Критичан квар на једном од најважнијих хидроенергетских постројења у Србији решен је захваљујући домаћем инжењерском знању, тесној сарадњи науке и индустрије и изузетној организацији радова. У Реверзибилној хидроелектрани Бајина Башта успешно је изведена брза и иновативна санација тешко оштећеног ротора, чиме је избегнут вишегодишњи застој у производњи електричне енергије. Резултати овог сложеног подухвата представљени су на стручном семинару под називом „Санација ротора на РХЕ Бајина Башта“, који је одржан 26. децембра 2025. године на Машинском факултету Универзитета у Београду.
О значају овог пројекта говорио је декан Машинског факултета у Београду, проф. др Владимир Поповић, који је том приликом истакао да је Машински факултет препознатљив по снажној сарадњи са привредом. „Без те сарадње, факултет реално и нема претераног смисла. Можда звучи грубо, али тако јесте и зато смо на ту сарадњу и поносни“, рекао је декан.
Професор Поповић је поздравио присутне колеге из Електропривреде Србије (ЕПС), Дринско-лимских хидроелектрана, „Гоша Монтаже“, као и професоре и студенте ангажоване на пројекту. Изразио је понос што је, и поред изузетно тешке године, Факултет успео да одржи сарадњу са привредом на приближно истом нивоу као и претходних година, при чему је Електропривреда Србије истакнута као „кључни партнер“ Машинског факултета. Подсетио је и да је ове године на Факултет уписано око 700 нових студената, што је, како је рекао, такође јако важно за будућност факултета.
Посебно је истакао значај семинара, као прилику да се јавности представе инжењерски послови који се, како је навео, не реализују свакодневно и који нису нешто што можда интересује ширу јавност, али су свакако важни. „Машински факултет ће свакако наставити да ради и да се развија. Без обзира какве су околности морамо да идемо напред. Кроз презентације смо желели да кажемо шта и колико смо урадили, шта умемо да урадимо, да је инжењерство и даље живо у нашој држави и да имамо људе који знају и хоће нешто да ураде“, истакао је декан.
Проблем је откривен у јулу ове године, када су на главним носећим гредама, односно зубцима ротора тешког 440 тона, уочене озбиљне прслине. Стручњаци су брзо утврдили да је реч о изузетно опасном стању и да повратак агрегата у рад без темељне интервенције није могућ. Анализе су показале да су напони у оригиналном конструктивном решењу били превисоки и дугорочно неодрживи, што је лом материјала чинило неминовним.
Оригинални произвођач опреме и један од носилаца ревитализације ХЕ „Бајина Башта“, јапанска компанија „Тошиба“, понудио је два решења – израду новог ротора са роком испоруке од три до четири године или поправку која би трајала између годину и по и две године. За електроенергетски систем Србије, с обзиром на значај производног капацитета РХЕ Бајина Башта, такви рокови били су потпуно неприхватљиви. Због тога је формиран домаћи стручни тим који су чинили експерти са Машинског факултета Универзитета у Београду, „Гоше Монтаже“ и Електропривреде Србије.
„Проблем је био озбиљан, тамо где их иначе нити очекујемо нити скоро да их икад било“, истакао је у уводном излагању професор емеритус Александар Седмак, који је као експерт за прслине радио на процени оштећења.
Брзо је констатовано да повратак агрегата у рад не долази у обзир и да је хитно морало нешто да се предузме. У сарадњи са компанијом „Гоша Монтажа“, која је већ радила на ревитализацији електране, и професором Ташком Манеским, врхунским стручњаком за моделирање коначним елементима, одмах се приступило решавању проблема.
„Проф. Манески је анализирао понашања елемената конструкције ротора и утврдио расподелу напона, што је био кључан корак у дефинисању даљих поступака. Независне анализе су показале да је напонско стање било такво да није ни чудо што је дошло до прслина и делимичног лома носећих зуба када се цео ротор ослонио на њих. Срећа је што није дошло до потпуног лома“, истакао је проф. Седмак.
Идејно решење које је тим предложио било је веома оригинално. Уместо замене целе конструкције, предложено је ојачање постојећег ротора додавањем нових, мањих носећих греда. Иако краће, ове греде су пажљиво позициониране тако да ефикасно преузимају оптерећење и смањују напоне на критичним местима.
„Након озбиљних састанака са јапанским партнерима, „Тошиба“ је, иако изненађена, прихватила ово оригинално решење. Мислим да је то била права одлука, тако да се ја захваљујем ЕПС-у које је здушно подржало домаћу памет“, рекао је проф. Седмак.
Елаборат санације ротора представио је проф. др Ташко Манески, истичући да је реч о изузетно сложеном пројекту који је захтевао потпуни тимски рад. Како је нагласио, ниједна одлука није доношена појединачно, већ у договору Електропривреде Србије, компаније „Гоша Монтажа“ и стручњака са Машинског факултета.
Ротор тежак 440 тона представљао је значајан технички изазов, због чега је свака интервенција морала бити пажљиво планирана у изузетно ограниченом радном простору. Тим је користио напредне методе скенирања и нумеричког моделирања како би утврдио узрок пукотина и пронашао оптимално решење за растерећење конструкције.
Кључ успеха било је увођење нових, краћих носећих греда, које су правилним позиционирањем преузеле оптерећење и омогућиле значајно смањење напрезања. „Напон на критичним местима снижен је са око 300 на приближно 110 мегапаскала, што гарантује безбедну експлоатацију“, истакао је Манески. Сви радови, од машинске обраде до заваривања и монтаже, били су под строгом контролом и потврђени експерименталним испитивањима.
Манески је закључио да је успешна санација резултат високог нивоа стручности и координисаног тимског рада. „Ово је прилика која се не дешава често у радном веку – решење оваквог проблема захтева максималну посвећеност свих укључених. Захваљујући домаћој памети и стручности, пројекат је успешно завршен и ротор је безбедан за даљу експлоатацију“, истакао је проф. Манески.
О извођењу радова говорио је дипл. инж. Предраг Митић из компаније „ГОША монтажа“, која је била носилац реализације санације у изузетно ограниченим и ризичним условима. „Проблем са којим смо се суочили био је веома озбиљан – прслине на ротору генератора и ограничен простор испод њега чинили су извођење радова компликованим и несвакидашњим. Није било претходних искустава на којима бисмо могли да се ослонимо, све смо морали да смислимо и развијамо сами,“ рекао је Митић.
Један од најсложенијих задатака било је подизање и растерећење ротора тешког 440 тона без оштећења подлоге и опасне концентрације оптерећења. За ту сврху развијен је специјалан хидраулични систем са осам синхронизованих цилиндара, који је успешно примењен. Радови су обухватили и изузетно захтевне операције у скученом простору, укључујући бушење 32 отвора са унутрашње стране ротора, монтажу нових греда и растерећење конструкције. Машинска обрада, брушење и заваривање извођени су у условима са свега 40 центиметара радног простора испод ротора.
Према Митићевим речима, овај пројекат је пример да сложени технички проблеми не морају нужно да се решавају вишегодишњим застојима и скупом заменом опреме. Он је посебно истакао значај тимског рада и међусобног поверења. „Ово није био успех једне фирме или једног појединца. Радили смо као један тим – факултет, инвеститор, стручњаци електране и извођачи. Управо та синергија науке и струке омогућила је да се један изузетно ризичан подухват успешно приведе крају“, закључио је Митић.
Присутнима се обратио и извршни директор Електропривреде Србије (ЕПС), Сава Безмаревић и истакао да санација ротора Реверзибилне хидроелектране Бајина Башта представља изузетан пример домаћег инжењерства и тимског рада.
„Посао је био врло интересантан и некарактеристичан, нешто што се до сада није десило“, рекао је Безмаревић, наглашавајући да је почетак био непредвидив због неодређеног става јапанског произвођача опреме, компаније Тошиба. Њихови предлози – набавка новог ротора за три до четири године или поправка која би трајала годину до две – били су неприхватљиви, па је било потребно ангажовати домаће инжењере и експерте.
Санација је започета са различитим идејама, првобитно уз компанију „Гоша Монтажа“, а кључну улогу преузео је Машински факултет. „Решење је еволуирало до коначне, ефикасне верзије, показујући снагу домаће памети и синергију науке и индустрије“, рекао је Безмаревић. Пуштање агрегата у рад планирано је за 15. фебруар, када ће бити извршен завршни тест. Безмаревић је позвао све присутне да дођу и увере се у успешност пројекта.
(Извор: Машински факултет)