Изузетно је важно што је Универзитет у Београду задржао позицију међу 500 најбољих универзитета на свету. Боље позиционирање универзитета из Србије на овој листи можемо очекивати тек за пар година, јер ће тада бити видљиви резултати промене модела финансирања науке и спроведених реформи. Позиција на Шангајској листи је трка на дуге стазе, кроз њу видимо рад универзитета у претходних неколико година. У протекле две године смо променили законски оквир у науци, основали Фонд за науку, расписали неколико позива, увели компетитивност код избора пројеката, обезбедили сигурност финансирања истраживача, прекинули „уравниловку”, али је потребно време да би се све то одразило на број и квалитет публикација.
Овако за „Политику” коментарише пласман Београдског универзитета на најновијој Шангајској листи проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, задужен за науку.
Он каже да је конкуренција међу универзитетима све оштрија и наводи као пример то што је ове године међу 500 светских универзитета чак 81 из НР Кине, док их је 2012. било само 42. Већина универзитета у источној и централној Европи доживљава константан пад.
– Национални универзитет из Атине, Универзитет из Беча, Универзитет из Варшаве, Универзитет из Истанбула и Карлов универзитет (Праг) ове године су на најслабијој позицији у последњих 15-ак година. Слично важи за Универзитет у Љубљани, који није имао лошију позицију од почетка свог рангирања 2007. године, близу је 600 места. Најбољи мађарски универзитет је око 630. места, а најбољи румунски око 800. места. Бугарских универзитета уопште нема на листи – анализира најновије податке др Поповић.
Оно што је слабост наших универзитета, истиче, јесте да на Шангајској листи немају бодове у овој години (а нису имали ни у прошлој) када је реч о истраживачима који спадају у категорију најцитиранијих на свету (што носи 20 одсто вредновања). Такође, немамо бодове ни у категоријама алумниста, као ни у категорији најпрестижнијих научних награда, а то доноси додатних 30 процената вредновања.
– Са друге стране, када се погледа број радова наших истраживача у часописима са СЦИ и ССЦИ листе, наши универзитети су котирани одлично. Према овом критеријуму, Универзитет у Београду се налази близу 200. позиције на листи, а занимљиво је да је испред чак 10 универзитета који су међу 100 најбољих на свету – истиче саговорник.
На питање шта је потребно урадити у наредном периоду, будући да је финансирање науке измењено и да су донета два нова закона после 15 година, он одговара да реформе у том правцу морамо наставити, и истрајати на њима.
– Једнако важно је да се у наредној години измени модел финансирања високог образовања, који није мењан 20 година. То се може решити новим, кровним законом, који би понудио квалитетнија решења од Закона о високом образовању из 2017. године, као и новом стратегијом, која не би додатно дезинтегрисала науку и високо образовање. То је важно за позиционирање универзитета на Шангајској листи због трајнијег задржавања најцитиранијих истраживача на нашим универзитетима, као и због подизања квалитета докторских студија. Докторске студије су последњи, највиши ниво образовања, али су и основа научног рада на универзитетима, како за саме студенте, тако и за њихове професоре/менторе. Квалитет докторских студија ствара кључну разлику између универзитета. Јасно је да финансирање докторских студија није решено код нас на задовољавајући начин. Не чекајући ту промену, током претходне две године смо у систем финансирања науке, кроз три позива, укључили 1.343 талентована млада истраживача – студента докторских студија, са просечном оценом изнад 9, и млађих од 30 година. Тиме смо ојачали кадровску базу наших факултета и института, и са том активношћу ћемо наставити – каже др Поповић.
Он напомиње да се методологија рангирања универзитета из године у годину мења, да можемо говорити о смислености и важности појединих листа, али да се такмичимо – морамо, јер само на тај начин можемо измерити себе у односу на друге.
– Ниједна листа није идеална и увек можемо наћи замерке. Но, прво треба погледати како можемо да унапредимо себе и свој систем. А пут је: наставити започете реформске процесе у финансирању науке, променити систем финансирања високог образовања и прилагодити га окружењу у коме живимо и радимо. У последњих неколико година је сваке године повећаван буџет за науку, али су свакако потребна још већа улагања. Позиција универзитета на Шангајској листи је резултат вишедеценијског рада. Очекујемо да ће сви ови кораци у наредним годинама позитивно утицати на позицију наших универзитета на Шангајској листи. Када урадимо све наведено, верујем да можемо бити још бољи – закључује проф. др Владимир Поповић.
Најјачи смо у области „наука и технологија хране”
Поповић напомиње да се од 2017. године воде детаљне листе универзитета у 54 области. Према том рангирању, Универзитет у Београду је за 2020. годину заступљен у 12 области, при чему је најбоље пласиран у областима: наука и технологија хране (76) и стоматолошке науке (192).
– За нашу државу је важно и то да је Универзитет у Новом Саду у две области сврстан у првих 500 на свету: наука и технологија хране (201) и ветеринарске науке (281). Универзитет у Kрагујевцу је сврстан у првих 500 на свету у области клиничке медицине (239), и то другу годину заредом. Значајан простор за побољшање постоји у друштвено-хуманистичким наукама, где je Универзитет у Београду међу најбољима у само једној области (психологија) од њих укупно 14, док је на пример Универзитет у Љубљани у чак осам области међу најбољима – истиче наш саговорник.
(Извор: Политика/Сандра Гуцијан)