Свечаном академијом „Корак испред свих“ Машински факултет Универзитета у Београду обележио је два важна датума у својој историји – 75 година од када је 1948. године формиран као независна високошколска установа и 150 година од када је 1873. године донета одлука о увођењу предмета „Механика и наука о машинама“ у високо школство у Србији. На свечаности у Амфитеатру, који никада није био пунији, истакнути су најважнији резултати у претходној години, награђени су најбољи студенти, а заслужним појединцима и организацијама уручена су специјална признања за допринос развоју образовања и научног истраживања.
Поздрављајући бројне званице, председник Савета Машинског факултета проф. др Драган Милковић се захвалио свима који су, како је рекао, својим радом допринели да Машински факулет буде високошколска и научна установа поштована и препозната.
„Захвалност дугујемо и свим генерацијама које су претходних деценија градиле и развијале наш факултет“, рекао је између осталог проф. Милковић.
„Прошло је првих 75 година Машинског факултета. Ми се поносимо нашом традицијом и резултатима у прошлости, али баш због тога и у овој години великих јубилеја морамо бити на висини задатка у свим сегментима рада“, истакао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Како је навео, Машински факулет данас чини скоро 40 хиљада квадрата, 4200 студената, око 500 запослених и оно што је најважније, произвео је 25 хиљада машинских инжењера и хиљаду доктора наука за нашу државу. „Дубоко верујем да наш факултет, без обзира на достигнућа из прошлости, вишедеценијску традицију, сјајне генерације и чувене професоре који су изградили ову земљу, може и мора даље да напредује“, рекао је декан Машинског факултета.
Претходну годину обележили су велико интересовање студената за упис на све студијске програме, сјајни резултати студентских тимова, посебно тима „Беоавиа“, наставак изградње новог идентитета факултета, као и повећана активност на међународним пројектима. „Поред тога, радили смо на повећању видљивости факулета у националним и међународним оквирима. Улагали смо у лабораторије и направили дигитални репозиторијум, који броји 7500 референци наших истраживача. Бавимо се напредним технологијама, као што су роботика, Индустрија 4.0, вештачка интелигенција, биомедицинско инжењерство, е-мобилност и обновљиви извори енергије. Једини смо факултет у Србији који сарађује са ЦЕРН-ом“, нагласио је проф. Поповић.
Машинском факултету је ове године продужена национална акредитација свих студијских програма на свим нивоима студија, како на српском тако и на енглеском језику, а продужена је и акредитација Британског краљевског друштва бродограђевиних инжењера, чиме је потврђен и међународни квалитет студија машинства. „На Стендфордској листи најцитиранијих научника у свету, од 83 научника из Србије, налази се шест професора Машинског факултета, што је 7% од укупног броја, а по квалитету послова које добијају наши дипломци налазимо се на трећем месту у Србији“, навео је декан.
Напомињући да је Машински факултет ове године добио и два значајна национална признања – Сретењски орден и Светосавску награду, проф. Поповић је рекао да је то велика част, али и велика обавеза. „Сматрам да смо својим радом претходних деценија то и заслужили, али пред нама је задатак да даље напредујемо. Ово је време инжењерства, које посматрам с оптимизмом. Верујем у нашу будућност и све нас. Верујем у себи и свој тим. Знам да можемо и хоћемо. Ако се не мењамо, онда стагнирамо и зато идемо у корак с нашом максимом – Корак испред свих“ поручио је на крају проф. Поповић.
Дан факултета, студентима, наставницима и свим запосленима, честитала је проректорка Универзитета у Београду, проф. др Зорица Вујић ие истакла да је Машински факултет најзначајнија и најстарија високошколска установа у области машинства која већ 75 година својим радом доприноси угледу Универзитета у Београду. Како је навела, Машински факултет се од свог настанка развијао у складу са захтевима и потребама друштва, негујући чврсту везу између науке и струке.
“Данас смо сведоци да све већи број средњошколаца уписује овај факултет, чему у великој мери доприносе потпуно иновативни студијски програми, на којима се изучавају роботика, вештачка интелигенција и друге напредне технологије. С друге стране, на то утичу и захтеви тржишта. Машински инжењери су данас веома тражени. Многе компаније отварају своја развојна одељења и радо прихватају мултидисциплинарно образоване младе машинске инжењере. У том смислу Машински факултет чека једна светла будућност“, нагласила је проф. Вујић.
Председник Српске академије науке и уметности, академик Зоран Кнежевић је рекао да је Машински факулет је већ деценијама један од најважнијих стубова Универзитета у Београду и неприкосновени носилац и промотер највиших стандарда у настави и истраживањима у својој области.
„САНУ као највиша научна и уметничка институција у складу са својом политиком и подршком највишим научним и етичким вредностима с поносом негује сећање на своје истакнуте чланове – професоре Машинског факултета (њих укупно 13) који су својим стручним и људским квалитетима немерљиво допринели угледу акакдемије. Зато је обавеза свих нас и у САНУ и на Машинском факултету да будућим настављачима ове светле традиције пренесемо завет да чувају успомену на изузетне људе који су знањем и прегалаштвом неуморно градили обе институције“, поручио је акаемик Кнежевић.
У име председника Републике Србије Александра Вучића, јубилеј Машинском факултету је честитао г-дин Дејан Савић, саветник за кулутуру председника Републике, који је том приликом поручио да Машински факултет и кадрови које школује имају веома значајну улогу за научну, наставну и економску базу Србије, као и за њену индустрију.
Осврнуо се и на блиску повезаност културе и образовања. „Култура и образовање иду руку под руку. Што је виши ниво културе, виши је ниво образовања и обратно. Зато и овако репрезентативне званице, међу којима су и министри у Влади Републике Србије и Његова Светост Патријарх српски г-дин Порфирије, присуствују једном овакво значајном и великом скупу“, истакао је, између осталог, г-дин Савић.
Нема великог инфраструктурног пројекта у Србији без учешћа машинских инжењера и машинске науке. У том смислу овај факултет је дао немерљив и драгоцен допринос развоју нашег друштва, истакао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
“Захвални смо на томе и посебно на доприносу који дајете изградњи наших брзих пруга и ренесанси наше железнице. Ми смо земља која је изградила 75 километара брзе пруге, тренутно градимо 108 километара према Суботици што ћемо завршити наредне године и крећемо да градимо 230 километара брзе пруге према Нишу”, рекао је Весић и навео да је у току пројектовање брзе пруге према Софији, као и да се заједно са ЕУ ради на томе да се изгради и 135 километара брзе пруге према Скопљу. “Сви ти пројекти значе бољи живот за све грађанке и грађане Србије, већи бруто домаћи производ наше земље и бољи животни стандард и не би могли да се реализују без учешћа машинске науке и машинских инжењера, као и представника Саобраћајног, Архитектонског, Грађевинског, Рударског, Технолошког и свих других факултета који учествују у једном процесу”, поручо је, између осталог, министар Весић.
Честитајући јубилеј Машинском факултету, министарка за науку, технолошки развој и иновације др Јелена Беговић је изразила захвалност свим наставницима и запосленима на, како је истакла, њиховој страсти, труду и посвећености којом су омогућили факултету да се развије и напредује током протеклих 75 година. „Без вашег доприноса, ова установа не би могла да има углед који данас има у Републици Србији, а могу да кажем и шире у региону“, рекла је министарка.
Обративши се студентима, министарка је рекла да је велика срећа што имају прилику да студирају на факултету који има дугу традицију и који је успешан у праћењу трендова, примени знања, сарадњи са индустријом и који младим академцима даје подршку и шансу да своје идеје остваре. „Од ваших идеја зависи наша будућност. Зато су Влада Србије и Министарство науке, технолошког развоја и иновације, али и шире, веома одлучни да подрже науку и развој иновација, истакла је др Беговић.
Министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић је истакла да је Машински факултет институција од националног значаја и да представља основ развоја машинске науке и индустрије у Србији. „Као најстарија и највећа високошколска и научна установа у нашој земљи у области машинства, Машински факултет је упркос свим изазовима кроз 75 година постојања успео да се прилагоди захтевима модерног времена препознавши нову шансу за развој сталним увођењем савремених дисциплина, као и развијањем нових иновативних студијских програма.
„У новом дигиталном концепту индустрије, образовање производних инжењера постаје од изузетне важности. На свима нама је да заједно подржавамо рад стручњака са врхунским теоријским и интердисциплинарним знањима, али и практичним компетенцијама из различитих области које се изучавају на овом факултету, истакла је проф. др Ђукић Дејановић, додајући да је академска заједница одувек била стуб очувања квалитета високог образовања.
Плакете за допринос развоју Машинског факултета и награде за најбоље студенте
Прослава Дана Факултета била је и прилика да се појединцима заслужним за афирмацију Машинског факултета доделе плакете и награде најбољи студенти.
Специјална плакета за допринос развоју и афирмацији Машинског факултета припала је компанији „Електропривреда Србије а.д.“, дугогодишњем партнеру Машинског факулета на многим значајним пројектима. Директору компаније, господину Душану Живковићу, признање је уручио декан Машинског факултета, проф. Владимир Поповић.
Плакетa за допринос развоју и јачању угледа Машинског факултета постухумно је додељена проф. др Бојану Бабићу, шефу Катедре за производно машинство, а признање су примили синови проф. Бабића.
Награду „Академик Владан Ђорђевић“ за научни рад аутора са Машинског факултета објављен у најбоље рангираном међународном часопису изузетних вредности за 2022. годину, добио је проф. др Александар Обрадовић.
Продекан за наставу, проф. др Марко Милош уручио је награде најбољим студентима у претходној школској години.
Најбољи међу најбољима су: студент генерације Душан Божић, мастер инжењер машинства – аутоматско управљање, са просечном оценом 9,96 на основним академским студијама и оценом 10,00 на мастер академским студијама. Душан је уједно и један од најбољих академаца на мастер академским студијама, а ову титулу заслужиле су и његове колеге Ђорђе Илић и Данијела Срећковић са Модула за термотехнику са просечном оценом 10,00, као и Богдан Стефановић са Модула за аутоматско управљање, такође са просечном оценом 10,00. Најбољи студент на основним академским студијама је Немања Дивинић, с просечном оценом 9,93.
Свечаној академији на Машинском факултету присуствовали су и: Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, министарка здравља проф. др Даница Грујичић, потпредседник САНУ академик Зоран Поповић, проректор Универзитета у Београду проф. др Ратко Ристић, покрајински секретар за високо образовање и науку проф. др Зоран Милошевић, бројне угледне званице, представници више министарстава, универзитета, декани факултета, директори научних института, директори владиних агенција и тела, директори и власници великог броја компанија са којима Машински факултет сарађује, као и наставници, студенти и пензионери нашег факултета.