Актуелни проблеми енергетике и геополитичка ситуација у свету поново су отворили питање коришћења нуклеарних електрана као једног од примарних произвођача електричне и топлотне енергије. У жељи за енергетском независношћу и стабилним снабдевањем енергијом, многе земље у Европи и свету, укључујући и поједине државе у нашем окружењу, интензивно раде на изградњи нових нуклеарних капацитета, са значајним уделом развоја и примене малих модулраних нуклеарних реактора (SMR).
Илустрација/Freepik
Иако је стручна јавност подељена око питања нуклеарне енергије, део стручњака у први план истиче предности малих модуларних реактора. Задовољавају критеријуме безбедности и сигурности који се захтевају и од конвенционалних нуклеарних реактора велике снаге, њихови инвестициони трошкови су знатно мањи, флексибилни су и с обзиром на то да је њихова електрична снага до 300 мегавата, могу лако да се уклопе у сваки електроенергетски систем. Њихова битна предност је у томе што се могу изградити у фабрици, а затим транспортовати и уградити на локацији електране.
Канада је једна од земаља која развија и спроводи активности за примену технологије малих модуларних нуклеарних реактора, као важног извора електричне и топлотне енергије, а посебну пажњу посвећују и образовању стручњака у области нуклеарног инжењерства и нуклеарних технологија.
О канадским искуствима у овој области говорио је гост Машинског факултета у Београду, проф. др Никола Попов са „McMaster“ универзитета у Хамилтону, у канадској покрајини Онтарио. На веома интересантном предавању под називом “Мали модуларни реактори и образовање нуклеарних инжењера у Канади“, представници научне и стручне јавности у Србији, имали су прилику да се упознају са канадским приступом лиценцирању и увођењу у погон малих модуларних нуклеарних реактора.
Проф. Попов је представио и Универзитетску мрежу изврсности у нуклеарном инжењерству (UNENE), која тренутно окупља 14 канадских универзитета, а чији је циљ образовање и професионални развој стручњака у овој области, а говорио је и о активностима Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) и дефинисању курикулума за мастер студије у области нуклеарне сигурности и безбедности.
У име Машинског факултета присутне је поздравила продекан за научноистраживачки рад, проф. др Драгослава Стојиљковић која је истакла да су канадска искуства у развоју технологије модуларних нуклеарних реактора и образовања у области нуклеарног инжењерства изузетно значајна за даљи развој Машинског факултета и Универзитета у Београду.
„Нуклеарно инжењерство је једна од научних области која се изучава у оквиру машинског инжењерства и зато је важно да пратимо све што се у свету дешава у тој области, посебно када имамо у виду захтеве енергетске транзиције. С друге стране, биће нам потребан и одговарајући кадар који ће имати довољно знања за изазове и пројекте који ће се реализовати у будућности“, нагласила је проф. Стојиљковић.
Присутне је поздравио и организатор предавања, проф. др Владимир Стевановић са Катедре за термоенергетику, који је се осврнуо на богату професионалну и стручну каријеру професора Попова, који је иначе магистрирао на Машинском факултету у Београду.
„Проф. Попов има 45 година искуства у раду у нуклеарној индустрији у Канди и свету, а такође има и веома богато академско искуство као предавач на универзитетима. Његово поље рада обухвата развој, валидацију и примену компјутерских кодова за термохидрауличке анализе сигурности нуклеарних електрана, анализе удесних стања нуклеарних реактора, развој и лиценцирање нуклеарних реактора и друге релевантне области. Професор је на Универзитету McMaster на програму „Пројектовање термохидраулике реактора и термохидрауличка анализа реактора – UNENE“, навео је, између осталог, проф. Стевановић.
Биографију проф. Попова можете да погледате ОВДЕ.
(Извор: Машински факултет)