Ове године навршава се тачно 40 година, од када Томосов спортски мотор – Tomos DM GP, давне 1982. године, освојио титулу европског шампиона. Оно што је јавности, можда, мање познато, јесте чињеница да су аеродинамичке карактеристике овог мотора, који је још у то време могао да развије невероватну брзину од 200 км/сат, испитиване управо у Аеротунелу Машинског факултета у Београду.
Тим поводом, гост Машинског факултета биће др Јосип Влаховић, инжењер машинства и иноватор-проналазач, који је радио на оптимизацији и аеродинамици најбржег мотоцикла у Европи. Предавање др Влаховића биће одржано у среду, 26. октобра 2022. године са почетком у 11 часова, у амфитеатру ЦЕНТ на Машинском факултету.
др Јосип Влаховић (фото: Screenshot/You Tube)
Јосип Влаховић је некадашњи студент Машинског факултета у Београду, где је дипломирао 1973. године. Његов дипломски рад проглашен је најбољим у тадашњој Југославији. Школовање је наставио на постипломским студијама машинства, где се истицао радом на побољшању аеродинамичности мотоцикала, конструкцији уређаја за разна испитивања материјала и готових производа, радом у Аеротунелу и другим областима. После магистратуре, отишао је на рад у фабрику Томос у Копру где је до изражаја дошао његов посебан таленат дизајнера и конструктора о чему најбоље говори мотоцикл Tomos DM GP.
Tomos DM GP, моторцикл који је покорио Европу
Средином 80-тих из враћа се у Београд, у „Индустрију мотора Раковица“ –ИМР где је радио на пројектима конструкције теренских возила која ће бити у стању да савладају многе препреке чак и по неприступачним теренима где правих путева уопште нема. Тако је настало је возило „Тара“, које се захваљујући посебној кострукцији тзв. вешања погонских точкова и склопа осовина-каросерија стабилно и довољно брзо кретало по различитим конфигурацијама земљишта. .
На препоруку проф. Душана Грудена, признатог аутомобилског стручњака, 1989. године каријеру наставља у Поршеовом истраживачком центру у Вајсаху, где је радио је на изналажењу решења за тзв. пред конструкције, које ће касније ући у производни процес. Један од првих пројеката био је нов систем повезивања спиралне опруге и амортизера са каросеријом који је приказан на Сајму аутомобила у Франкфурту 1999. г. Заједно са проф. Груденом, који је био најпре шеф развоја мотора, а касније и директор Развојног одељења за екологију и енергију у Поршеовом истраживачком центру, патентирао и систем брзе измене празних акумулатора код аутомобила на електро погон.
(Извор: Машински факултет)