Да ли су неуобичајене климатске промене, којих ни Србија није поштеђена, последица природних узрока или покушаји људи да утичу на климу? Да ли је развој савремених технологија намењен добробити цивилизације или је средство за успостављање глобалне доминације? Ово су само нека од питања којима се бави књига „Хемијски трагови, ХААРП и потпна доминација на планети Земљи“, америчке ауторке Елане Фриланд, чије је српско издање у уторак представљено на Машинском факултету у Београду.
Ова књига, условно речено, представља наставак претходног издања Машинског факултета „Ову харфу анђели несвирају“која се бави савременом применом проналазака Николе Тесле у области електрицитета, на основу који су се развиле многе модерне технологије.
„Машински факултет наставља мисију да из новог угла проучaва дело нашег највећег научника и истовремено прати савремене примене његових идеја. На првом месту оних, које су супротно његовим хуманистичким визијама науке, довеле до развоја технологија нове генерације оружја“, истакао је проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Напомињући да академска заједница има обавезу да проучава и ову област, за коју нема стопроцентно утврђених чињеница, он је изразио очекивање да ће наука моћи да понуди бар део одговора на изазове са којима се свет данас суочава.
Књига је инспирисана развојем софистицираних технологија које су, према тврдњама ауторке, довеле до стварања оружја за успостављање доминације над планетом Земљом. Наслов, садржи 1500 референци, углавном званичних докумената и патената којима ауторка поткрепљује наводе о злоупотребама технологија и вештачки убрзаном глобалном загревању планете и видљивим климатским промена.
Дело је изазвало велику подељеност научне заједнице на Западу око тога да ли је реч о глобалистичком тексту, на граници „теорије завере“, или је то штиво утемељено на провереним и документованим изворима. Поларизацију у ставовима посебно је изазвала тврдња о спрези употребе високофрекветног радиоспектралног емисионог система ХААРПА са вештачки изазваним хемијским траговима аеросола на небу. Према тим наводима небо изнад Земље се хемијски засејава високопроводним честицама тзв. кем трејлсима, што је неопходан услов за функционисање ХААРП-а помоћу којег је могуће контролисати високе слојеве атмосфере и јоносфере, а самим тим утицати на климу и друге поремећаје на Земљи.
Подељеност стручне јавности, главни је разлог за објављивање ове књиге на српском језику, истакао је проф. др Момчило Милиновић, један од рецензената књиге и професор на Катедри за системе наоружања Машинског факултета. Он дели мишљење, метеоролога и стручњака који се баве метеорологијом, да је глобална клима, искључиво, под контролом Сунца. То, међутим, како је рекао, није случај када је у питању микроклима.„Управљање климом у појединим регионима и на мањим површинама је уобичајена појава. Најбољи пример за ову тврдњу су противградна одбрана и технологија за контролу кише“, навео је он.
Када је реч о могућностима глобалног управљања климом ту се, према његовим речима, отвара простор за сумњу и различите теорије. Зато, морамо да будемо веома опрезни и да том питању прилазимо искључиво са научног становишта и пажљиво размотримо сва гледишта, нагласио је проф. Милиновић.
Осврнувши се на наводе Елане Фриланд о злоупотребама и вишегодишњим експерименталним активностима ради остваривања профита коришћењем радиофектвених технологија и хемијских, органских, биолошких и других аеросолних загађивача атмосфере, он је подсетио на чињеницу да је ХААРП настао је у време Хладног рата између Истока и Запада, као радарски систем за превентивно откривање удара и правовремено реаговање.
„Данас у свету, према доступним подацима, постоји 47 таквих постројења. Радари које помиње и Елана Фриленд, служе такозваном beyond horizon осматрању. Они виде кривину Земље и са те кривине могу да осматрају било коју тачку. Све је подређено брзини реаговања.То, међутим, не оправдава злоупотребу ове технологије за стварање неких нових врста оружја којима се може утицати на климатске прилике или чак водити и биолошки рат. Управо из тих разлога, академска заједница је у обавези обавези да упозна јавност са свим дешавањима у области ових технологија и понуди научно објашњење, нагласио је проф. Милиновић.
Према речима, уредника издања, Владимира Давидовића, помоћника министра правде Републике Србије, ХААРП је гранична област у којој примена једне технологије превазилази техничко-технолошки домен и постаје средство за остваривање економско-политичких и војних циљева.
„Класични оружани сукоби какве познајемо су технолошки превазиђени. Полазећи од изреке чувеног војног теоретичара Карла фон Клаузевица да је рат наставак политике другим средствима, овим издањем смо желели да укажемо управо на та друга средства. Њихов циљ није физичко елиминисање противника, него наношење штете и циљано довођење појединих држава у подређени и економски завистан положај. Реч је о тзв. нелаталном, неубојитом оружју којим се утиче на временске прилике да би се смањили приноси усева, изазвала глад, или нарушило здравље људи. То за последицу има друштвене и политичке потресе“, нагласио је он.
С тим у вези, додао је он, отварају се и нека незаобилазна питања – ко доноси одлуку о употреби оваквих технологија, ко контролише обим и домете те употребе и да ли постоје технологије за санацију последица. Финално питање је, коме уствари користе ове техноглије, односно, ко су ти невидљиви профитери.
„Из тих разлога определили смо се да приступимо научном проучавању феномена који се помињу у књизи, а чије последице сви на планети осећамо. То је најзначајнија улога Машинског факултета, који је пристао да се са научног становишта бави овим граничним подручијима сазнања“, закључио је Давидовић.
(Извор: Машински факултет)