Мирко Павишић рођен је 1953. године у Земуну. Завршио је Математичку гимназију у Београду 1972. године са две дипломе „Михаило Петровић Алас“, једну за математику, а другу за физику.
Након тога уписује се на Машински факултет Универзитета у Београду који завршава 1978. године на групи за хидроенергетику са, за то време, изузетно високом просечном оценом 9,19. По дипломирању се запошљава у фабрици „Иво Лола Рибар“, где ради све до јула 1979.године, када је биран за асистента приправника на Катедри за механику. За редовног професора изабран је 2015. године. Од заснивања радног односа на Факултету, па све до пензионисања 2018. године, својим марљивим радом са студентима и више него колегијалним односом са наставним особљем Катедре за механику оставио је неизбрисив траг.
Изводио је све облике наставе на свим предметима Катедре на додипломским студијама на Факултету и на одељењима у Ужицу и Ваљеву, Саобраћајном факултету у Београду и ВТА у Жаркову. Био је коаутор два помоћна и једног уџбеника. На докторским студијама је изводио наставу на предмету Механика удара.
Магистарске студије завршио је на Групи за примењену механику 1983.године, одбраном тезе „Анализа простирања таласа напона и деформације у једнодимензионалним проблемима теорије удара чврстих деформабилних тела“ под менторством проф. др Славка Ђурића, за коју је награђен Октобарском наградом града Београда. Проучавао је простирање лонгитудиналних еластопластичних таласа у штаповима. Након тога се, заједно са колегама са Катедре, бавио осцилаторним проблемима везаним за различите техничке објекте као и моделирањем просторних кретања система крутих тела, са применама у роботици.
Даљи научни рад је посветио проблематици механике лома, из које је простекла и његова докторска дисертација „Примена интеграла независних од путање у условима пузања“, одбрањена 1995.године под менторством др Александра Седмака, професора емеритуса. Из ове области публиковао је научне чланке у истакнутим међународним часописима.
Остаће у сећању свих нас као диван колега и пријатељ, увек спреман да помогне и посаветује, при чему никад никога није желео да оптерећује сопственим проблемима.