Проф. др Зоран Миљковић, шеф Катедре за производно машинство и руководилац Лаобораторије за индустријску роботику и вештачку интелигенцију Машинског факулета у Београду био је гост емисије “Ван коцке” на Euronews Serbia, где се говорило о развоју и примени хуманоидних и сервисних робота, њиховом актуелном статусу, изазовима и перспективама, како на глобалном нивоу, тако и у нашој земљи.
Професор Миљковић је ублажио медијску еуфорију око скоре масовне примене робота попут Figure AI и Van X Neo у домаћинствима, наглашавајући да они тренутно функционишу у строго контролисаним условима и да је будућност у колаборацији са људима (Индустрија 5.0).
Иако се често мисли да је развој хуманоидне роботике почео у Јапану 70-их, професор Миљковић наглашава пионирску улогу Београдске школе роботике која је од 1963. године, захваљујући академику, проф. др Миомиру Вукобратовићу, развила концепт „нултог момента“. Реч је о теоријском моделу кретања хуманоидног робота на коме се и данас заснива кретање свих врста андроида.
Србија је, према његовим речима, „на врло високом нивоу“ знања у роботици и „у врху“ светске мапе. Међутим, упркос високом нивоу знања, реализација и практична примена сервисних хуманоидних робота у Србији је „на самом прапочетку“ због недостатка индустријских партнера и интереса за ову врсту технологије.
Разговор је обухватио и методе учења робота (технологија виртуелне реалности, vision systems, дубоко машинско учење), као и потребу за „интелигентним зградама“ које би омогућиле интеракцију робота са окружењем. Као пример домаћег развоја поменуо је пројекат мобилног робота-летелице који ће имати когнитивне способности и чија је основна намена да замени пераче прозора на вишеспратницама. На овом пројекту се интензивно ради у Лабораторији за индустријску роботику и вештачку интелигенцију.
Посебна пажња посвећена је безбедносним питањима – од потенцијалних „халуцинација“ робота до сајбер напада. Професор Миљковић је истакао да се и на овим аспектима интезивно ради, али у лабораторијским условима. Као пример навео је актуелни пројекат MCSecurity, на којем заједно раде истраживачи Машинског факултета у Београду и њихове колеге са Duke University из САД, а чији је циљ реализација оригиналних решења базираних на вештачкој интелигенцији за заштиту од сајбер напада на сигнале коришћене за визуелно управљање при кретању мобилног роботског система, као и на комуникационе везе између индустријских контролера одговорних за управљање CNC машина алатки, све то у оквиру Индустрије 4.0.
Професор Миљковић закључује да је масовна примена хуманоидних робота близу, али „није толико у еуфоричном“ смислу како медији приказују, управо због потребе да се пре њихове масовне примене темељно испитају сви безбедносни аспекти.
Гостовање професора Миљковића можете погледати у наставку.