Машински факултет у Београду свечано је обележио два значајна датума у својој историји – 71 годину од оснивања и 146 година од увођења наставе о машинама у образовни систем Србије. Тим поводом одржана је Свечана академија „Изврност сада и у свему“ на којој су истакнути најважнији резултати у протеклој години. Свечаности у препуном Амфитеатру присуствовали су студенти и професори, представници министарстава у Влади РС и Универзитета у Београду, декани машинских и сродних факултета у Србији и региону, партнери из привреде и други многобројни гости…
„Интересовање за студије машинства веће је него икада. Ове године уведен је нови смер на основним академским студијама Информационе технологије у машинству, као и нове мастер студије под именом Индустрија 4.0. Ти програми су одговор на савремене потребе друштва и креиране су по највишим европским и светским стандардима, рекао је декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. Он је додао да Машински факултет наставља вишедеценијску мисију образовања врхунских инжењера. „Врхунским теоријским знањима придодајемо и практичне компетенције и вештине које студенти стичу кроз много боље организовану праксу и бројне иновације у наставном процесу.“
Представљајући резултате, професор Митровић је указао на важну чињеницу да је машинско инжењерство као област први пут одвојено рангирано од када је Универзитет у Београду позициониран на Шангајској листи. „Машински факултет је је давао допринос у области енергетике, биомедицинског инжењерства, науке о материјалима, заштите животне средине, а сада је као машинско инжењерство рангиран на 350. позицији. То је фантастичан резултат“, нагласио је, између осталог, декан Машинског факултета.
Свечаној академији присуствовала је и ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић.“Машински факултет један од факултета који својим иновационим деловањем пружа пример другима, рекла је проф. Поповић честитајући наставницима и студентима Дан факултета и успехе које су постигнуте у претходном периоду. „Успеси Машинског факултета се потпуно уклапају у визију развоја Универзитета у Београду у којој је кључна реч „промена“. Уверена сам да ће стратегије које спроводимо и партнерства са међународним академским мрежама, као што је „Цезар“ омогућити да развојни приоритети Универзитета – изврност у настави, врхунски истраживачки резултати, развој иновационог еко система, очување угледа и аутономије – буду развијани на најбољи могући начин и усаглашени са потреба 21. века“, поручила је ректорка БУ.
„Машинско инжењерство у Србији одувек је пратило потребе привреде и ишло у корак са светом. За то су највише заслужни професори, доценти, асистенти, али и сви инжењери који се баве машинством, рекао је проф. др Милош Бањац, помоћник министра енергетике и рударства. Он је указао и на велики допринос машинског инжењерства у енергетском развоју Србије, нарочито у другој половини 20. века. „Систем који је тада успостављен и данас функционише“, рекао је он нагласивши да ресорно министарство сарађује са Машинским факултетом на више колосека., „Машински факултет представља главну и најбољу базу инжењера у Републици Србији коју све енергетске компаније користе да би унапредиле свој рад и учиниле што квалитетнијим, а његови стручњаци учествују и у припреми закона, подзаконских и стратешки докумената које доноси Министарство енергетике и рударства“, истакао је проф. Бањац.
У име машинских факултета из земље и региона, 71. рођендан Машинском факултету у Београду, честитао је проф. др Ненад Павловић, декан Машинског факултета у Нишу. „Пре 59 година, у време привреде реформе тадашње државе у већим индустријским центрима у Србији основана су одељења Машинског факултета у Београду из којих су настали садашњи машински факултети у Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву и Нишу. Сада, када се све више говори о новој реформи и дигитализованом индустријском развоју земље, поново се јавља потреба да Машински факултет у Београду поведе остале машинске факултете у Србији и региону да заједно закораче у Четврту индустријску револуцију и раде на стварању новог и напреднијег друштва. Србија 4.0 може да постоји само ако постоји Београд 4.0, Нови Сад 4.0, Крагујевац 4.0, Краљево 4.0 и Ниш 4.0“, нагласио је проф. Павловић.
Скупу се обратио и некадашњи студент Машинског факултета, господин Лука Петровић, директор Електропривреде Републике Српске, са којом Машински факултет негује дугогодишњу успешну сарадњу. Честитајући студентима и наставницима 71 годину одржавања наставе из области машинства у Србији, он је указао да позиционирање машинског инжењерства на Шангајској листи није случајно, него је потврда великог значаја и улоге Машинског факулета у друштву.
Прослава Дана Факултета била је прилика да се истакну важни резултати, награде најбољи студенти и доделе признања и плакете заслужним појединцима, организацијама и предузећима који су допринели развоју и афримацији Машинског факултета.
Специјалну плакету за изузетан допринос угледу и постигнутим резултатима од значаја за факултет, декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Миторивић уручио је господину Саши Симовићу, руководиоцу Одељења за образовање у немачкој компанији ФЕСТО ДИДАКТИК. Ова компанија је један од партнера из привреде који учествују у реализацији мастер студијског програма Индустрија 4.0.
Продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић уручио је награде најбољим студентима у претходној школској години: студенту генерације Радовану Ђуровићу, мастер инжењеру машинства за системе наоружања, за изузетан успех на основним и мастер студија, Милану Јанковићу, најбољем на основним академским студијама и Ђорђе Кашћелану, најбољем на мастер академским студијама – модул за аутоматско управљање.
Свечану академију пратио је и музички програм који су извели студенти Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.