Комунална енергетика постаје све важнија као темељ стабилног снабдевања енергијом, кључни фактор за квалитет живота грађана и основа успешне енергетске транзиције. Само интегрисан и системски приступ – који укључује инфраструктурне инвестиције, иновације и активно учешће локалних заједница – може обезбедити одрживу и сигурну енергетску будућност, истакнуто је на Првој међународној конференцији о комуналној енергетици – КОМЕН, која је одржана 10. и 11. фебруара на Машинском факултету у Београду.
Дводневни скуп у организацији портала „Енергија Балкана“ окупио је водеће стручњаке, представнике државних институција, академске заједнице, јавних предузећа и енергетских компанија из Србије и региона. Према оцени учесника, конференција је била добра прилика за размену знања и искустава, као и прилика за отварање стручног дијалога о савременим изазовима и решењима у области комуналне енергетике, са посебним фокусом на енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије и одрживи развој локалних заједница.
Учеснике је поздравио и пожелео им добродошлицу декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, нагласивши да је факултет „природно место где се разговара о енергетици“.
У уводном обраћању истакао је кључну улогу Машинског факултета у енергетском сектору Србије: „Ми смо главни хаб када је у питању енергетика. Факултет се бави готово свим сегментима енергетике, од класичних облика производње енергије (термо и хидро) до биомасе и напредних технологија“, рекао је проф. Поповић, додајући да је управо зато важно да се овакви скупови одржавају на факултету.
Како је навео, енергетика представља једно од кључних питања савременог света, како са аспекта безбедности, тако и са економског и развојног становишта. „Данашња дешавања у свету јасно показују колико је енергија важна и колико су теме о којима разговарамо суштинске за функционисање друштва“, рекао је проф. Поповић. Посебно је истакао значај комуналне енергетике, која је у фокусу конференције, нагласивши да енергетика превазилази оквире појединачних градова и повезује све нивое друштва.
На крају излагања пожелео је учесницима успешан рад и захвалио организаторима на дугогодишњој сарадњи. „Иако је претходна година била врло компликована, драго ми је што смо се поново окупили,“ рекао је декан Машинског факултета, изразивши уверење да ће скуп допринети проналажењу иновативних решења за изазове у комуналној енергетици.
Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда истакао је да је енергетика једно од кључних глобалних питања данашњице и основ развоја сваке државе.
„Несумњиво је да без довољно енергије и обновљивих извора енергије нема ни развоја. Оне државе које најбрже буду успеле да себи обезбеде нове капацитете имаће прилику да се у 21. веку и најбрже развијају, с обзиром на то да нове технологије захтевају и повећано коришћење енергије“, нагласио је он.
Говорећи о енергетској транзицији града Београда од 2008. године до данас, као и о циљевима и будућим плановима у овој области, Никодијевић је поручио да је Београд највећи потрошач, али и један од највећих произвођача енергије у Србији, због чега је неопходан системски и одговоран приступ комуналној енергетици.
Као кључне приоритете навео је модернизацију система даљинског грејања, унапређење енергетске ефикасности јавних објеката и трансформацију јавног превоза ка еколошки прихватљивим решењима. „Почели смо са производњом електричне енергије и еколошки прихватљивијих горива, а до 2029–2030. циљ нам је да јавни превоз пређе на природни гас и електровозила“, рекао је Никодијевић.
Он је истакао да су „Београдске електране“ највећи произвођач топлотне енергије на Балкану и да Град наставља да улаже у модернизацију система, укључујући прикључење индивидуалних домаћинстава на даљинско грејање. Посебно је нагласио изградњу нове електране у Сурчину, која ће производити топлотну и расхладну енергију, као и пројекат Винче, где се отпад користи за производњу топлотне и електричне енергије, задовољавајући око пет одсто потреба Београда.
„Наш циљ је да грађанима пружимо квалитетнију услугу, уз мању потрошњу енергената и ефикаснији систем. За то су неопходна нова решења и стручна подршка“, закључио је председник Скупштине.
Маја Вукадиновић, помоћница министарке за енергетску ефикасност и климатске промене у Министарству рударства и енергетике, изјавила је да је унапређење енергетске ефикасности један од кључних приоритета државе у процесу енергетске транзиције.
„Кроз законе и стратешка документа створили смо оквир за спровођење енергетских политика, у складу са европским трендовима, али и могућностима Србије“, истакла је Вукадиновић, нагласивши да су јединице локалне самоуправе и комунална предузећа незаменљиви партнери у том процесу.
„Србија троши и до пет пута више енергије по јединици БДП-а у односу на земље ЕУ, што јасно показује колики простор постоји за уштеде“, навела је она. Као примере добре праксе издвојила је пројекте модернизације система даљинског грејања са 40 рехабилитованих топлана, изградњу четири топлане на биомасу у Мајданпеку, Новом Пазару, Прибоју и Малом Зворнику, као и пројекте обновљивих извора енергије у 10 локалних самоуправа. Посебно је издвојила геотермални систем у Новом Саду вредан 105 милиона евра, који користи енергију Дунава, као и модернизацију јавног осветљења у 46 локалних самоуправа.
Вукадиновић је закључила да стручни скупови као конференција КОМЕН представљају важну платформу за размену искустава и нових идеја, а да је крајњи циљ свих пројеката побољшање квалитета живота грађана уз значајно смањење потрошње енергије. „Само заједничким радом институција, струке и локалних самоуправа можемо остварити циљеве енергетске транзиције“, поручила је Вукадиновић.
Министарка државне управе и локалне самоуправе, Снежана Пауновић, истакла је да је енергетика највећи изазов савременог доба“ и да њен значај мора бити препознат у свим локалним самоуправама Србије, далеко изван оквира Београда.
Пауновић је нагласила да је кључно приближити разумевање и примену савремених енергетских решења људима широм земље – у мањим градовима, варошицама и селима, као и пружити подршку локалним самоуправама које често немају довољна буџетска средства за самостално финансирање пројеката енергетске ефикасности.
Посебно је истакла да је „човек најважнији“ у енергетској транзицији и да је неопходно мењати свест и навике грађана, информишући их о предностима модерних енергетских метода. Она је такође позвала на ослањање на стручњаке и младе, укључујући студенте, као кључне носиоце иновативних решења за глобалне изазове у енергетици, нагласивши отвореност Министарства за њихов ентузијазам и идеје.
Министарка је закључила да је крајњи циљ свих иницијатива пружање бољег квалитета услуга грађанима уз мању потрошњу енергената и ефикаснији систем, изражавајући уверење да ће се позитивна искуства из Београда ускоро моћи применити и у мањим локалним самоуправама, те позвала на сарадњу у остваривању заједничке визије унапређења квалитета живота свих грађана.
Стручни дијалог о енергетској будућности Србије
Прва међународна стручна конференција о комуналној енергетици „КОМЕН – Енергија која нас спаја“ отворила је кључна питања у овој области: од комуналне енергетике као кључног система локалних заједница, преко паметних градова будућности, енергетске ефикасности урбаних средина и соларне енергије, до питања професионалних управника, ESCO и јавно-приватних партнерстава, јавног градског превоза и EU Хоризонт пројеката као прилике за нове идеје.
Комунална енергетика у фокусу
Прву панел дискусију „Комунална енергетика у фокусу“ отворио је Душан Живковић, генерални директор Електропривреде Србије (ЕПС) , који је говорио о кључним изазовима и стратегијама за будућност енергетског сектора у Србији.
Међу најважнијим изазовима са којима се Србија суочава издвојио је обезбеђивање довољних количина електричне енергије током зимских и летњих месеци, доминантну зависност од фосилних горива са високим емисијама CO2 и неопходност прилагођавања наслеђених капацитета и ресурса.
Као кључне стратегије за будућност енергетског система Србије навео је диверсификацију извора електричне енергије, укључивање нових учесника на тржишту као што су прозјумери, боље коришћење енергетске ефикасности као „успаваног ресурса“ и замену 4.000 MW инсталисаних капацитета који се тренутно ослањају на фосилна горива. Дугорочно, предвиђа се увођење обновљивих извора, изградња складишта енергије и разматрање нових гасних и нуклеарних електрана.
У раду овог панела учествовали су и Јоже Торкар, потпредседник Словеначког удружења за енергетику (СЗЕ), Бојан Богдановић, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), др Радмило Савић, стручњак за енергетику и Жељко Ненадић, помоћник извршног директора за снабдевање у ЕПС.
Панелисти су истакли важност енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и даљинског грејања у енергетској транзицији Србије. Презентована су успешна искуства Словеније у обнови зграда и третирању отпада као ресурса, уз финансирање које комбинује ЕУ грантове и приватни капитал. Панелисти су се сагласили да је за успешну транзицију потребан системски приступ, поверење партнера и дугорочно планирање.
Паметни градови будућности
На панелу „Паметни градови будућности“ дискутовало се о изазовима и перспективама развоја модерних градова у дигиталном добу. Уводно излагање одржао је Илија Иветић, потпредседник за глобалне операције и иновације у компанији Schneider Electric, који је нагласио да дигитализација и паметна енергетска решења представљају темељ одрживости савремених градова.
„Паметан град мора бити дигитализован, интегрисан и енергетски ефикасан. Сви системи – од саобраћаја до јавних услуга – треба да користе податке како би се унапредило планирање и повећала одрживост“, истакао је Иветић.
Панел је модерирао Жељко Марковић, стручњак за енергетику, а у дискусији су учествовали проф. др Маја Тодровић са Катедре за термотехнику Машинског факултета, Глиго Вуковић из Канцеларије Европске уније у Србији, Душан Мацура, експерт за енергетику и Матија Вељић, Team Lead OT Security Services у компанији PULSEC.
Посебан акценат стављен је на улогу дигитализације и вештачке интелигенције у управљању градским системима. Истакнуто је да софтверска решења развијена у Србији већ помажу градовима као што су Сан Франциско, Берлин и Милано да оптимизују потрошњу енергије, унапреде управљање инфраструктуром у реалном времену и смање ризике од пожара и других инцидената.
Говорећи о стању у Србији, панелисти су навели да су кључни изазови непостојање јединствених стандарда и изостанак холистичког приступа који би повезао различите градске службе и јавна предузећа. Оцењено је да је за успешну имплементацију паметних градова неопходан адекватан правно-регулаторни оквир, укључујући заштиту података, као и јасно дефинисани механизми финансирања. Закључено је да будућност урбаног живота лежи у балансу између технологије, одрживости и активног учешћа грађана, уз системски приступ који интегрише све сегменте градског функционисања – од енергетике и саобраћаја до јавних услуга и безбедности.
Енергетска ефикасност – неискоришћени потенцијал урбаних средина
Панел дискусија посвећена енергетској ефикасности, обновљивим изворима енергије и декарбонизацији у урбаним срединама Србије, са посебним освртом на Београд, указала је на неопходност убрзане и системске транзиције ка одрживој енергетици. Панелом је модерирао др Радмило Савић, а учешће су узели проф. др Душан Игњатовић са Архитектонског факултета, Антонела Солујић из Привредне коморе Србије, Душко Бошковић из компаније Eco Technology-Inc и Петар Васиљевић, енергетски менаџер у индустрији и зградарству.
Панел је отворио проф. др Милош Бањац са Катедре за термомеханику, који је у уводном излагању представио преглед тренутног стања потрошње енергије у Србији и кључне правце развоја у процесу декарбонизације.
Како је навео, домаћи енергетски систем и даље се у великој мери ослања на централизовану производњу, док системи даљинског грејања функционишу као изоловане целине, без довољне међусобне повезаности. Значајан ослонац је и даље на природном гасу, што додатно усложњава енергетску транзицију.
Проф. Бањац истиче да је енергетска ефикасност најисплативији сегмент енергетске транзиције, а да највећи потенцијал лежи у енергетској санацији постојећих објеката, модернизацији система грејања и замени застареле инфраструктуре.
Панелисти су сагласни да градови имају значајан неискоришћен потенцијал, али да су за његово активирање потребни јасан регулаторни оквир, институционална подршка и координација свих актера. Као један од највећих потенцијала истакнута је децентрализована производња енергије, пре свега кроз примену соларних система у урбаним зонама – на крововима, фасадама и јавним површинама. Поред фотонапонских система, указано је и на значај геотермалне енергије.
Посебна пажња посвећена је искоришћењу отпадне топлоте. Као потенцијални извори наведени су индустријски погони, дата центри, комерцијални објекти, гараже и инфраструктурни системи попут метроа. Када је реч о системима грејања, истакнута је потреба модернизације и преласка на нискотемпературне системе четврте генерације, који омогућавају већу флексибилност и лакшу интеграцију обновљивих извора енергије.
Соларна енергија – фактор одрживости јавних и приватних објеката
Први радни дан конференције завршен је панел дискусијом „Соларна енергија као фактор одрживости јавних и приватних објеката“.
Модератор је била Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана, а у раду панела су учествовали Душан Вукотић, Електродистрибуција Србије, проф. др Никола Рајаковић, прозјумер, Драшко Ражнатовић, председник Надзорног одобра Удружења професионалних управника Београда и Иван Величковић, директор развоја ЕWГ. Панелисти су посебан акценат ставили на улогу прозјумера, регулаторни оквир и могућности које соларни системи пружају локалним заједницама и инвеститорима.
Професионални управници: Карика која недостаје
Други дан конференције протекао је у знаку кључних тема за будућност комуналне енергетике и одрживог развоја градова. На панелу „Професионални управници: Карика која недостаје“ разматрани су изазови и могућа решења за унапређење управљања стамбеним заједницама. Уводничар у тему био је Бојан Николић, председник Удружења професионалних управника Београда, модератор др Радмило Савић, a у дискусији су учествовали и Васе Самараков из Привредне коморе Северне Македоније, Владимир Стевић из компаније Елконт инжењеринг и Владимир Васић, финансијски саветник, BBS Capital Investment Group.
Како је истакнуто, професионални управници стамбених зграда играју кључну улогу у спровођењу пројеката енергетске ефикасности, али у пракси систем заостаје за законом. Закон о становању омогућава да зграде постану правно препознатљиви субјекти са својим рачунима и фондовима за инвестиционо одржавање, али масовна реализација већих пројеката још увек изостаје због недовољне свести власника о њиховој одговорности за заједничке делове зграде, као и системских и регулаторних препрека које отежавају реализацију комплексних пројеката. Наглашена је и хитност измена и допуна закона, као и потреба за јединственом применом прописа од стране свих актера, како би се престало са „пребацивањем надлежности“.
Искуства Северне Македоније пружила су увид у ефикасне системске промене. Доношење одлука о инвестиционом одржавању је олакшано смањењем цензуса потребних гласова, а свака зграда је обавезна да годишње издваја три процента средстава за енергетску ефикасност, посебно за старије објекте. Поред тога, македонски модел подразумева већи резервни фонд, посебне рачуне у банкама за инвестиције и вишегодишње планирање одржавања, уз јасно дефинисану одговорност стручних лица за безбедност, чиме се растерећују управници.
ЈПП – пут ка енергетској самосталности локалних заједница
На панелу под називом „ESCO и ЈПП – Партнерство које обећава“, дискутовано је о значају, изазовима и перспективама јавно-приватног партнерства у Србији, са посебним освртом на пројекте енергетске ефикасности. Уводничар и модератор панела је био Марко Шпилер, оснивач CMN и Института ЗППЈН, а панелисти: Анкица Барбулов, директор Negawatt, Милан Јелачић, комерцијални директор Resalta и Душко Ђуровић, директор и власник Viscont Vektor.
Главни акценат панела био је на ESCO моделу, који омогућава јавним институцијама – школама, вртићима и музејима – да уштеде на трошковима грејања и електричне енергије кроз прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије. Стручњаци су истакли да овакви пројекти не само да смањују трошкове, већ и доприносе „зеленој агенди“ и унапређењу енергетске самосталности локалних заједница.
Представљене су и иновативне технологије, као што су коришћење отпадних вода и геотермалне енергије за грејање, уз конкретан пример из Бечеја, где се планира производња топлотне енергије из канализације. Панелисти су указали на успешне примере из Немачке и Данске, где слични модели омогућавају грејање објеката и производњу електричне енергије уз минималан утицај на животну средину.
ЈПП је значајан механизам за привлачење инвестиција и модернизацију инфраструктуре. До сада је реализовано више од 80 пројеката, а модели попут ESCO представљају прилику за увођење нових технологија у комуналне делатности. Међутим, постоје изазови као што су сложеност пројеката, правни оквир и потреба за адекватном расподелом ризика. Стручњаци су истакли потребу за континуираном едукацијом, унапређењем регулативе и отвореним дијалогом како би се максимално искористиле предности овог партнерства.
Будућност јавног превоза
На панелу „Градски превоз – Енергија у покрету“ разматрани су тренутно стање, изазови и могућности одрживог градског транспорта, са посебним акцентом на електрична возила и алтернативне изворе енергије. Уводничар је био Немања Проле из компаније Pan-Ledi, а модератор проф. др Иван Благојевић, шеф Катедре за моторна возила Машинског факултета у Београду. У дискусији су учествовали и Анђелка Младеновић, директор продаје ACIS Automotive, Душко Ђуровић, директор и власник Viscont Vektor и Алекса Миловановић, руководилац сектора у компанији BEX.
Учесници су истакли да доминација фосилних горива и константан раст броја приватних возила у градском саобраћају доводе до повећане емисије штетних гасова, саобраћајних гужви и загађења ваздуха. Проценат електричних и хибридних возила у Србији и даље је низак у односу на укупан број аутомобила. Главни разлози су недостатак пуњача и висока цена ових возила, због чега су, чак и уз државне субвенције, недоступна већини грађана. Поред тога, већина електричне енергије производи се из угља, што доводи у питање еколошку корист ових возила.
Јавни градски превоз препознат је као најеколошкији и најрационалнији начин превоза великог броја људи. Међутим, традиционална „култура поседовања возила“ често чини јавни превоз мање привлачним за грађане. У Београду се планира увођење нових електричних аутобуса, али кључно остаје повећање атрактивности јавног превоза кроз већу тачност, удобност и покривеност мреже, како би се смањила употреба индивидуалних возила.
Кључне препоруке за убрзање транзиције ка одрживом транспорту укључују доношење националне стратегије, инвестиције у инфраструктуру за пуњаче, субвенционисање зелене енергије, модернизацију јавног превоза и развој микромобилности. Микромобилност, укључујући електричне бицикле и тротинете, препозната је као погодан допунски вид транспорта за кратке релације. Поменута је и перспектива водоничних возила, нарочито за теретни саобраћај и градске аутобусе, због веће аутономије и бржег пуњења. Поред тога, наглашен је значај повећања производње електричне енергије из обновљивих извора и едукације грађана о предностима рационалног коришћења транспорта.
Horizon пројекти – прилика за иновације
Завршни панел конференције био је посвећен ЕУ Хоризонт пројектима. Уводничар и модератор је био др Радмило Савић, а у раду панела учествовали су др Предраг Шкобаљ, помоћник директора ИНН Винча, Марија Шола Спасић, национална конткат особа за програм Хоризонт Европа, Ђорђе Лазић, директор корпоративног и пословног развоја, Егзакта група и Вања Шиљак, директор Eko Energy Power Group. Панелисти су истакли значај европских истраживачких и иновационих програма као прилику за развој нових идеја, технологија и партнерстава у области комуналне енергетике.
Конференција је закључена поруком да комунална енергетика представља један од кључних стубова одрживе будућности, као и да само кроз сарадњу државе, локалних самоуправа, струке и привреде могу бити остварени циљеви енергетске транзиције и унапређен квалитет живота грађана.