Универзитет у Београду ове године облежава 210 година, од када је, давне, 1808. г., на Великој школи, започело високо образовање у Србији. Тим поводом разговарали смо са ректором Универзитета у Београду, проф. др Владимиром Бумбаширевићем.
Са каквим плановима Универзитет дочекује ову важну годишњицу, али и почетак нове академске 2017/2018. године?
Током 2018. године планирамо читав низ догађаја којима ћемо обележити овај значајан јубилеј. Поред Свечане академије која ће бити одржана 13. септембра, на Дан Универзитета, током године биће организовано и неколико научних и стручних скупова. У мају ће, на пример, бити одржана Ректорска конференција Асоцијације универзитета главних градова Европе (UNICA), а за октобар је предвиђена Научна конференција „UniFооd“ посвећена мултидисциплинарним истраживањима у области хране, области у којој је Универзитет у Београду прошле године рангиран на 35 месту Шангајске листе. Овде бих желео да истакнем и то да ће ове године и 6 техничких факултета, мешу којима и Машински факултeт, обележити 70 година свог засебног постојања. Поред значајног Jубилеја, 2018. година је и изборна година у којој се на Универзитету и на већини факултета бирају нова руководства.
Већ другу годину за редом, Беградски универзитет је рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету на престижној Шангајској листи. То је један од битних показатеља квалитета образовања на БУ. Да ли ће и ове године задржати ту позицију? Од чега то зависи и каква су ваша очекивања?
На основу свих показатеља образовних и научно-истраживачких резултата, Универзитет у Београду као наша највећа, најстарија и најугледнија високошколска установа водећа је не само у држави, него и у читавом региону. То што смо рангирани у групи 201-300 најбољих светских универзитета, односно у првих 1,5%, представља изузетно постигнуће, тим пре што су главни критеријуми ове, као и већине ранг листа универзитета успешност у научном раду и компетентност наставника. Резултат је заиста изванредан имајући на уму да се за науку у Србији издваја свега око 0,3% бруто домаћег производа. За даљи напредак, неопходна су и већа улагања у науку и истраживања, што би омогућило не само боље рангирање нашег универзитета, већ и допринело укупном привредном развоју. Верујем да ћемо и ове године бити рангирани око 300. места.
Још од оснивања Велике школе 1863, наш универзитет је усвојио идеју о јединству наставног и истраживачког рада као једног од основних начела савременог универзитета. Имајући то у виду, неопходно је даље унапређивање истраживачког рада, јер он чини основу за квалитетну наставу на свим нивоима. Да би се то постигло, неопходно да се у нашој научној средини покрене нови пројектни циклус, али и да се наши научници мотивишу да што више учествују на конкурсима за добијање међународних пројеката, нарочито оних из програма Хоризонт 2020 и сл.
[su_box title=“70 година МФ“ box_color=“#344496″]Машински факултет у Београду ове године, такође, обележава два важна јубилеја – 70 година постојања и 140 година високог образовања у области машинства у Србији. Где видите МФ у будућности?
Као што сам већ поменуо, Машински и још 5 техничких факултета обележиће 70 година постојања, али је настава из машинства на Универзитету у Београду, тачније још на Великој школи, започела крајем 1873. године. Током свих ових година Машински факултет је, захваљујући својим пофесорима, доприносио угледу Универзитета у Београду развијајући савремену наставу и истраживања. Веома је значајно што је Машински факултет међународно акредитовао студијске програме основних и мастер студија, што потврђује квалитет наставе. Данас у време 4. индустријске револуције, машински инжењери су неопходни свакој развијеној земљи. Несумњиво је да за стручњацима из СТЕМ поља свуда у свету постоје велике потребе. Увођењем нових, али и интердисциплинарних студијских програма, Машински факултет ће сигурно одговорити тим потребама, али и изазовима које будућност доноси.[/su_box]
Како оцењујете досадашњи ток реформи и стање у високом образовању у Србији?
Током прошле деценије, пошто смо у време консолидације универзитета после тешког периода деведесетих потписали Болоњску декларацију 2003. и донели нови Закон о високом образовању 2005, ушли смо у опсежне реформе које нису биле у довољној мери финансијски подржане од државе. И поред тога, учињен је велики напор на факултетима да се курикуларном реформом побољшају ефикасност студирања и квалитет наставе. Реформа је обухватила и све друге сегменте, чиме је значајно унапређен квалитет рада на универзитету. Међутим, реформа је процес који траје и кроз континуирану анализу резултата трага се за модалитетима сталног унапређења.
Један од најзначајних резултата реформе огледа се у томе што је повећана пролазност на испитима. Тренутно, она у просеку на свим факултетима износи око 66%, што је генерално довело до скраћеног просечног времена студирања.
Коначно, о квалитету високог образовања у Србији најбоље говори и чињеница да је оно рангирано на 39. месту у свету, а да чак заузима прво место када се постигнути резултати упаре са бруто домаћим производом. Овакву оцену дала је асоцијација универзитета Университас 21, са седиштем у Мелбурну. Овом успеху је пре свега допринео Универзитет у Београду, на коме се школује око 50% свих студената на академским студијским програмима у Србији.
Који су кључни проблеми наше академске заједнице и који је пут за њихово превазилажење?
Проблема са којима се суочавамо има много, али бих бар када су у питању државни универзитети и факултети пре свега издвојио финансијске. Недовољна финансијска средства ограничавају побољшање академског окружења, наставне и истраживачке инфраструктуре, лабораторијске опреме, сала и вежбаоница.
Ови финансијски проблеми сужавају и могућност запошљавања одговарајућег кадра, посебно младих сарадника, а сви смо сведоци да велики број њих из тог разлога одлази ван земље.
Надам се да ће нови систем финансирања високог образовања, чије се усвајање очекује ове године, бити базиран на резултатима рада, чиме би се омогућило издашније финансирање успешнијих високошколских институција. Такав начин финансирања стимулише развој квалитета у високом образовању, али да би био применљив, неопходно је одредити праве индикаторе за мерење перформанси.
Живимо у времену велике експанзије приватних факултета и универзитета. На који начин се све ово одражава на квалитет науке и образовања?
У Србији је тренутно 17 акредитованих универзитета, од којих је 8 државних и 9 приватних. Ипак, тек нешто више од 15% студената студира на приватним универзитетима, па квалитет високог образовања понајвише зависи од државних универзитета.
Увођење процеса акредитације и сета стандарда за студијске програме и високошколске установе довело је до бољег уређења високог образовања у Србији. Предстоји још да се заврши израда централне базе наставника која је предуслов за прецизнију проверу квалитета рада свих високошколских установа.
Како видите пут развоја Универзитета у Србији у будућности?
Основни задаци универзитета као што су стварање нових знања путем истраживања, пренос постигнутих знања млађим генерацијама кроз различите нивое студија, те трансфер нових знања и технологија привреди и друштву, вероватно ће још дуго опстати. Међутим, у ери интензивног развоја нових технологија и великих очекивања од високог образовања, универзитети ће морати да се мењају како би могли да испуне нове захтеве. Од изузетног интереса је актуелни развој дигиталних технологија, посебно оних које су намењене учењу на даљину, јер то отвара простор за креирање индивидуалних студијских програма усмерених ка појединцу. Такође, очекује се све више програма намењених целоживотном учењу, с обзиром на драстично скраћивање периода удвостручавања целокупног светског знања, те предвиђања да ће за десет година бити 40% нових занимања којима још не знамо ни назив.
Универзитет у Београду је последњих година посебно фокусиран на процес интернационализације. Сенат је пре неколико година усвојио стратегију интернационализације, што може да допринесе бољем позиционирању Универзитета у Европском простору високог образовања. Такође, све више факултета акредитује програме на енглеском језику, што је кључно за привлачење страних студената. Стратегија интернационализације укључује и формирање заједничких студијских програма са угледним универзитетима из иностранства са којима имамо дугогодишњу сарадњу. Неколико таквих програма је већ усвојено, с тим да очекујемо да их буде много више у блиској будућности. Развијена међународна сарадња, коју Универзитет у Београду негује од својих раних почетака, није сама себи циљ, већ је то средство за унапређење квалитета универзитетске наставе и научног рада.
(Извор: „INGENIOSUS“ – лист Машиснког факултета)