Генерација „машинаца“ уписаних 1977. године, обележава свој јубилеј – 40 година од бруцошког стажа на Машинском факултету у Београду – на помало неоуобичајен начин, опремањем једне мултимедијалне учионице, која у савременом схватању образовања, није више ствар избора, већ неопходност.
То неће бити наша једина акција, поручио је, некадашњи студент, сада професор на Машинском факултету, проф. др Часлав Митровић, који је заједно са својим колегама из студентских дана, професорима Марком Милошем и Милорадом Милованчевићем, иницирао окупљање генерације 77.
Била је то најбројнија, али и најуспешнија генерација студената у историји Машинског факултета, истакао је наш саговорник, напомињући да је те, давне, 1977. године, факултет уписало укупно 940 студената. Од тог броја, додао је, 500 бруцоша уписало је редовне студије, или како се то данас назива, студије које се финансирају из буџета, док је 440 њих имало статус ванредних студената.
То је генерација која је дала велики број професора универзитета, истаживача у научним институтима, успешних привредника и директора водећих компанија у земљи и иностранству, нагласио је проф. Митровић и додао да само на Машинском факултету из те генерације студената предаје седам професора. Осим нашег саговорника, то су проф. др Марко Милош, проф. др Милорад Милованчевић, проф. др Срђан Бошњак, проф. др Драган Марковић, проф. Војкан Лучанин и проф. др Петар Петровић. Проф. др Срђан Русов је професор на Саобраћајном факултету у Београду, а проф. др Петар Кочовић предаје на Факултету за стратешки и оперативни менаџмент.
Генерација бруцоша из 1977. године, недавно се састала на Машинском факултету, по трећи пут ове године. За њих 70-оро, колико их је овог пута дошло, била је то још једна прилика да се евоцирају успомене и препричају разне анегдоте из студентских дана. Ипак, сусрет је био више радног, него свечарског карактера, а акценат је стављен управо на реализацију пројекта мултимедијалне учионице.
Планирамо да акцију завршимо до краја априла наредне године, а нашу идеју о опремању мултимедијалне учионице подржао је и велики број колега који живе и раде у иностранству, истакао је проф. Митровић напомињући да је свечано отварање учионице предвиђено за крај јуна, за када је заказан и нови сусрет генерације 77.
Небојша Човић: Био сам и остао „Машинац“
Међу 940 студената који су те, 1977. године, уписали Машински факултет, био је и Небојша Човић, домаћој јавности познат као искусан политичар и успешан спортски функционер. Ипак, мање је познато да је некадашњи градоначелник Београда, заменик председника Владе Србије, шеф Координационог тела за Косово и Метохију и југ Србије, председник Кошаркашког савеза Југославије, први човек КК ФМП из Железника и садашњи председник КК „Црвена Звезда“, пре свега, дипломирани инжењер машинства и доктор техничких наука.
Након дипломирања био је асистент на Катедри за производно машинство на МФ и смешила му се успешна академска каријера. Затим, радио је у предузећима „Иво Лола Рибар“ из Београда и РЕИК „Колубара“, био генерални директор ДП „Пролетер“ и председник УО МДД „ФМП“ Београд.
Стицајем околности професионална каријера Небојше Човића је отишла у другом смеру. Без обзира на то, каже да се никада није сасвим удаљио од машинства. Ја сам пре свега фабрички човек и свих ових година, максимално сам се трудио да останем у струци. А, остати у струци значи имати и слободу, подвалачи наш саговорник.
Активности, попут политике и спорта, не доживљава као занимање, јер је до њих, каже, дошло из хобија и стицајем разних околности у нашем окружењу. Данас, после 40 година више бих волео да је у мом животу доминирало машинство. Много пута сам се покајао што нисам остао на факултету и наставио академску каријеру. Али шта је ту је. Ствари више не могу да се промене, искрен је господин Човић.
Осврнувши се на „златно доба“ индустријског развоја некадашње Југославије и тренутно стање у коме се налази српска привреда, он је указао на важну улогу коју машинство и машински инжењери имају у индустријском и пивредном развоју сваке земље. Наравно, додао је, времена су се променила, наше друштво је прошло кроз тежак период, али мислим да долази време када ће српска индустрија поново имати потребу за правим машинским инжењерима. У прилог томе, наставио је, говори и чињеница да се број уписаних студената на МФ из године у годину повећава, што ме посебно радује.
Када је реч о обележавању 40-годишњице уписа на МФ, наш саговорник је поздравио иницијативу да се одржи један такав скуп. Са великим бројем колега и колегиница до сада нисам имао прилике да се сретнем, а ово ресетовање и враћање у време док смо били студенти, буди носталгију и евоцира успомене на све оно што смо заједно прошли током студија на нашем Машинском факултету. Додуше, мало смо остарили, али ништа страшно, закључио је господин Небојша Човић.
(Извор: Машински факултет)