Проф. др Ненад Јанићијевић рођен је 14.08.1930. у Шапцу, где је завршио и основну и средњу школу. На Машински факултет у Београду се уписао школске 1950/51, где је и дипломирао 1956, на одсеку општег машинства. Дипломски је радио из предмета Мотори СУС и одбранио га са оценом 10. За успешно завршене студије награђен је 29. новембра 1956. године наградом Ректората Београдског Универзитета.
Од 1956. до 1959. радио је у предузећу „Братство” у Новом Травнику као инжењер у ковачници, асистент техничког директора фабрике и као главни конструктор трактора гусеничара. После шестомесечног рада у предузећу „Крушик” у Ваљеву на пословима конструктора текстилних машина, проф. Јанићијевић је од 1961. до 1969. године радио у Институту за механизацију пољопривреде у Београду на пословима испитивања пољопривредних машина и трактора.
Од 1960. био је укључен у рад Машинског факултета, као хонорарни асистент на предметима Мотори СУС, Пољопривредне машине и Моторна возила, а од 1969. као сарадник Института Машинског факултета.
Докторску дисертацију из области енергетског биланса тракторских дизел мотора одбранио је 1971. на Машинском факултету у Београду, а 1973. изабран је у звање вишег научног сарадника Института Машинског факултета, односно у звање које одговара наставном звању ванредног професора. У звање ванредног професора из групе предмета Моторна возила изабран је 1976.
Поред рада на матичном факултету држао је предавања на машинским факултетима у Краљеву, Скопљу и Сарајеву. Био је ментор 16 докторских дисертација, 11 магистарских и специјалистичких теза и члан преко 90 комисија за одбрану докторских, магистарских и специјалистичких радова. У свом научном и стручном раду претежно се бавио проблемима из области трансмисија моторних возила и аутоматским управљањем у моторним возилима.
Дао је велики допринос увођењу савремених експерименталних метода истраживања, формирању и активирању опитне технике у Заводу за моторна возила, као и у другим областима машинства. То је до пуног изража дошло у сарадњи Завода за моторна возила са бројним привредним организацијама, у којима је др Јанићијевић често био иницијатор увођења нових експерименталних метода рада.
На Универзитету у Београду две године је био председник Већа декана групације техничких факултета и шест година председник Научно-стручног већа Универзитета за машинске, саобраћајне и организационе науке. Неколико година је био председник Научног већа Института Индустрије „14 Октобар” у Крушевцу.
Објавио је десетак књига, уџбеника и монографија и преко 100 научних и стручних радова. Руководио је и сарађивао на преко 30 научно-истраживачких и развојних пројеката за потребе индустрије и Војске Југославије. Бавио се пројектовањем и конструисањем и има неколико заштићених и већином реализованих патената. Био је један од два главна конструктора трактора гусеничара произведеног у више десетина хиљада примерака.
Један је од оснивача и председника Југословенског друштва за моторе и возила. Члан је Савета Међународне федерације аутомобилских инжењера ФИСИТА. Више од две деценије је члан Америчког друштва аутомобилских инжењера, САЕ. Почасни је члан Савеза инжењера и техничара Југославије и Србије, Савеза машинских и електро инжењера Југославије и Југословенског друштва за моторе и возила ЈУМВ. Био је уредник и члан уређивачког одбора неколико часописа.
Добитник је Октобарске награде Београда за науку и носилац ордена рада са златним венцем Југославије као и више других признања.