Давне, 1974. године, мала група студената Машинског факултета у Београду закорачила је у тада још увек непознати свет аутоматског управљања и предвођена визионарством и менторством проф. др Љубомира Грујића, одважно кренула на занимљив пут, пун професионалних изазова. Педесет година касније, поново су се окупили на месту где је све почело, у учионици Завода за аутоматско управљање, у Рузвелтовој 1а. Овог пута као остварени људи и инжењери који су својим знањем и стручношћу градили чврсте темеље на којима је израсла садашња Катедра за аутоматско управљање.
Први документ о високошколској настави из области аутоматског управљања у машинству датира још из 1935. године, када je проф. Аћим Стевовић на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета држао предавања из одељка „Регулатори и регулисање термичких машина“, први предмет из ове области на Машинском факултету је уведен 1956. године под називом „Основи регулисања са динамичким третманом проблема регулисања“. Десет година касније, на групи за производњу се уводи предмет „Аутоматизација производње, а на групи за балистику најпре се 1964. године уводи предмет „Сервомеханизми и рачунари, а 1966. године предмет „Вођење и управљање пројектила“, док „Основи регулисања са динамичким третманом проблема регулисања“ постаје обавезан за студенте свих смерова.
Катедра за аутоматско управљање основана је 1970. године. Први шеф Катедре био је проф. др Борислав Милојковић, а остали њени чланови били су: ван. проф. др Светислав Зарић, хон. доц. др Миливоје Секулић, хон. доц. др Србољуб Миновић, доц. мр Бранко Глигорић и асистенти Велимир Симоновић и Љубомир Грујић. Због изузетних потреба привреде за дипломираним инжењерима машинства за аутоматско управљање, Катедра је одмах по свом формирању покренула иницијативу за стварање Групе за аутоматско управљање. Група је формирана 1972. год., а студенти њене прве генерације су започели студије 1974. године.
Сусрет генерације, први после 50 година, био је веома емотиван. Евоциране су успомене на студентске дане, кроз различите анегдоте и брижно чуване, сада већ пожутеле фотографије. Била је то и прилика да међу собом размене своја богата животна искуства и постигнућа у каријери.
Златни јубилеј првој генерацији аутоматичара честитао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. „Част ми је да се обратим овим поводом. Без вас Машински факултет не постоји. Ништа не почиње нити се завршава садашњим генерацијама и тако треба да посматрамо све и у животу“, рекао је проф. Поповић.
Нагласивши да је Катедра за аутоматско управљање једна од елитних катедри на Машинском факултету, декан је присутне информисао о изузетним резултатима актуелног уписа на мастер академским студијама, посебно на смеру за аутоматско управљање. „Број пријављених студената премашио предвиђену уписну квоту. Трећи сте по интересовању, одмах иза термотехнике и процесне технике. То много говори о вашој Катедри. Захваљујући вашем раду претходних пет деценија постали сте препознатљиви и не мислим да смо ишта лошији од Електротехничког факултета, ако нисмо и бољи“, истакао је декан Машинског факултета.
Напомињући да је управа Машинског факултета увек подржавала скупове који говоре о вишедеценијској традицији факултета, проф. Поповић је указао и на значај обнове Алумни фондације Машинског факултета. „Зато, добродошли у своју другу кућу. Поздрављам идеју проф. Недића и проф. Бучевца и сагласан сам да су оваква окупљања део историје Машинског факултета“, поручио је, између осталог, декан Машинског факултета.
Цео текст о овом догађају можете да прочитате на сајту Алумни фондације Машинског факулета у Београду.
