“Интелектуална својина која настаје кроз сарадњу науке и привреде представља драгоцен ресурс нашег друштва. У том смислу, сарадња са страним компанијама које послују у Републици Србији, што је свакако позитивно, не сме да буде једино мерило наше успешности. Још је важније да развијамо амбијент за јачање сарадње факултета и домаћих компанија, како јавних предузећа, тако и приватног сектора, као основног услова за стварање интелектуалне и финансијске додатне вредности за цело друштво, поручио је проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факулета у Београду, на манифестацији “Дани науке и привреде” у Привредној комори Србије. С друге стране, додао је, важно је истаћи да је у претходних неколико година више страних комапнија отворило своје развојне и истраживачке центре у Србији, што је знатно унапредило потражњу за квалитетним инжењерским кадром на тржишту.
Скуп је организовао Савет за сарадњу науке и привреде ПКС, а у оквиру њега одржане су две панел дискусије „Стварање афирмативног амбијента за задржавање и развој талената кроз сарадњу науке и привреде“ и „Сарадња науке и привреде у развоју економије засноване на знању са фокусом на вештачку интелигенцију“.
Учесници су се сагласили да се кроз повезивање науке и привреде подстиче примена нових технологија и знања у савременом пословању и производњи и јача раст науке и привреде. Међутим, како је истакнуто, фокус научних и академских радова у нашој земљи није на њиховој практичној примени. О томе најбоље говори податак да су током прошле године патенти и техничка решења чинили само 2, 1 одсто, у укупном броју остварених резултата.
Како је речено, проблем је у томе што само 3,7 одсто доктора наука ради у пословном сектору. Да би се та статистика у будућности променила, на скупу су разматрани начини да се талентовани студенти подстакну на даље усавршавање кроз мастер и докторске студије на факултетима.
„Докторске студије су најслабија тачка образовања у Србији, јер нема довољно заинтересованих који би финансирали нечије докторске студије. Квалитет наших основних и мастер академских студија је у рангу престижних страних универзитета, али када је реч о докторским студијама, ту заостајемо“, рекао је проф. Поповић. С тим у вези, поздравио је иницијативу Министарства просвете, науке и технолошког развоја којом је омогућено, да се кроз наш систем финансирања науке, у рад научноистраживачких организација укључи више од 1700 студената докторских студија.
Према мишљењу већине учесника, интензивнијом сарадњом факултета и компанија на постипломским студијама, створили би се услови да млади своју професионалну и личну каријеру развијају у земљи, а Србија би се још снажније придружила групи земаља које своју економију граде на знању.
(Извор: Машински факултет)