање његове књиге „Пројектовање постројења централног грејања“.
„Са поносом сам примио примерак књиге са професоровом посветом, у којој ми захваљује као представнику индустрије, не са универзитета и факултета. Управо у томе је била његова величина. Нека му је вечна слава“, поручио је Васиљевић.
Проф. др Душан Голубовић са Машинског факултета из Источног Сарајева истакао је допринос професора Тодоровића развоју климатизације у Босни и Херцеговини, као и његову значајну улогу у пројектима Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године.
Голубовић, припадник прве генерације студената климатизације на Машинском факултету у Сарајеву, подсетио је да је управо професор Тодоровић одржао прва предавања из ове области у Босни и Херцеговини. „Желим да остане запамћено да су прва предавања из климатизације у Босни и Херцеговини одржана од професора Тодоровића“, нагласио је, додајући да су многи од тих студената касније остварили значајне инжењерске и професорске каријере.
Осврћући се на изазове током припрема за Зимске олимпијске игре 1984. године, истакао је сложеност задатка са којим се суочила пројектантска екипа при изградњи ледене дворане и пратећих система у спортсој хали „Зетра. „Професор Тодоровић је у тим пројектима био незаобилазан члан тима који је, заједно са професорима Кулићем и Новаком, обликовао област термотехнике у региону“, нагласио је, између осталог, проф. Голубовић.
Проф. др Миша Радовановић, некадашњи декан Машинског факултета, истакао је да, иако није планирао да се обрати, бројна сведочења о професору су у њему су покренула „лавину сећања“. Са његовим одласком, нагласио је, „одлази део нашег памћења“. Њихови сусрети, мада не тако чести, увек су били „лепи, пријатни, пријатељски, садржајни и аргументовани“.
У знак поштовања, Радовановић је предложио да Друштво КГХ установи награду која би носила име професора Тодоровића. Захвалио је за све што је професор Брана Тодоровић учинио, истичући да ће сви морати да живе са овим губитком.
На крају скупа, Борислав Тодоровић, син професора Тодоровића, захвалио се присутнима и подсетио на визионарски дух свог оца, који је у време раних персоналних рачунара покренуо развој пионирског софтвера у области термотехнике.
Истакао је да га је слушање говорника вратило у „најлепши период“ студентских дана, када је, уз очеву подршку, развио први софтвер за прорачун топлотних губитака у цевним мрежама и ваздушним каналима. Тај рад, заснован на очевој књизи, довео је до методологије објављене 1987/88. године у ASHRAE Fundamentals, са новим коефицијентима преноса топлоте. Нагласио је да је све то било могуће захваљујући утицају и визији његовог оца.
„Молим вас да чувате факултет и КГХ струку. Једног дана ћемо се поново срести и говорити о овим конгресима. Хвала свима на поштовању и љубави према мом оцу“, поручио је Борислав Тодоровић.