Панел И4.0 у Новом Саду –  Индустрија 4.0 за мала и средња предузећа

Србији је хитно потребна нова индустријализација, која подразумева свеобухватну дигитализацију и аутоматизацију производње…  На моделу „по мери Србије“ заједно треба да раде држава, научна и пословна заједница… Будућност је већ почела и није питање хоћемо ли у њу, јер ко неће, нестаће са сцене. Ово су само неки од закључака, 16. по реду, Панела о Индустрији 4.0 у Србији, који је у 23. априла одржан у Новом Саду. Скуп су организовали Машински факултет у Београду,  Факултет техничких наука у Новом Саду и Привредна коморе Србије – Привредна комора Београд.

Учесници су се сагласили да је концепт Индустрија 4.0  један од развојних адута српске привреде. Главну улогу у новом индустријском развоју имаће велике компаније, али посебан акценат је на малим и средњим предузећима, као важном делу ланца дигиталног пословања. Нов начин производње, омогућиће предузећима да повећају ефикасност, смање трошкове производње и глобалном тржишту понуде квалитетне и конкуренте производе.  Да би се то и остварило, Србији су потребни и високостручни кадрови – инжењери који ће поред класичних инжењерских знања поседују и знања из области ИKT технологија.

„Индустрија без машинства и машинских инжењера није могућа. Концепт Индустрија 4.0 је, такође, базиран на класичним принципима индустрије, али у производни процес уводи дигитализацију, међусобну комуникацију и умрежавање свих процеса.  Из тих разлога, једна од водећих улога и у Индустрији 4.0“, припада машинском инжењерству, електротехници и рачунарству, поручио је, поздрављајући учеснике, проф. др Драгиша Вилотић, продекан за наставу Факултета техничких наука. Нова производња, према његовим речима, омогућава персонализован производ врхунског квалитета са малом ценом коштања. Управо из тих разлога, концепт Индустрија 4.0 је и развојна шанса за домаћу приврду да премости постојећи технолошки јаз и ухвати корак са светом“, истакао је проф. Вилотић.

У име иницијатора покрета Индустрија 4.0 за Србију, скуп је поздравио и проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду. „Индустрија 4.0 је 2011. године у Немачкој дефинисана као напредни модел аутоматизације производње, а сада је то једна нова филозофија и свеобухватни покрет који се проширио и на друге делатности и интеракције у друштву“, навео декан Машинског факултета. Тај новa  филозофија, како је рекао,  доноси велике изазове у све сфере,  посебно у област високог образовања, због чега академска заједница у Србији мора да ради на осавремењавању постојећих и увођењу нових студијских програма за Индустрију 4.0.  Он је подсетио да је Машински факултет још 2015.  уочио важност концепта Индустрија 4.0 и иницирао најшире разговоре о новом индустријском развоју земље. Резултат тих напора је Међународна конференција о Индустрији 4.0, која се од 2016. године, сваког јуна одржава на Машинском факултету, рекао је проф. Митровић, напомињући да је основна идеја тог скупа дефинисање основног правца будућег високотехнолошког развоја Србије.

Проф. др Себастијан Балош, директор Департмана за производно машинство ФТН-а оценио је да је панел о Индустрији 4.0 добра прилика да представници државе, академске заједнице и привреде, размене мишљења и знања о новом начину производње. На тај начин свима се пружа прилика, да сазнају нешто више о неким питањима о којима, можда, нису имали довољно сазнања, али и да разјасне неке од недоумица у примени модела И4.0. То нам омогућава да нова знања студентима пренесемо на прави начин и и  припремимо их да се једног дана што лакше интегришу у напредни процес производње, подвукао је проф. Балош.

Видосава Џагић, помоћница директора Привредне коморе Београда, која је интегрални део Привредне коморе Србије, рекла је да та привредна асоцијација има значајну улогу у подстицању дигиталне трансформације. У оквиру тога има и посебно организовану јединицу – Центар за дигиталну трансформацију. Његова основна улога је пружање подршке малим и средњим предузећима за промену бизнис модела у складу са захевима концепта Индустрија 4.0. „Промене које доноси Четврта индустријска револуција су комплексне. Захтевају  много рада и бољу организацију за успостављање механизама који ће на најбољи начин повезати науки и привреду у један екосистем за размену знања и иновација. Само на тај начин можемо значајно да допринесемо убрзању процеса дигиталне трансформације наше привреде“, закључила је госпођа Џагић.

Радни део скупа отворило је предавање „И4.0 – дигиталне технологије у производном процесу“ које је одржао проф. др Мијодраг Милошевић са Департмана за производно машинство ФТН-а. Проф. Милошевић је, иначе, један од организатора панела у Новом Саду. Говорећи о основним елементима Индустрије 4.0, он је рекао да је врло важно да се представници привреде што ближе упознају с новим технологијама које се примењују у дигитализацији и оптимизацији производње. На првом месту са кибернетско-физичким система, технологијом  у којој се одлучивање с неког вишег нивоа спушта на ниже нивое производње технологије, дигитализацијом, употребом интернет ствари и клауд система, као и технологијом великих података. „Ако не улажемо у нове технологије и не пратимо нове трендове, постоји опасност да нестанемо. То посебно важи и за производна предузећа која раде у скопу индустрије“, поручио је проф. Милошевић .

Проф. Видосав Мајсторовић, такође један од организатора панела, говорио је о моделу Индустрија 4.0 за мала и средња предузећа, која у партнерству са великим компанијама представљају мотор развоја Србије. Индустрија 4.0, како је рекао, овим организацијама отвара простор да стварају производе с већом или високом додатом вредношћу и да се на тај начин као партнери прикључе и компанијама у индустријски развијеним земљама. „Предност домаћих малих и средњих предузећа је њихова флексибиност и прихватљива цена коштања појединачног производа.   Уколико би те организације своју производњу подигле на виши ниво и уместо делова производиле целе склопове, оне би западним партнерима биле још привлачније. На тај начин подстакао би се извоз, а и стране компаније би биле заинтересоване да своју производњу преселе у Србију“, указао је проф. Мајсторовић.

Током радног дела скупа одржано још неколико веома интересантних презентација на којима су представљени примери добре праксе развоја и примене дигиталних технологија. Инжењер Роберт Клачак из Fanuc Automation, представио је  фабричку аутоматизацију за индустрију 4.0, а о сензорским системима као подршци моделу И4.0 говорио је дипл.инг. Драшко Калањ из компаније IFM electronic. Иван Милентијевић из компаније Axiom Tech представио је Сименсова програмска решења од развоја до производње као саставном делу Индустрије 4.0. Веома интересантно излагање имао је дипл. инжењер Зоран Рончевић из компаније Спринт НТ, који се посебно осврнуо на индустријски интернет ствари (IIoT).

(Извор: Машински факултет)

 

поделите...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Bookmark the permalink.

Comments are closed.