Вештачка интелигенција (AI) се у последњих неколико година убрзано развија и примењује широм света и један је од девет главних стубова новог дигиталног концета производње – Индустрије 4.0. Примена вештачке интелигенције у различитим гранама индустрије, примери најбоље праксе у производњи, енергетици, рударству, пољипривреди и роботици, машинско учење као интегрални део вештачке интелигенције, само су неке од тема о којима је било више речи на 42. Панелу о Индустрији 4.0.
Панел је одржан у среду, 25. септембра у Институту “Михајло Пупин” у организацији Машинског факултета Универзитета у Београду и Института “Михајло Пупин”, у раду скупа учествовали су представници научне и првредне заједнице, као и представници привредних комора и ресорних министарства у Влади Републике Србије.
У име домаћина, учеснике је поздравио директор Института “Михајло Пупун”, проф. др Никола Томашевић који је изразио задовољство што се панел на тему „Индустрија 4.0 и вештачка интелигенција“ одржава у тој научној институцији.
“Дигитализација као базни концепт Индустрије 4.0 у наширем смислу речи примењена је у различитим пројектима Института. Већ скоро три деценије посебну пажњу посвећујемо примени вештачке интелигенције. Тренутно учествујемо на више десетина међународних пројеката. То најбоље говори о компентенцији наших истраживања у овој области”, истакао је проф. Томашевић и учесницима пожелео успешан рад.
У име Машинског факулета, а по одобрењу декана, проф. др Владимира Поповића, који је из оправданих разлога био спречен да присуствује овом догађају, присутнима се обратио професор емеритус др Радивоје Митровић, који је пренео срдачне поздраве проф. Поповића, као и најлепше жеље за успешан рад.
Указујући на значај Националног пројекта Индустрија 4.0, који је 2015. године покренуо Машински факултет, проф. Митровић се посебно осврнуо на дугогодишњу успешну сарадњу Машинског фкултета и Института „Михајло Пупин“. „У овом тренутку та сарадња се огледа кроз неколико пројеката, а овај заједнички Панел је логична последица те сарадње“, рекао је, између осталог, проф. Митровић.
Председник Програмског одбора 42. Панела, Драган Стошић у поздравној речи је захвалио Машинском факултету на изузетној сарадњи у припреми скупа, чија је основна идеја била Институт „Михаило Пупин” представи резултате својих истраживања у области развоја и примене модела вештачке интелигенције, као и примену модела Индустрија 4.0.
Радни део панела отворило је предавање проф. др Видосава Мајсторовића, председника и оснивача конференције и панела о Индустрији 4.0 на тему „Производно инжењерство и вештачка интелигенција ‐ прошлост ‐ садашњост – будућност“.
Проф. Мајсторовић се најпре осврнуо на пет фаза развоја примене вештачке интелигенције у производном инжењерству, с посебним освртом на последње две фазе: AI вођена подацима (од 2000. год до данас) и Индустрија 4.0 и паметна производња (2010. до данас). Затим је говорио о примени AI у производном инжењерству у контексту Индустрије 4.0 и са следећих аспеката: (а) примена агената као AI технике у производном инжењерству, (б) Концепти и модели примене AI у производном инжењерству, (ц) анализа модела учења примењених у производном инжењерству, (д) генеративна AI и њена примена у производном инжењерству и, (е) примена ChatGPT у производном инжењерству.
У оквиру предавања, проф. Мајсторовић је приказао и неке од својих резултата истраживања која се односе на примену AI у области одржавања, квалитета и метрологије, између осталог: експертни систем заснован на знању за одржавање алатних машина (EXMAS), интелигентни систем за планирање инспекције на CMM (EXINS) и сајбер физички модел за производну метрологију (CPM3). Na kraju се осврнуо и на правце будућих истраживања у овој области: општа AI (GAI), edge AI, трансфер AI учења и квантна AI.
Др Соња Димитријевић са Института „Михајло Пупин“ одржала је предавање на тему „Машинско учење и примери примене“, као једне од кључних области вештачке интелигенције која у суштини омогућава машинама да уче без експлицитног програмирања.
Она је напре говорила о концепту, типовима, алгоритмима, као и самом процесу машинског учења, a затим је навела и примере примене ове напредне технологије у индустрији, енергетици и пољопривреди. Посебну пажњу учесника привукао је пример примене ове технологије за откривање заражености пчела пчелињим крпељом, коришћењем CNN мреже.
Прва радна седница панела завршена је предавањем на тему “Интелигентно рударство ‐ пример из праксе Термоелектране Костолац“. У оквиру овог предавања представљени су резултати вишегодишњег истраживачко-развојног пројекта „Савремено управљање машинама и возилима помоћне механизације на површинском копу угља Дрмно“, о чему су говорили Филип Тодоровић из ТЕ‐КО Костолац и Драган Стошић, из Института „Михајло Пупин“.
На овом пројекту од 2011. године заједно раде истраживачи Машинског факултета, Института “Михајло Пупин” И ТЕ Костолац. До 2020. године развили су информациони систем систем за управљање готовошћу машинских система на површинском копу, који се од 2021. године преводи у модел Интелигентног рударства.
Дигитализација рудника, подразумева прелазак на дигитални начин пословања у рударским компанијама, побољшава продуктивност опреме, машина и рада, повећава безбедност и ефикасност рударских операција, чиме смањује трошкове пословања. Планирање и управљање ресурсима одржавања на површинском копу Термоелектане Костолац, одвија се по ERP моделу у концепту паметног рударства, који је тестиран у приказаном истраживању и представља надоградњу постојећег информационо‐комуникационог система (ISPM), раније примењеног на овом површинском копу.
Друга радна седница започела је предавањем „Паметна и енергетски одржива пољопривреда“ проф. др Жељка Деспотовића из Института „Михајло Пупин“. У оквиру овог предавања представљени су пројекти Центра за роботику при институту, чији су истраживачи у протеклих 10 година развили две верзије мобилних соларних генератора и реализовали пројекте OFF‐GRID система напајања за наводњавање усева на неколико локација у околини Београда.
Реч је о мобилном соларном електричном генератору MobiSun Pro Energy; затим, хибридном систему напајања Аgrokapilaris за подповршинско наводњавање повртарских култура и, хибрдином систему напајања базираном на енергији ветра и сунца за површинско наводњавање и обезбеђење енергетске одрживости ПАМЕТНОГ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА на једном пољопривредном добру у Војводини.
Поред наведеног, представљени су и резултати пројекта „Паметно управљање пољопривредним земљиштем и природним ресурсима коришћењем савремених технологија“. Овај пројекат подржали су Развојна агенција УН и Министарство заштите животне средине Републике Србије, а у оквиру њега на пољопривредном газдинству у селу Белегиш подигнут је даљински командован систем за паметну, еколошку и економски одрживу производњу, тзв. „Smart Land“ систем. У оквиру система напајања су реализовани соларна електрана излазне снаге 8kW, ветрогенераторски систем (VGS) снаге 0.5kW, батеријска банка 48Vdc/720Ah, као примарни извори напајања и дизел електрични агрегат (DEA) снаге 7.5kW као помоћни (резервни) извор напајања.
Поред овог система напајања је реализован и системза даљинско управљање наводњавањем и паметним управљањем земљиштем и природним ресурсима. Пројекат је између осталог обухватио и систем заштитног уземљења, систем заштите од атмосферских пражњења и комплетан систем видео надзора на датој парцели. Реализовано техничко решење је награђено је као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру програма „Локални развој отпоран на климатске промене“ који заједно реализују Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину‐Global Environment Fund (GEF).
Проф. др Александар Родић са Института „Михајло Пупин“ излагао је на тему „Контекст индустријских робота заснованих на AI“, с посебним освртом на колаборативне роботе, колаборативну свест, атрибуте колаборативног понашања (КП), хардверску и софтверску подршку КП.
Колаборативни роботи, често називани CoBoti, су специјализовани тип робота дизајнирани да раде заједно са људима у заједничком радном окружењу. CoBot треба да има следеће атрибуте понашања: физичке особине, когнитивне особине, емоционалну интелигенцију и друштвену интеракцију. Са друге стране, колаборативна својства CoBot‐a су: сензорски системи за безбедну интеракцију, алгоритми за препознавање и реаговање на људско понашање, контролни системи и софтверски алгоритми, физички дизајн за сигурно дељење простора, систем за интеракцију између човека и робота (HRI), дистрибуирани сензорски и контролни системи и социјално прихватљиво понашање.
Проф. Родић је представио хардверску и софтверску подршку ка отелотворењу колаборативних својстава, која је развијена у Институту „Михајло Пупин“, на примеру индустријског дворучног колаборативног робота за Индустрију 4.0, такође развијеног у институту, који има следеће елементе: роботску визију, сензорисање отклона положаја, сензор близине, тацтилни сензор, сензор момента, сензор центра притиска (CoP), 2WS моторизована колица, 4 DOFs торзo 2 x 6 DOFs UR5 роботске руке, 2 хватаљке и пан‐тилт‐ камеру. Блок‐шема интелигентног управљања IMP CoBot‐om подржаном облак структуром, има три нивоа: ниво примене (cloud i CAD office), архитектуру управљања и физички ниво (стратешки и тактилни модул, оперативни део, сензорски систем, радни простор робора са сензорима и камерама. Приказан је и тест пример симулација технолошке операције колаборативне монтаже ИКЕА плакарића по узору на процесе у индустрији намештаја, што је био партнерски пројекат са TU Kaiserslautern у Немачкој.
Излагање радова на 42. Панелу је завршено презентацијом “Одрживо рударство” др Николе Зоговића, такође са Института „Михајло Пупин“. Полазећи од дефиниције која одрживо рударство дефинише као модел са пет међусобно повезаних елемената (економија, животна средина, друштво, безбедност и ефикасност), др Зоговић је рекао да је сада главно питање како применити захтеве за одрживост рударења, јер имамо две ситуације: постојеће руднике и руднике који ће тек бити отворени.
С тим у вези представио је развијен модел одрживости Термоелектране Костолац, чије је полазиште контест Индустрије 4.0 (рудник као фабрика будућности), а који је обухватио теорију вишекритеријумске оптимизације, теорију адаптивног управљања, сам модел рудника и примену савремених информационо-комуникационих технологија. Сви ови елементи структурисани и обједињени у општем моделу моделу одрживости који подразумева: стратешке одлуке у вези са даљим развојем рудника, припреме за рударење, рударење, завршетак експлоатације и уређење земљишта. С обзиром да је ТЕ Костолац већ у експлоатацији модел одрживости је дефинисан са девет параметара, од потрошње горива до управљања системом одводњавања на површинском копу, а систем управљања површинским копом заснован је на прикупљању података из процеса, њиховом анализом уз доношење одлука, до реализације активности и поновне провере модела у пракси.
Панел је завршен дужом дискусијом на изложене теме, а све у контексту вештачке интелигенције.