У околностима актуелне енергетске кризе, коју карактеришу неизвесност снабдевања енергентима и непредивидиви раст цена енергије, индустрија у региону мора да подигне енергетску ефикасност на виши ниво и да стално унапређује своје енергетске и производне системе, уколико жели да повећа конкурентност и прилагоди се ситуацији на тржишту. Ово је један од основних закључака учесника Осме научно-стручне конференције “Индустријска енергетика и заштита животне средине у земљама Југоисточне Европе” која је одржана 8. и 9. новембра на Машинском факултету у Београду, у организацији Друштва термичара Србије.
На конференцији се разговарало се о енергетској политици, снабдевању енергијом, законодавству и подстицајним елементима, енергетској ефикасности и енергетском менаџменту у индустрији и зградарству, заштити животне средине и одрживом развоју, обновљивим изворима енергије. Представљени су и примери добре праксе и презентовано око 50 радова из ових области.
Скуп је организован с циљем да се унапреди енергетски сектор и индустрија у региона. Према оцени учесника, конференција је била добра прилика за размену знања и искустава између представника академске заједнице и привреде, али и прилика да се анализирају могућности у области обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности и заштите животне средине.
Основни циљеви скупа су и сагледавање постојећег стања у технолошком, техничком, организационом и еколошком смислу, анализа актуелних проблема када је реч о постојећој законској регулативи у односу на услове Европске уније и правци даљег развоја индустријске енергетике.
Учеснике скупа и бројне госте поздравио је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. „ За Машински факултет је веома важно што се стручни скупови, као што је конференција о индустријској енергетици, одржавају на нашем факултету. То је свакако једна врста промоције самог факултета, али и прилика да разговарамо о актуелним темама као што су енергетска ефикасност и заштита животне. Факултет с пажњом прати актуелна дешавања у тој области и у наредном периоду ће радити на прилагођавању студијских програма и свог крајњег производа – мастер инжењера машинства, потребама времена и друштва у коме живимо“, рекао је проф. Поповић и учесницима пожело успешан рад.
У име организатора, учесницима се обратио председник Организационог одбора конференције, проф. др Горан Јанкес који се осврнуо на кратак историјат конференције која је први пут одржана 1994. године под називом „Индустријска енергетика“. „Друштво термичара Србије је пре 30 година на Конгресу одржаном 1993. године препознало потребу да формира посебну секцију за индустријску енергетику. Већ већ следеће године одржана је и прва конференција на ту тему. И тада, као и сада, енергетска ефикасност је била наш највећи потенцијал. Заштита животне средина је била и остала наша трајна обавеза и трајна тема. Очекујемо да ће овогодишњи скуп ближе повезати научну и привредну заједницу, а научна сазнања приближити пракси индустрије“, поручио је, између осталог, проф. Јанкез.
Саветник председника Привредне коморе Србије Милован Лутовац у поздравном говору се најпре осврнуо на актуелну енергетску кризу која је, како је навео, донела много проблема у сектор енергетике, посебно у Србији где се годинама није улагало у енергетска постројења, нити се водило рачуна о рационалном коришћењу енергије.
„Готово је поражавајући податак да је Србија, када је реч о употреби енергије за јединицу производа на самом зачељу Европе. То говори, не само о недостатку свести о потреби енергетске ефиканости, него и томе да смо се према енергији односили на начин као да ће она увек бити ту по приступачној цени, која је по правилу субенционисана. Сада долазимо у ситуацију да ћемо платити јако високу цену уколико не покушамо да се другачије организујемо“, рекао је Лутовац.
Као један од начина за решење проблема навео је потпуну трансформацију ЕПС-а и обнављање његових производних капацитета. „То је дугорочан процес, али отвара простор да се појединачно или у мањим групама суочимо са проблемима које имамо, удружимо те снаге и пробамо да направимо један озбиљан искорак. Другим речима, привредницима се пружа прилика да се позабаве својим сопственим потребама за енергијом, тако што ће у производном процесу користи мање енергије, а с друге стране пробати да ту енергију или део енергије која им је потребна сами обезбеде у оквиру својих фабричких погона“, закључио је Лутовац.
Радни део скупа отворила су уводна излагања генералног секретара Комитета Србије у Светском савету за енергију (WEC), проф. Миодрага Месаревића на тему „SOLVING THE NET-ZERO EMISSION EQUATION FOR INDUSTRY“; академика Глигора Каневчеа, члана Академије наука и уметности Северне Македоније на тему „SUSTAINABLE AND LOW-CARBON ENERGY SYSTEM POLICIES IN DEVELOPING COUNTRIES: A CASE STUDY OF MACEDONIA; председника Скупштине Удружења за гас у Србији, господина Војислава Вулетића на тему „USE OF NATURAL GAS IN SERBIA“ и излагање Ненада Јовановића, вишег саветника у консултантској агенцији LDK Consultants на тему „KEY FINDINGS AND PROJECTIONS FOR THE DRAFT NECP EARLY CONSULTATION“.
У оквиру конференције одржане су и специјалне тематске сесије на којима су обрађиване теме које се односе на енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије у индустрисјком сектору, као инструмената за ублажавање негативних утицаја раста цена енергије и енергената, а једна од сесија је била посвећена и одабраним дипломским и мастер радовима.
(Извор: Машински факултет)