На Машинском факултету Универзитета у Београду (МФ УБ) је боравила висока делегација Факултета за аерофизику и космичку технологију (ФАКТ), Mосковског института за физику и технологију (ФИЗТЕХ), у саставу проф. др Сергеј Негодјајев, декан, проф. др Герман Шћелик, заменик директора, проф. др Наталија Завјалова, шеф Лабораторије за моделирања механичких система и процеса и доц. др Алексеј Трошин са Катедре за компјутерско моделирање.
У оквиру ове посете одржана су значајна предавања и потписани су Меморандум о разумевању између Универзитета у Београду и ФИЗТЕХ-а, који су потписали ректори, проф. др Владан Ђокић и проф. др Дмитриј Ливанов, као и Анекс споразума о сарадњи између Машинског факултета и ФАКТ-а, који су потписали декани две институције, проф. др Владимир Поповић и проф. др Сергеј Негодјајев.
Потписивање Aнекса Меморандума у Ректорату УБ, у присуству ректора проф. др Владан Ђокића.
Анексом уговора предвиђене су научне, наставне и инжењерске активности у следећим областима: турбуленцији, теоријској, експерименталној и рачунској динамици флуида, као и сарадњи у области свемирских истраживања и технологија. Координатори предвиђених активности са Машинског факултета у Београду су проф. др Ђорђе Чантрак и ван. проф. др Јелена Сворцан.
Заједничка фотографија у Ректорату УБ након потписивања Меморандума и Анекса.
Сарадња Машинског факултета са Московским институтом за физику и технологију и Факултетом за аерофизику и космичку технологију је успостављена и реализована уз свесрдну помоћ проф. др Сергеја Качанова, заслужног научника Руске федерације. Машински факултет се овом приликом захваљује проф. Качанову на досадашњој стручној сарадњи и представљању инжењерских и научних аспеката безбедности људства и имовине, као и подршци у развоју научне и образовне сарадње са руским универзитетима. Посету руске научне делегациије је помагао и Руски дом из Београда са др Георгием Енгелхардтом.
Бројне могућости за сарадњу у области фундаменталних и примењених наука
У уторак 23.01.2024. године проф. Шћелик и доц. Трошин су одржали предавања о наставном процесу и студентском животу на ФИЗТЕХ-у и ФАКТ-у у свечаној сали Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе Машинског факултета.
Присутне је поздравила продекан за научно-истраживачку делатност проф. др Драгослава Стојиљковић, а предавању су присуствовали и наставници са неколико катедри Машинског факутета, међу којима су били проф. др Милан Лечић, проф. др Јелена Илић, проф. др Александар Ћоћић, проф. др Ђорђе Чантрак, проф. др Александар Пејчев, в. проф. др Дејан Илић, в. проф. др Јелена Сворцан, доц. др Новица Јанковић и доц. др Тони Иванов. Сви наставници су учествовали у дискусији наставног плана и програма на ФАКТ-у и Машинском факултету.
На ФАКТ-у се доста пажње посвећује и раду са надареним студентима, који се одмах укључују и у научно-истраживачки рад. Студенти имају изузетне могућности за истраживања. ФИЗТЕХ обезбеђује изузетно квалитетан смештај по веома коректним условима за своје студенте, истраживаче и наставнике. Све то је доступно и студентима и истраживачима из Србије.
Након предавања, гости из Русије су обишли аеротунел Катедре за ваздухопловство, где им је поред колега ван. проф. др Сворцан и доц. др Иванова, домаћин био и колега сарадник Милош Јанузовић. Посебно су били задивљени конструкцијом и могућностима аеротунела, као и могућностима испитивања структуре летелица и прорачунским могућностима на Катедри. Посебну пажњу је привукао и рад и успех студената тима Беоавиа са својим наставницима.
Током посете лабораторијама Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, где су их угостили у наставници Чантрак, Илић и Јанковић, чланови руске делегације уверили су се и у изузетне могућности истраживања у области турбуленције и струјних феномена у турбомашинама, примене савремених мерних техника у области мерења брзине струјања флуида (ласер Доплер анемометрија и ПИВ (енг. Particle Image velocimetry), као и анемометрије са загрејаном жицом (енг. Hot-wire anemometry) и класичних сонди) и поља притиска, као и мерења запреминског протока стандардизованим методама. Изузетну пажњу је привукла развијена инсталација за испитивање пумпи на даљину, преко интернета.
Гости су обишли и лабораторије Завода за физику техничких факултета, где су им експерименте и модеран приступ припреми експеримената и изради инсталација представили Југ Вујасиновић и Драгана Илић, која је том приликом декану проф. др Негодјајеву уручила и литературу из физике коју користе студенти Машинског факултета. Препознате су бројне могућности сарадње, како у области фундаменталних, тако и у области примењених наука.
Московски институт за физику и технологију је основан 1946. год. Девет професора и два дипломирана студента су лауреати Нобеловог комитета. Физтех систем образовања су поставили Нобелови лауреати из физике Лав Давидович Ландау, Пјотр Леонидович Капица и добитник Нобелеове награде за хемију Николај Николајевич Семјонов. Настава се обавља кроз четири године основних и две године мастер студија, које прате докторске. ФИЗТЕХ уписују најбољи ђаци Руске федерације, као и из других 80 земаља. Тренутно су ту и три студента из Србије, за које су гости имали речи хвале. Имају сарадњу и са бројним значајним међународним инситуцијама, међу којима је сада и Универзитет у Београду. Негују изузетну сарадњу са бројним чувеним и највећим руским компанијама, чији су директори неретко и алумнисти ФИЗТЕХ-а. Студенти и ђаци из Србије су добродошли на свим нивоима студија на ФИЗТЕХ-у. Учење руског језика се обавља у припремној години. Заинтересовани ђаци и студенти се могу обратити Руском дому у Београду.
Предавања из области турбуленције и космичких технологија
У петак 26.01.2024. године, истраживачи ФИЗТЕХ-а су одржали веома занимљива предавања из области турбуленције и космичких технологија. Присутне у Свечаној сали Машинског факултета поздравила је продекан за научно-истраживачку делатност проф. др Драгослава Стојиљковић.
Након уводног обраћања једног од два координатора предвиђених уговорних активности, проф. др Ђорђа Чантрака, присутнима се у име делегације ФИЗТЕХ-а п обратио и декан ФАКТ-а, проф. др Сергеј Негодјајев.
Доц. др Алексеј Трошин говорио је на тему „Approaches to turbulence modeling in computational fluid dynamics“, а затим је одржао и предавање под називом Fine tuning of modern turbulence models to jet and separated flows, док је проф. др Наталија Завјалова говорила на тему „Computer modeling and satellite technology (Near-Earth Space, Cubesats, Constellations)“.
Др Трошин је навео да индустрија тренутно користи турбулентне моделе засноване на Рејнолдсовим једначинама (енг. RANS модели). Тренутна истраживања су у области примене хибридних модела, док се очекује потенцијална примена LES (енг. Large eddy simulation) модела у периоду 2040-2050. год., док је примена директних нумеричких симулација мало вероватна чак и после 2080. год. Колеге из Русије пишу своје програме за прорачун комплексних проблема. Навео је бројне примере примене у аеродинамици, турбомашина и др. Колега Трошин је навео јако интересантне теме за истраживање на основним, као и на мастер студијама. Проф. др Завјалова руководи Катедром са 80 запослених и готово сав приход остварује из сарадње са привредом. У Руској федерацији је развијена високотехнолошка сарадња између научно-истраживачких институција и компанија, и то свакако даје подстицај држави да превазиђе све изазове.
Предавања из области турбуленције и космичких технологија су привукла пажњу и значајан број питања. Поред професора и студената Машинског факултета, предавањима је присуствовао и велики број истраживача из других домаћих научно-истраживачких институција.
Између предавања, декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић је срдачно примио декана ФАКТ-а, проф. др Сергеја Негодјајева, а састанку су присуствовали и продекани, проф. др Драгослава Стојиљковић и проф. др Александар Грбовић.
Том приликом разматрани су значајни потенцијали за сарадњу у разним фундаменталним и примењеним научним дисциплинама, а проф. Негодјајев је проф. Поповићу упутио срдачан позив за узвратну посету делегације Машинског факултета.
После предавања на Машинском факултету, у Ректорату Универзитета у Београду уприличено је свечано потписивање Меморандума о разумевању између Универзитета у Београду и ФИЗТЕХ-а, као и Анекса споразума о сарадњи између Машинског факултета и ФАКТ-а, уз топао дочек ректорског кабинета. Усаглашавању уговора на три језика (српском, руском и енглеском) је значајно помогла правна служба Ректората и то координатор Канцеларије за међународно-правне послове госпођа Светлана Костић, дипл. правник. Потписивању Меморандума је присуствовала и први секретар амбасаде Руске федерације у Р. Србији, госпођа Наталија Клишћенкова.
Студенти докторских студија Машинског факултета на предмету ОМНИРиК, код проф. др Ђорђа Чантрака, имали су прилику да се ближе упознају са докторским студијама на ФИЗТЕХ-у на предавању које су одржали проф. др Н. Завјалова и доц. др А. Трошин. „Студенти су упознати са изузетно сложеним и строгим начином одбране докторске дисертације на ФИЗТЕХ-у, као и о могућностима успостављања заједничких научно-истраживачких тимова“, рекао је проф. Чантрак после предавања.
Осврнувши се на посету руске научне делегације он је као један од најважнијих резултата навео закључак да постоје бројне могућности за сарадњу између Машинског факултета и ових значајних научно-истраживачких институција као што су ФИЗТЕХ и ФАКТ. Проф. Чантрак који је и један од координатора уговорних активности позвао је све заинтересоване истраживаче да дају предлоге својих истраживања у бројним областима којима се баве ове две научне институције.