DualEdu – Еразмус+ пројекат, који има за циљ увођење дуалног образовања у високошколски систем Србије, представљен је у оквиру првог kick-off састанка пројектног тима који је недавно одржан на Машинском факултету у Београду, који и руководи овим пројектом испред Београдског универзитета. DualEdu пројекат, у којем учествује 14 сталних партнера из Србије, Немачке, Аустрије, Француске, Шпаније и Пољске, стартовао је 15. октобра и трајаће наредне три године – до октобра 2018. год.
Основна идеја је да направимо један модел дуалног образовања у систему високог образовања Србије који би био довољно општи, али флексибилан и који би могао да се примењује у зависности од потреба високошколских установа, рекао је у разговору за сајт МФ, проф. др Ненад Зрнић, продекан за међународну научну сарадњу Машинског факултета и руководилац пројекта.
Већ у првој пројектној години, према његовим речима, почеће развој експертског система, који би, на основу неких узлазних и излазних параметара, могао да дефинише које су то потребе, али и шта је излаз дуалног образовања. Након тога, следи израда пилот пројекта који би био примењен на неколико студијских програма, односно, неколико институција, што ће омогућити да се сагледа како дуално образовање функционише у пракси, објаснио је проф. Зрнић.
Први у низу kick-off састанак пројектног тима, који је окупио близу 40 учесника из земље и иностранства, био је прилика да се партнери у конзорцијуму боље упознају, размоторе радне пакете, дефинишу задатке и исходе и међусобно расподеле задужења…
Од укупно седам радних пакета, партнери из Србије су руководиоци на пет. Осим Универзитета у Београду, односно Машинског факултета, који руководи целим пројектом и радним пакетом менаџмента пројекта, то су и Универзитет Метрополитен, Универзитет у Крагујевцу, Универзитет у Новом Саду, који руководи дисеминацијом пројекта и Висока школа за електротехнику и рачунарство. Партнери из Француске водиће радни пакет који ће обухватити искуства у дуалном образовању земаља чланица ЕУ, а пројектни тим из Аустрије руководиће радним пакетом за проверу квалитета одн. обезбеђење квалитета пројекта.
У пројекту, додао је проф. Зрнић, учествује и 13 придружених чланова – компанија, које ће студентима омогућити да прођу кроз дуално образовање. То су компаније које би практично биле корисници резултата пројекта. Оне су сада првентствено из ИТ сектора, али се очекује да ће се у току пројекта прикључити и одређени број компанија из области машинске индустрије, машиноградње, али и друге фирме које се баве оним делатностима за које студенте школују не само Машински, него и друге високообразовне установе.
Почетак пројекта – Акциони план и мале административне препреке
Оперативно најважнији део састанка био је посвећен Акционом плану за прву пројектну годину, рекао је проф. Зрнић. Напомињући да је уговор са Бриселом потписан после званичног почетка пројекта, а да је прва транша од 50 одсто укупних средстава предвиђених за реализацију пројекта уплаћена у другој половини новембра, наш саговорник је навео да се сада чека на званично Упутство о финансијски правилима из Брисела, како би новац био распоређен и пребачен партнерима. Док се не види има ли измена у одредбама које се односе на начин трошења средстава, Универзитет у Београду, као носилац гранта, не може да склапа билатералне уговоре са осталим партнерима. Проф. Зрнић је изразио очекивање да ће и то питање бити решено најкасније до краја јануара, јер је тог датума у Бриселу планиран састанак са руководиоцима пројекта, када ће и званично бити дефинисана правила реализације пројекта.
Важна страна искуства
У сваком случају, пројектни тим из Србије планира студијске посете партнерима у ЕУ, током којих ће обићи установе чији су студијски програми укључени у дуално образовање, али и компаније у којима студенти раде, како би се „из прве руке“ информисали о њиховим искуствима у дуалном образовању.
Искуства страних партнера су нам неопходна, да би на основу тога донели одлуку о томе шта је најбољи модел за Србију, истакао је проф. Зрнић. С тим у вези, он напомиње, да ни у ЕУ не постоји јединствено решење, већ оно варира од земље до земље. Негде студенти неколико дана проводе на факулету, а један или два дана раде у фирми. У неким немачким школама високих струковних студија образовање траје седам семстара – од тога шест семестара обухвата класичну универзитетску наставу, а током нпр. седмог семестра студенти раде у компанијама.
У Шпанији је на појединим универзитетима дуално образовање уведено само на мастер студијама. Примера ради, на Универзитету у Љеиди основне академске студије трају четири, а мастер студије, које уписује значајно мањи број студената у односу на основне, две године. То су углавном студенти који се опредељују за истраживачки рад, развој и пласирање нових производа, због чега су компаније заинтересоване да са њима склапају уговоре о финансирању школовања, током којег одређени временски период раде у тим фирмама. Има и модела где се настава одвија пре подне, а поподне студенти неколико сати раде у фирми. Значи, нема јединственог правила и за нас је веома важно да привучемо што већи број компанија из Србије, јер би и младим људима у нашој земљи било много лакше ако би знали да их непосредно након дипломирања чека прво радно место, истакао је проф. Зрнић.
Поред студијских посета, током прве пројектне године радиће се и на питањима које се односе на дисеминацију, одн. видљивост пројекта. На састанку је усвојен лого пројекта, успостављен је и Стиринг комитет – тело које ће одлучивати о свим значајним стварима везаним за пројекат, а формиран је и Локални комитет који ће се бавити питањима везаним за конкретно увођење дуалног образовања у Србији. С тим у вези, у наредних годину дана биће одржано седам састанака у универзитетским центрима на целој територији Србије – Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Новом Пазару. За јуни наредне године, у Нишу је планирана конференција на коју ће бити позвани представници привреде како би се сагледали њихови ставови о дуалном образовања, односно у којој је мери је привреда спремна да се укључи у тај процес и шта је то што је домаћим компанијама потребно…
Неопходна подршка ресорног Министарства
Успех програма и његове реализације, према речима проф. Зрнића, доста ће зависити од ангажовања Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС. Да би дуално образовање у Србији било формално легализовано потребан је и одговарајући законодавни оквир, што на првом месту подразумева доношење амандмана не само на Закон о високом образовању, него и на Закон о дуалном образовању. С друге стране, наставио је, уколико би се нашао неки модалитет за плаћање студената који би радили у компанијама или одређеним пореским олакшицама за те компаније, то би онда изискивало и амандмане на Закон о раду. Према томе, без суштинске подршке надлежних државних институција не можемо очекивати да ће прича о дуалном образовању бити реализована до краја, нагласио је на крају проф. Зрнић.
(Извор: Машински факултет)