Катедра за процесну технику свечано је обележила шест деценија од када је, давне 1959. године, на Машинском факултету у Београду почела редовна настава из те области. Од тог датума, Катедра је ишколовала више од 1600 процесних инжењера. То је завидна база стручњака који су данас све више тражени због изражене потребе за унапређењем индустријских процеса у складу са глобалним захтевима о уштеди енергије и очувања животне средине.
Шездесет година дуга традиција обавезује, садашње, као и будуће генерације да раде на даљем развоју процесног инжењерства уз стално унапређење енергетске ефикасности и смањење емисије штетних гасова, речено је на Свечаној седници уприличеној у оквиру прославе Дана Машинског факултета.
Бројне госте, међу којима су били представници ресорног министарства, академске и привредне заједнице, стручних организација, поздравили су декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и домаћин свечаности, проф. др Србислав Генић, шеф Катедре за процесну технику.
Кроз кратку историју Катедре за процесну технику, госте је провео доц. др Никола Карличић. “Почетак наставе из области процесног инжењерства у на Машинском факултету везује се за 1959. годину. Тада се први пут појављују посебни предмети из области процесне технике – Технолошки поступци и Технолошка опрема, навео је он.
Као посебно усмерење, процесна техника је формирана 1966. године. То је био одговор на све израженију потребу индустрије за посебним профилом инжењера оспособљених за истраживање, пројектовање, конструисање, одржавање и експлоатацију машина и сложених индустријских постројења. Катедра за процесну технику званично је основана 1972. године, а преласком на нови систем студија по Болоњској декларацији 2005. године, усмерење је добило назив Модул за процесну технику и заштиту животне средине.
Темеље Катедре за процесну технику, која је у академским и стручним круговима препозната као респектабилна образовна и научно-истраживачка база процесног инжењерства у Србији и региону, поставили су легендарни проф. Милан Антић, први шеф катедре, проф. Драгутин Поповић, проф. Бранислав Ђаковић, проф. Димитрије Вороњец, проф. Милош Кубуровић , проф. Мартин Богнер, проф. Горан Јанкес , проф. Мирослав Станојевић и проф. Бранислав Јаћимовић.
Најзначајније научне и истраживачке резултате представио је доц. др Душан Тодоровић. “Оно на шта је Катедра за процесну технику веома поносна јесте уџбеничка литература формирана у протеклих 60 година. Реч је о укупно 25 наслова, а први уџбеник издат је 1974. године. То је наслов “Технолошке операције” аутора, проф. Димитрија Вороњеца”, навео је он. Катедра за процесну технику може да се похвали и завидном стручном литературом. Она броји више од 150 публикација, приручника, мнографија и других стручних издања, а апсолутни рекордер у објављивању радова је проф. Мартин Богнер, са 105 наслова.
Наставници и сарадници Катедре за процесну технику учествовали су на многобројним пројектима, које су најчешће и водили. Од 70-тих година прошлог века до данас на националном нивоу реализовано је више од 50 пројеката. Већина је реализована у сарадњи с привредом на решавању различитих индустријских проблема. У индустријску производњу увели су велики број нових производа, постројења и технолошких поступака. Најазаступљени привредни сектори су термоенергетика, петрохемија, прехрамбена индустрија. Поред тога, учествовали су и на бројним међународним пројектима, као и на ФП5, Еурека, Хоризонт и различитим билатералним пројектима. Из тих пројеката проистекле су и бројне теме докторских и магистарских радова.
Катедра за процесну технику је од свог оснивања неговала сарадњу са привредом и пратила њене реалне потребе у области процесног инжењерства и сродних области. О значају те сарадње говорила је доц. др Мирјана Стаменић.
“Пројекти које реализујемо с привредом су веома значајни за наше даље професионално усавршавање. Они су добра прилика да своја искуства пренесмо другим колегама и истовремено стичемо нова сазнања. Кроз такву размену информација у прилици смо да утичемо на привредне процесе”, нагласила је она. С друге стране, наставила је, из те сарадње проистекле су многе идеје за научно-истраживачки рад, као и идеје за модификовање наставних планова и програма према потребама привреде.
Током протеклих 60 година Катедра за процесну технику сарађивала је са великим бројем привредних гиганата, као и са малим и средњим предузећима у земљи и иностранству, органима државне управе, коморама, институтима… Делокруг њеног рада не подразумева само пројектовање постројења, димензионисање и конструисање опреме, него и израду стручних експертиза, вештачења, тестирања и развој нових процеса и уређаја или побољшање карактеристика постојећих, процену вредности и опреме постројења, учешће у изради стратешких докумената важних за државу, студије о процени утицаја на животну средину, мерења емисије димних и отпадних гасова и још много тога.
На крају свечаности проф. др Мирослав Станојевић осврнуо се на дугогодишњу сарадњу Катедре за процесну технику и Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије (СМЕИТС) у оквиру којег делује Друштво за процесну технику. Та срадња је препозната кроз организацију Процесинга – Међунароног конгреса о процесној техници, који је установљен 1969. године као семинар о процесној техници.
(Извор: Машински факултет)